Јавно предавање
Академик Влада Вељковић
Стање и перспектива технологије биодизела у Републици Србији – могућности унапређења технологија биодизела

Среда, 18. фебруар 2026. године, 14 сати
Огранак САНУ у Нишу,
Сала Сената Универзитета у Крагујевцу

Организатори: Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу, Огранак САНУ у Нишу.

У организацији Центра за научноистраживачки рад Српске академије наука и уметности и Универзитета у Крагујевцу и Огранка САНУ у Нишу, у Свечаној сали Универзитета у Крагујевцу, 18. фебруара 2026. године, одржано је јавно предавање академика Владе Вељковића, председника Огранка САНУ у Нишу, под насловом Стање и перспектива технологије биодизела у Републици Србији – могућности унапређења технологија биодизела.

Уводну реч дао је академик Милош Ђуран, који је поздравио присутне и представио предавача, истичући његов значајан научни допринос у области хемијског инжењерства и технологије биогорива. Он је посебно нагласио добру и континуирану сарадњу Огранка САНУ у Нишу са Центром за научоистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу, указујући на значај заједничких активности у јачању научне повезаности и размене знања између истраживачких центара.

Влада Вељковић (1953, Лесковац) основну и средњу хемијско-технолошко-техничку школу завршио је у Лесковцу, а дипломирао на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду 1977. године. На истом факултету је магистрирао 1979, а докторирао 1985. године. По завршетку студија, радио је у Фабрици фармацеутских и хемијских производа „Здравље” у Лесковцу (1981–1988) као научни сарадник и руководилац истраживачке групе у области биохемијског инжењерства и биотехнологије. Истовремено је био ангажован на Технолошком факултету у Лесковцу као асистент (1981–1985) и доцент (1986–1988). Од 1988. године, радио је на Технолошком факултету у Лесковцу Универзитета у Нишу, где је биран у сва звања: асистент (1983), доцент (1986), ванредни професор (1990) и редовни професор (1995). Био је ангажован за извођење наставе на Хемијском факултету Универзитета у Београду, Пољопривредном факултету у Земуну и Рударско-металуршком и Факултету техничких наука Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Био је сарадник Центра за хемију Института за хемију, технологију и металургију (ИХТМ) из Београда (1985–1994).

Академик Вељковић био је ментор 13 одбрањених докторских дисертација и 9 одбрањених магистарских радова и преко 100 дипломских и мастер радова. Аутор је или коаутор 6 уџбеника и 4 помоћна уџбеника. Његов уџбеник Основи биохемијског инжењерства (1994) први је уџбеник из области биохемијског инжењерства на српском језику. На матичном факултету, на његов предлог, основане су Катедра (1998) и Лабораторија за хемијскоинжењерске науке (2007).

У оквиру научне каријере, активно се бавиo истраживањима у области Хемијско и биохемијско инжењерство, и то вишефазним контактним и реакционим системима и сепарационим процесима, биоенергијом, биотехнолошким процесом и обрадом отпадних вода. Објавио је преко 190 научних радова, 40 техничких решења, 6 патената, 15 поглавља и 11 књига. Према бази SCOPUS, његови радови су цитирани преко 7800 пута (без аутоцитата), а Хиршов индекс је 48. Налази се на годишњим и каријерним Станфордовим листама најутицајнијих научника.

Био је шеф Катедре за хемијскоинжењерске науке (1990–1993; 2001–2008), продекан за науку (1993–1994), продекан за наставу (1994–1996), декан (1998–2001), заменик председника (1996–1998) и председник (2004–2009) Савета Технолошког факултета у Лесковцу. На Универзитету у Нишу, биран је за члана Скупштине, Савета, Научно-наставног већа, Одбора за техничко-технолошке науке и Сената и председника Научно-стручног већа за техничко-технолошке науке (2006–2009). Био је члан (2004–2007) и председник (2007–2010) Комисије за материјале и хемијске технологије, председник Матичног научног одбора за материјале и хемијске технологије (2010–2022). Главни и одговорни уредник је часописа Chemical Industry & Chemical Engineering Quaterly (од 2007). Од 2007. године је дописни, а од 2015. године редовни члан Академије инжењерских наука Србије. Редовни члан Српске академије образовања је од 2010. године. Национални је експерт UNIDO за чистију производњу (2006). Председник је Скупштине Савеза хемијских инжењера Србије (2025).

Добитник је више награда и признања, нпр. Октобарске награде – Медаље града Лесковца (2020), Повеље Заједнице технолошких и металуршких факултета за изузетну посвећеност и допринос међуфакултетској сарадњи у областима високошколског образовања, науке и технолошког развоја (2017) и Повеље Заслужни члан Српског хемијског друштва за значајан допринос раду СХД (2005).

За дописног члана САНУ биран је 2018. године, а за редовног члана 2024. године. За председника Огранка САНУ у Нишу изабран је 2025. године, чиме је постао члан Председништва САНУ и Извршног одбора САНУ. Од 2021. године, заменик је секретара Одељења техничких наука САНУ, члан Академијског одбора за енергетику САНУ и члан Научног већа Института техничких наука САНУ.

У свом предавању, академик Влада Вељковић говорио је о стању, изазовима и могућностима унапређења производње биодизела, заправо, о биодизелу као главној алтернативи дизелу фосилног порекла у друмском саобраћају и о његовом значају као „зеленог” биогорива. Представио је хемијски састав биодизела, основне реакције његовог добијања, као и кључне технолошке изазове у производњи, указујући на сложеност процеса и потребу за сталним унапређивањем технологије.

У предавању је посебан акценат стављен на предности и недостатке употребе биодизела као транспортног горива, као и на анализу стања и перспективе његове производње у свету, Европи и Србији. Предавач је указао на значај развоја одрживих решења у области обновљивих извора енергије, посебно у контексту енергетске транзиције и смањења емисије штетних гасова.

У завршном делу предавања представљена су савремена технолошка решења заснована на ауторовим истраживањима, која обухватају интензивирање хомогено катализованог процеса у реакторима са вибрационом мешалицом, као и примену јефтиних катализатора добијених из природних и отпадних материјала, попут негашеног и гашеног креча и карботационог муља. Ова решења, како је истакнуто, представљају значајан допринос повећању ефикасности и економичности производње биодизела.

Предавању су, поред истраживача и студената, присуствовали и академик Душан Теодоровић, проф. др Ненад Филиповић, претходни ректор Универзитета у Крагујевцу, као и проф. др Биљана Петровић, проректор Универзитета.

Предавање је изазвало велико интересовање академске јавности, а након излагања уследила је дискусија, током које су разматране могућности примене представљених технологија у домаћим условима и даљи правци развоја ове области у Србији.