Јавна предавања

Дописни члан АНУРС Ранко Шкрбић
Медицински факултет Универзитета у Бањој Луци (Република Српска, БиХ)
(I) Лијекови као узрочници конгениталних аномалија
и
(II) Ренин-ангиотензин систем у кардиоваскуларној регулацији: од открића до нових терапијских могућности

У оквиру пројектa О-39-25 Ембриологија човека и конгениталне аномалије: хистолошка, имунохистохемијска, морфометријска, клиничка и експериментална истраживања ћелија, ткива и органа ембриона и фетуса и екстраембрионалних структура (координатор пројекта: академик Владимир Кањух, руководилац пројекта: проф. др Иван Николић).

Петак, 17. април  2026. године, 12. сати
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу,
Универзитетски трг 2

У петак, 17. априла 2026. године, у Огранку САНУ у Нишу одржано је јавно предавање дописног члана Академије наука и умјетности Републике Српске (АНУРС) Ранка Шкрбића, професора Медицинског факултета Универзитета у Бањој Луци (Република Српска, БиХ), на две теме: (I) Лијекови као узрочници конгениталних аномалија и (II) Ренин–ангиотензин систем у кардиоваскуларној регулацији: од открића до нових терапијских могућности.

Академик Влада Вељковић, председник Огранка САНУ у Нишу, поздравио је присутне, а посебно госта Огранка, колегу Шкрбића, коме је захвалио на прихватању позива, додајући да захвалност иде и проф. др Ивану Николићу, који је иницирао ово предавање и посредовао у његовој реализацији, дакако, стога што се предавање организује у оквиру пројекта Огранка О-39-25 Ембриологија човека и конгениталне аномалије: хистолошка, имунохистохемијска, морфометријска, клиничка и експериментална истраживања ћелија, ткива и органа ембриона и фетуса и екстраембрионалних структура (координатор овог пројекта је академик Владимир Кањух, а руководилац пројекта управо проф. др Иван Николић). Академик Вељковић није пропустио да поздрави и присутне иностране чланове АНУРС из Ниша, а потом још једном подвукао да и овим јавним предавањем Огранак наставља своје јавно деловање у настојању да истрајно шири мисију САНУ у јужној и источној Србији, и то: (1) афирмисањем највиших идеја и вредности науке, културе и уметности, образовања, просвећености, аутономије критичког мишљења итд.; (2) учешћем у савременим истраживањима значајних феномена у свим сферама природе и друштва и испитивањем одговарајућих научних проблема; (3) изучавањем, тумачењем и очувањем традиције; (4) афирмисањем резултата научних и уметничких стваралаца из југоисточне Србије, и других стваралаца који су на неки начин везани за ову регију (школовањем, радним ангажманом, тематиком свог рада итд.). Осим ових задатака, у Огранку се, истакао је председник Огранка, јако држи и до уважавања научно заснованих сазнања и мишљења о актуалним проблемима нашег друштва, као и до одбране слободе, законитости и аутономије у области оснивања, рада и деловања најзначајнијих друштвених установа науке, културе, уметности и образовања (попут института, универзитета и факултета, позоришта, медија итд.). Захвалио је свима што својим учешћем у раду Огранка подржавају ова настојања. Своју поздравну реч академик Вељковић закључио је констатацијом да ово јавно предавање, осим што спада у задатак упознавања научне, стручне и шире јавности са најновијим достигнућима савремене науке (овог пута је реч о области фармакологије), има и додатни значај – њиме се наставља, шири и учвршћује сарадња Огранка САНУ у Нишу и АНУРС; наводећи детаље те сарадње, укратко је нагласио да ће најважнији корак у сарадњи бити учињен када Огранак буде имао заједничке пројекте са АНУРС (какве САНУ већ има), и када буду реализовани значајни саиздавачки подухвати, о чему се интензивно размишља, а предстоји и конкретизовање идеја и предлога.

Проф. др Иван Николић, руководилац пројекта, који је такође поздравио госта и присутне, представио је предавача изложивши основне податке о његовом образовању, научном раду, академској каријери и друштвеном ангажману.

Ранко Шкрбић рођен је 1961. године у Бањој Луци. Дипломирао је 1986. године на Медицинском факултету у Бањој Луци, магистрирао 1991. године на Природно-математичком факултету Свеучилишта у Загребу, а докторирао 1994. године на Медицинском факултету Универзитета у Београду, под менторством проф. др Рајка Игића.

Специјализацију из клиничке фармакологије завршио је на Медицинском факултету Универзитета у Новом Саду 1999. године, под менторством проф. др Милана Стануловића.

Истраживачки рад из експерименталне фармакологије и токсикологије започео је на Медицинском факултету у Бањој Луци, као асистент приправник, а затим одлази на неколико усавршавања у земљи и иностранству, као што су: истраживачки рад на пољу фармакологије и токсикологије у Војнотехничком институту, Београд, те тренинг на моделима перфузије изолованих ткива и органа у компанији Hugo Sacks Electronics, Freiburg, Њемачка. Као стипендиста Владе Јапана, провео је годину дана на Shinshu Univerzitetu, Matsumoto, Јапан, где је радио на истраживањима из кардиоваскуларне фармакологије. Од 1998. до 2002. године је, под покровитељством Светске здравствене организације (СЗО) и Светске банке, био на неколико едукација, као што су: едукације из фармакоекономије у Лондону (London School of Economics), едукација из фармакоинформатике у Бристолу (Bristol Royal Infirmary, UK) и едукација из здравственог менаџмента у сарадњи са Imperial College London, UK.

Оснивач је Националног информационог центра за лијекове Републике Српске, оснивач је и први председник Комисије за регистрацију лијекова Републике Српске. Био је регионални координатор PHARE програма Европске уније за реформу фармацеутског сектора у БиХ, затим, регионални координатор ЕУ пројекта за реформу здравственог система у БиХ, те координатор програма УНИЦЕФ-а за есенцијалне лекове и рационалну фармакотерапију. Оснивач је и први директор Центра за здравствени менаџмент Републике Српске. Био је председник Комисије за лијекове Фонда здравственог осигурања Републике Српске, те локални консултант на пројекту Светске банке (Basic Health Project in BiH) за развој акредитационих стандарда и клиничких водича у примарној здравственој заштити Републике Српске. Од 2000. до 2008. године био је члан European Association for Clinical Pharmacology and Therapeutics (EACPT). Члан је Секције за клиничку фармакологију Српског лекарског друштва, оснивач и члан Удружења клиничких фармаколога Републике Српске, председник Удружења за атеросклерозу и кардиоваскуларна истраживања, Бања Лука, Република Српска, БиХ. Од 2018. године је на листи консултаната СЗО из области трансформације здравствених система.

Од 2006. до 2013. је обављао функцију министра здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске, а од 2013. до 2015. био је амбасадор Босне и Херцеговине у Србији. Након дипломатске службе, враћа се на Медицински факултет у Бањој Луци, где је успоставио нови програм докторских студија Медицинског факултета. Године 2016. је биран за декана Медицинског факултета Универзитата у Бањој Луци, и ту функцију обавља и данас у свом трећем мандату. Оснивач је Центра за биомедицинска истраживања Медицинског факултета Универзитета у Бањој Луци.

До сада има објављена 122 рада на Web of Science, односно 140 радова у бази Scopus. Уредник је преко 20 монографија, приручника и уџбеника из експерименталне и клиничке фармакологије, и токсикологије. Године 2022. године је изабран за дописног члана Академије наука и умјетности Републике Српске. Исте године је изабран за члана Интернационалне академије за кардиоваскуларна истраживања (IACS), а од 2024. је члан извршног одбора Европске секције IACS -а.

Редовни је професор фармакологије, токсикологије и клиничке фармакологије на Медицинском факултету Универзитета у Бањој Луци. Гостујући је професор на Првом државном Московском медицинском универзитету „И. М. Сеченов”, Москва, Русија, те гостујући професор на Медицинском факултету Унивeрзитета у Београду, а од фебруара 2026. године и на Медицинском факултету Универзитета у Нишу.

Пошто је поздравио присутне и захвалио на позиву и организацији предавања, дописни члан АНУРС Ранко Шкрбић говорио је о проблемима обухваћеним двема најављеним темама, уз информативну и упечатљиву презентацију.

(I) Лекови као узрочници конгениталних аномалија. Указујући на свеприсутност лекова у савременом друштву и распрострањеност лековитих супстанци у природи, Ранко Шкрбић је – прелазећи на проблем деловања у трудноћи – показао да неки лекови и хемијске супстанце лако пролазе плаценту, те уколико се користе у трудноћи могу проузроковати одређене малформације на плоду, због чега су означени као тератогени. До педесетих година двадесетог века сматрало се да је плацента непропусна баријера која штити плод од штетних утицаја хемијских и биолошких агенаса, међутим, талидомидска катастрофа је на најокрутнији начин показала да плацента није тако селективна баријера. Више фактора утиче на ризик од појаве конгениталних аномалија проузрокованих лековима, као што су време изложености, при чему се критичним сматра период од 3. до 8. недеље гестације, када се могу јавити тешке структуралне малформације, затим, липофилност лека, као и доза и комбинације лекова. Идентификоване су групе лекова с јасном или вероватном повезаношћу с конгениталним аномалијама. Талидомид и орални ретиноиди узрокују тешке скелетне и вишесистемске поремећаје, те захтевају строге мере превенције трудноће. Валпроат значајно повећава ризик за развој неуралне цеви и неурокогнитивних поремећаја, уз дозну зависност. Антинеопластици и антиметаболити повезују се с вишеструким аномалијама и спонтаним побачајима, те се примена ових лекова у трудноћи ограничава на неизбежне случајеве уз информисани пристанак. Варфарин је повезан с феталним варфарин синдромом, док ACE-инхибитори и ARB узрокују фетопатију карактерисану бубрежном агенезом, олигохидроамнионом и плућном хипоплазијом, нарочито у другом и трећем триместру трудноће. Литијум носи умерено повећан ризик за срчане аномалије. Препоруке јасно указују да је пре планирања трудноће неопходна ревизија терапије, замена високоризичних лекова сигурнијим алтернативама кад је могуће, примена фолне киселине према ризику, те рани гинеколошки надзор и циљане ултразвучне претраге. Познавање тератогених својстава лекова кључно је за превенцију конгениталних малформација; мултидисциплинарни приступ и савесно одлучивање омогућују оптимизацију терапије и смањење феталног ризика у трудноћи.

(II) Ренин–ангиотензин систем у кардиоваскуларној регулацији: од открића до нових терапијских могућности. Ранко Шкрбић најпре је говорио о историјату истраживања функцијe хипер- и хипо-тензина у регулисању циркулације и крвног пристиска, истичући улогу појединих значајних истраживача. Ренин-ангиотензин систем (РАС) игра кључну улогу у регулацији кардиоваскуларне функције, равнотеже течности и крвног притиска. Недавна истраживања су открила да РАС има важну улогу у упалним процесима, фибрози, имунолошкој регулацији, прогресији карцинома, као и механизмима болести различитих органа. Откриће лекова који блокирају ефекте РАС-а, као што су ACE инхибитори или антагонисти ангиотензинских рецептора (ARB), довело је до прекретнице у лечењу кардиоваскуларних обољења као што су хипертензија и срчана инсуфицијенција. Ови лекови заузимају кључно место у клиничким водичима и основа су у терапији кардиоваскуларних обољења, а бројне клиничке студије су потврдиле њихову терапијску ефикасност и сигурност. Поред класичног РАС, који д‌елује преко каскаде ангиотензин I/ACE/ангиотензин II/AT1R, установљено је постојање и алтернативних путева РАС-а, који се одвијају преко каскаде ангиотензина II/ACE2/ангиотензин (1–7) и ефеката посредованих путем Mas и MrgD рецептора. Генетски модели и нове фармаколошке стратегије илуструју ткивно специфична дејства РАС-а, наглашавајући терапеутски потенцијал појачавања осе ACE2/ангиотензин (1–7)/Mas рецептори, која испољава вазодилататорно, антиинфламтарно, антиапоптотско и антифибротско дејство, уз истовремену инхибицију, по срце штетне, каскаде ACE/ангиотензин II/AT1R, која доводи до вазоконстрикције, инфламације, апоптозе и фиброзе.  Разумевање сложености РАС-а и међурецепторског унакрсног деловања неопходно је за развој нових терапијских стратегија усмерених на кардиоваскуларне, хепатичне, пулмонарне или малигне болести и друга инфламаторна стања. Истраживања нових терапијских модалитета посредованих РАС-ом су усмерена на проналазак инхибитора ензима аминопептидазе А и блокаде РАС у мозгу као нових антихипертензивних лекова, али и примене савремених технологија као што су мале интерферирајуће RNK (siRNK) и антисенс олигонукелотиди усмерени на супресију стварања ангиотензиногена у јетри. Јасно је да ће и будући лекови који д‌јелују на модулацију РАС имати значајну улогу у лечењу не само кардиваскуларних већ и других стања и обољења удружених са инфламацијом, ангиогенезом, фиброзом или апоптозом кроз блокаду одређених РАС каскада, али и кроз модулацију бројних интрацелуларних сигналних путева.

Учесници у дискусији су веома похвално говорили о предавању и разменили мишљења о етичким питањима медицинско-фармаколошких студија, антиоксидативном деловању липоинске киселине, неким аспектима хемодинамских процеса, о варијабилности генетске конституције и различитом тератогеном утицају појединих лекова, те о персонализовању медицинско-фармаколошке терапије у будућности итд.