Циклус предавања
Античко културно покретно и непокретно наслеђе Ниша, источне и јужне Србије

Прво предавање

Др Игор Бјелић,
научни сарадник Археолошког института у Београду

Анализа архитектуре касноантичког објекта са сводовима на централном платоу Нишке тврђаве

Понедељак, 29. мај, 2023. године, 12 сати.
Огранак САНУ у Нишу, Мултимедијална сала Универзитета у Нишу, број 8, Универзитетски трг 2.

У Огранку САНУ у Нишу започела је реализација циклуса предавања Античко културно покретно и непокретно наслеђе Ниша, источне и јужне Србије, у оквиру пројекта Огранка О-22-19 Археологија Ниша, Понишавља и јужне Србије од праисторије до средњег века (координатор пројекта: дописни члан САНУ Вујадин Иванишевић, руководилац пројекта: др Надежда Гавриловић Витас). Прво предавање из циклуса одржао је др Игор Бјелић, научни сарадник Археолошког института у Београду, под насловом Анализа архитектуре касноантичког објекта са сводовима на централном платоу Нишке тврђаве.

Присутне је најпре поздравио дописни члан САНУ Влада Вељковић, председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, указујући и овом приликом на функцију, задатке и облике рада Огранка у ширењу мисије САНУ у јужној и источној Србији у погледу промовисања највиших вредности науке, културе и уметности, образовања, просвећености и слободног критичког мишљења. Потом је изложио основне податке из професионалне биографије предавача.

Др Игор Бјелић (Приштина, 1987) школовао се у Нишу – све до дипломе основних студија и доктората (2016) из области архитектуре на Грађевинско-архитектонском факултету Универзитета у Нишу. У звању научног сарадника ради у Археолошком институту у Београду. Ангажован је на научном пројекту Романизација, урбанизација и трансформација урбаних центара цивилног, војног и резиденцијалног карактера у римским провинцијама на тлу Србије, финансираном од стране Министарства науке, просвете и технолошког развоја Републике Србије (Министарства науке, технолошког развоја и иновација). Био је ангажован и на конзерваторско-рестаураторским пословима, пословима ревитализације, конзервације и презентације објеката на неколико значајних археолошких локалитета у Србији, као што су Врело–Шаркамен, Timacum Minus, Копријан-Курвинград, Ужички град, Медијана, Градско поље Ниш, затим, манастир Студеница, те Скелани (у Републици Српској). Oбласти научног истраживања др Игора Бјелића, из којих објављује и научне радове, јесу: архитектура античког периода и архитектура средњег века.

Др Игор Бјелић је предавање започео подсећањем да су на централном делу Нишке тврђаве, током археолошких истраживања осамдесетих година прошлог века, откривени остаци већег објекта (површине најмање 19 х 38 м). Њега чине четири просторије наткривене полуобличастим сводовима, за које се претпоставља да су чиниле крипту главног – капитолијског храмa античког Наисуса. Археолошка истраживања започета 1984. године, а прекинута почетком деведесетих година прошлог века, до данас нису настављена, иако се претпоставља да се ради о једном од најзначајнијих објеката античког Наисуса.

Предавач је нагласио да су до неких нових могућности за истраживања, његове истраживачке анализе усмерене ка провери претпоставки о постојању римског храма – на основу свих значајнијих резултата истраживања који се тичу архитектуре овог објекта. Једна од таквих претпоставки подразумевала је да је објекат својом улазном партијом (портиком) био оријентисан ка античкој улици која се налази северније, и да је од ње био раздвојен монументалним степеништем и портиком. Но, др Бјелић је нагласио да његова анализа истражених делова објекта и његовог окружења упућује на супротни закључак – да је улазна партија објекта била окренута ка југу. На то пре свега упућују конструктивне карактеристике грађевине, однос објекта према тробродној грађевини и античкој улици северније од њега. Он сматра да однос према главном прилазу граду преко реке (из правца данашње Стамбол капије), као и препоруке Витрувија о оријентацији храмова, потврђују његову претпоставку. Међутим, на основу својих анализа и архитектонских аналогија, он указује и на потешкоће приликом опредељења овог објекта као храма, због чега остаје резервисан приликом доношења дефинитивних закључака и наглашава потребу даљег истраживања објекта са сводовима – објекта несумњиво највеће важности за функционисање античког града.

У дискусији је, између осталог, предавач додатно оповргавао претпоставку о  хришћанском карактеру „објекта са сводовима”, образлагао потребе и могућности даљих, и стручно и финансијски веома захтевних истраживања, подсећајући и на строге методолошке захтеве у погледу евидентирања научних чињеница и њиховог интерпретирања.