Циклус предавања
Античко културно покретно и непокретно наслеђе Ниша, источне и јужне Србије

Четврто предавање

Др Иван Бугарски, виши научни сарадник Археолошког института Београд,
и
дописни члан САНУ Вујадин Иванишевић

Царичин град – Јustiniana Prima: нови резултати истраживања

Петак, 1. децембар 2023. године, 12 сати.
Огранак САНУ у Нишу, Мултимедијална сала Универзитета у Нишу, број 8, Универзитетски трг 2.

У Огранку САНУ у Нишу настављен је циклус предавања Античко културно покретно и непокретно наслеђе Ниша, источне и јужне Србије, тако што су 1. децембра 2023. године четврто, завршно јавно предавање из овог циклуса, на тему Царичин град – Јustiniana Prima: нови резултати истраживања, одржали др Иван Бугарски, виши научни сарадник Археолошког института Београд, и дописни члан САНУ Вујадин Иванишевић, научни саветник Археолошког института Београд. Циклус се реализује у оквиру пројекта О-22-19 Археологија Ниша, Понишавља и јужне Србије од праисторије до средњег века (координатор пројекта: дописни члан САНУ Вујадин Иванишевић, руководилац пројекта и координатор циклуса; др Надежда Гавриловић Витас, научни саветник Археолошког института Београд).

Најпре је дописни члан САНУ Влада Вељковић, председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, у својој поздравној речи, сажето подсетио на мисију Огранка у ширењу духа САНУ – промовисањем највиших вредности науке, културе, уметности, образовања, просвећености, слободне и јавне употребе сопственог разума, и слободног критичког мишљења и просуђивања, афирмисањем вредности културалне традиције и савременог стваралаштва. Потом је укратко известио о досадашњим циклусима јавних предавања из области археологије античког и средњовековног наслеђа Ниша, Понишавља, јужне и источне Србије (2018, 2019, 2022) и о првим трима предавањима у оквиру текућег, четвртог циклуса (2023), наглашавајући да је циклус из 2018. године конципирала др Надежда Гавриловић Витас, а да се од 2019. године ови циклуси, чији је аутор и координатор др Н. Гавриловић Витас, организују у оквиру рада на поменутом пројекту Огранка. Дописни члан САНУ Вељковић захвалио се координатору и руководицу пројекта, свим досадашњим предавачима, а такође и Археолошком институту, и, на крају свог обраћања, упознао присутне са најважнијим детаљима из завидне професионалне биографија колеге Иванишевића, дугогoдишњег руководиоца српско-француског пројекта „Царичин град”, и из веома запажене професионалне биографије колеге Бугарског, 2023. године новоименованог руководиоца пројекта „Царичин град” са српске стране.

Др Иван Бугарски најпре је известио о предисторији археолошких ископавања на локалитету Царичин град – Justiniana prima, који се сматра рановизантијском задужбином цара Јустинијана (527–565), а потом о примени најсавременијих метода истраживања којима су потврђене идеје знаменитих истраживача овог археолошког налазишта као и сами резултати раних истраживања. Потом је – на основу броја пронађених цркава и концентрације грађевина – изложио прелиминарну претпоставку о Царичином граду као могућем седишту архиепископије, и поменуо важне археолошке налазе из млађих слојева локалитета. Вујадин Иванишевић је даље говорио о покушају разумевања значења и значаја Царичиног града, али и читавог окружења са око шездесет утврђења и акведуктом, и о читавом низу нових података који потврђују истраживачке претпоставке, да би наговестио неопходност и могућности даљих истраживања једног изузетно богатог рановизантијског духовног центра.

У предавању је детаљније образложено да су нова археолошка истраживања на Царичином граду усмерена на истраживање Тетраконхоса, базилике четворолисне основе откривене у Доњем граду, током георадарских снимања 2015. године. Наиме, том приликом откривен је велики број грађевина и бројних структура под земљом, међу којима се истицала основа Тетраконхосa са полукружним тргом испред прочеља храма. Прва истраживања овог комплекса започета су 2019. године. Током досадашњих радова, укључујући и овогодишње, скинути су површински слој хумуса, као и делови рушења цркве. Том приликом откривен је део основе базилике, уломци камене пластике и, што је посебно важно, остаци насеља из 12. века. Подизање средњовековног насеља може се поуздано датовати у време уступања области Дубочице Стефану Немањи од стране цара Манојла I Комнина.

Поред овога, спроведена су истраживања састава малтера (2021–2022), снимања Лидар-ом трасе акведукта на планини Радан (2020), георадарска снимања на Царичином граду (2022. и 2023) и узимање узорака из палео-језера ради палинолошких анализа (2023).

У дискусији су додатно расправљана питања о Царичином граду као вероватном мартиријуму и, тиме, могућем месту ходочашћа; о необичном геостратешком или гео-културалном положају Града, смештеног, према сведочанствима, у непосредној близини царевог завичаја; а дата су и подробнија објашњења у вези са увидима да су у изградњу Града уложена огромна материјална средства, и да је изграђена импозантна инфраструктура, уз примену ондашњих најнапреднијих технолошких решења. У разговору је, између осталог, потврђено да се у археолошким истраживањима Царичиног града примењују најсавременије методе и инструменти, каткада чак и пре њихове стандардизације и масовније примене у археолошким истраживањима широм света.