Циклус предавања
Ниш, Понишавље и јужна Србија од антике до краја средњег века

Др Иван Бугарски, виши научни сарадник
Седми век на тлу Србије јужно од Саве и Дунава кроз археолошке налазе

Уторак, 24. мај 2022. године, 12:00 сати.
Огранак САНУ у Нишу, Мултимедијална сала Универзитета у Нишу, број 8, Универзитетски трг 2.

У Огранку САНУ у Нишу, у уторак, 24. маја, настављен је циклус предавања Ниш, Понишавље и јужна Србија од антике до краја средњег века. Друго предавање одржао је др Иван Бугарски, виши научни сарадник Археолошког института Београд.

Након поздравних речи дописног члана САНУ Владе Вељковића, председника Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, упућених свима присутнима, међу којима је био и дописни члан САНУ Вујадин Иванишевић, са својим сарадницима из Археолошког института, др Бугарски је започео предавање тврдњом да мрачни векови који су уследили након сутона античке цивилизације, у англофоној литератури често одређивани као Dark Ages, представљају најслабије истражени одсечак средњовековне прошлости. О њима, по правилу, има знатно мање историјских података него о римском времену и развијеном средњем веку. Стога ни реконструкција политичке историје није једноставна, па то доба често остаје замагљено рђаво заснованим интерпретацијама, а неретко и различито мотивисаним манипулацијама. На нашем простору проблем је утолико већи што разматрано раздобље представља формативни период развоја словенског друштва и српске историје.

Као што историјски запис има више празнина него испуњених редака, тако је и археолошка евиденција врло скромна. Стога се – подвукао је др Бугарски – не можемо упуштати у потпунију реконструкцију прошлости на основу материјалних трагова, али смо, ипак, слободни у чињенично заснованом формулисању хипотетичких модела по којима су одређени историјски процеси могли да се одвијају, при чему се на основу археолошке грађе кристалишу они највероватнији. На нашем простору то може да се постигне картирањем карактеристичних налаза и њиховом интерпретацијом у оквиру познатих повесних оквира.

Након осврта на историјске прилике и археолошку евиденцију друге половине 5. и 6. века, предавач је изложио невелику грађу са нашег простора, која припада веома слабо познатом 7. столећу, на основу чега је изнео претпоставке о ромејском претрајавању и интензитету словенског насељавања Централног Балкана. Стиче се утисак, сматра Бугарски, да је реч о малобројним популацијама насељеним на простору измученом сваковрсном кризом, кугом и војним продорима, који је након повлачења византијске администрације остао без кохезивног друштвеног система. Тако се створила основа за формирање новог, раносредњовековног друштва.