Округли сто
Мултидисциплинарна истраживања проблема бриге о старијима – пут ка унапређивању солидарности у интергенерацијским односима у будућности

У оквиру пројекта О-09-17 Становништво југоисточне Србије: демографска репродукција и социо-културна динамика (координатор пројекта: дописни члан САНУ Мирјана Рашевић, руководилац пројекта: проф. емеритус Љубиша Митровић).

Организатори: Огранак САНУ у Нишу, Филозофски факултет Универзитета у Нишу

Петак, 12. децембар 2025. године, 11 сати
Огранак САНУ у Нишу, Мултимедијална сала Универзитета у Нишу, Универзитетски трг 2

У петак, 12. децембра 2025. године, у Огранку САНУ у Нишу, у организацији Огранка САНУ у Нишу и Филозофског факултета Универзитета у Нишу, одржан је Округли сто Мултидисциплинарна истраживања проблема бриге о старијима – пут ка унапређивању солидарности  у интергенерацијским односима у будућности. Округли сто организован је у оквиру пројекта О-09-17 Становништво југоисточне Србије: демографска репродукција и социо-културна динамика (координатор пројекта: дописни члан САНУ Мирјана Рашевић, руководилац пројекта: проф. емеритус Љубиша Митровић).

Поздрављајући, у име чланова и сарадника Огранка, све присутне званичнике, учеснике Округлог стола, представнике установа за бригу о старијима, присутне студенте и заинтересоване грађане, академик Влада Вељковић, председник Огранка, пренео је и изразе захвалности чланова и сарадника Огранка због тога што учешћем у јавним активностима Огранка, као и присуством, и даље подржавају Огранак у настојању да истрајно шири мисију САНУ – (1) промовисањем највиших идеја и вредности науке, културе и уметности, образовања, просвећености, аутономије критичког мишљења итд.; (2) учешћем у савременим истраживањима актуалних и акутних проблема у свим научним областима; (3) изучавањем, тумачењем и очувањем традиције; (4) афирмисањем резултата научних и уметничких стваралаца из југоисточне Србије. Нагласио је да овај  ангажман представља сведочанство о посвећености ширењу утемељујућих принципа и циљева САНУ, и додао да тај ангажман, између осталог, подразумева и уважавање научно заснованих сазнања и мишљења о заоштреним проблемима опстанка и развоја нашег друштва, као и одбрану слободе, законитости и аутономије у области оснивања, рада и деловања најзначајнијих друштвених установа науке, културе, уметности и, дакако, образовања, попут универзитета.

Академик Вељковић подсетио је и да Огранак настоји да задатак истраживања актуалних проблема опстанка и развоја нашег друштва испуњава – као и у другим научним пољима и областима – реализацијом научноистраживачких пројеката, и подвукао да се, уз многобројне проблеме у области привреде, здравства, образовања, културе итд., као један од кључних појављује и проблем депопулације и популационог старења Србије, посебно изражен у југоисточној Србији. Тај проблем уочен је пре више година, и био му је посвећен један пројект још у некадашњем Центру за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, а на њему се ради и од самог оснивања Огранка, све време у сарадњи са Филозофским факултетом у Нишу, те је академик Вељковић искористио прилику да се још једном захвали академику Александру Костићу, дописном члану САНУ Мирјани Рашевић и проф. емеритусу Љубиши Митровићу на координирању рада и руковођењу овим пројектом, као и Филозофском факултету у Нишу на успешној сарадњи. Тај заједнички рад на пројекту и посебним активностима у вези са пројектом резултирао је и организацијом овог Округлог стола, и то уз разумевање, сагласност и помоћ Одељења друштвених наука САНУ и органа управљања САНУ, као и Наставно-научног већа Филозофског факултета у Нишу.

У име чланова и сарадника Огранка, и у своје име, академик Вељковић пожелео је свим учесницима успешан рад, плодну расправу, а изразио и очекивања у погледу формулисања закључака и одговарајућих препорука законодавној и извршној власти Републике Србије, као и установама задуженим за бригу о старијима, те и очекивања у погледу приређивања и издавања саопштења и ауторизованих дискусија са Округлог стола.

Проф. др Владимир Ж. Јовановић, декан Филозофског факултета у Нишу, поздравио је чланове САНУ, учеснике Округлог стола и све присутне, изразио задовољство због сарадње Факултета и Огранка и на теми бриге о старијима и солидарности међу генерацијама, јер то није само стручни или друштвени изазов, већ је и дубока мера наше хуманости, те да друштво које нема обзира према старијима не поштује своје темеље, а оно које не поштује своје младе и не припрема младост за старост нема будућности. Заложио се за увођење теме бриге о старијима у систем образовања младих нараштаја, посебно у високо образовање, и  истакао да се проблеми са којима се суочавају наши сениори, али и њихове породице, као и читаво друштво, морају сагледавати из више научних перспектива, али и у повезивању мултидисциплинарних знања са праксом – ради изградње система подршке старијима, и формирања генерација које деле заједнички простор, али и заједничку будућност, у друштву у којем се старање не доживљава као терет, већ се брига о старијој генерацији сматра изразом најдубље људске повезаности и колективне одговорности.

У својој уводној речи, под насловом Популационо старење као изазов, дописни члан САНУ Мирјана М. Рашевић, координатор пројекта, устврдила је да је популационо старење, као резултат великог цивилизацијског напретка везаног за елиминацију нежељеног рађања и раног умирања, један од најзначајнијих демографских и друштвених феномена 21. века, а да брзина и интензитет ширења овог процеса представљају озбиљан изазов, пре свега због макро-последица различите природе. Стога је популационо старење једна од најзначајнијих истраживачких тема, и то мултидисциплинарног типа, како би се разумео процес, његови узроци и последице, као и могућности прилагођавања друштва на актуелне, а поготову долазеће демографске промене. Но, многи изазови се постављају и пред појединца у условима све дужег живљења и везани су за цео животни циклус. Мирјана Рашевић је потом подвукла да је активно старење теоријски и политички оријентисан концепт који је, како се чини, до сада најбољи одговор на изазове постављене пред државу и појединца у условима демографског старења и све дужег живота, јер задовољава и друштвене потребе и индивидуалне аспирације. Но, за ефикасно спровођење концепта активног старења је, уз технолошке и социјалне иновације, неопходно међугенерацијско разумевање и солидарност, што претпоставља ублажавање предрасуда везаних за старост и међугенерацијских тензија. То је старо етичко питање, основа здравих односа и база кохезије сваке заједнице. Истовремено важно је препознавање и сусретање потреба посебно угрожених старијих (сиромашни старији, они са изразито смањеним физичким и/или менталним способностима, старији у терминалној фази хроничних обољења, лица у старачком контингенту, тј. жене и мушкарци са 80 или више година, старији који живе сами, као и старија лица у забаченим руралним насељима), што захтева постојано циљано спровођење мера као што су оне за ублажавање сиромаштва, стварање услова да стари људи остану у својим домовима уз подршку центара за кућну негу, развој институционалног збрињавања старијих, обезбеђивање адекватне здравствене заштите и друго.

У даљем раду Округлог стола о проблему старења говорило се из медицинско-биохемијске, демографске, социолошке, правне, психолошке и геронтолошке перспективе, као и из угла теорија и искустава социјалног рада и социјалне политике.

Дописни члан САНУ Гордана М. Коцић је, у коауторству са проф. др Андрејем Р. Вељковићем, имала саопштење на тему Апоптоза, оксидативни стрес и хипертензија као фактори биолошког старења: механизми старења кроз призму молекуларне медицине. Са полазном констатацијом да апоптоза, као строго регулисан процес програмиране ћелијске смрти, оксидативни стрес, као дисбаланс између реактивних кисеоничних врста (ROS) и антиоксидативне одбране, и хипертензија, као системски акцелератор биолошког старења, преко убрзања атеросклерозе и смањивања регенеративних потенцијала ткива, представљају међусобно повезане, централне биолошке детерминанте старења, чија се улога све јасније дефинише кроз напредак молекуларне медицине и интегративне биогеронтологије. Закључено је да апоптоза, оксидативни стрес и хипертензија не делују као изоловани механизми, већ као јединствена, динамична мрежа сигналних путева која одређује темпо биолошког старења, и да интегрисани научни приступ указује да је успоравање старења могуће тек кроз прецизно циљане интервенције које одржавају физиолошку равнотежу редокс сигнала, контролисану апоптозу и васкуларни интегритет, што представља кључни правац будућих стратегија у биогеронтологији.

Проф. др Јелена Н. Стојилковић Гњатовић (Универзитет у Београду –  Географски факултет), у саопштењу под насловом Демографски оквир међугенерацијске солидарности – значај нерегуларних кохортних токова, пошла је од констатације о неадекватности глобалних одговора на промене старосне композиције кроз институционално прилагођавање на изазове пораста броја старијих у популацији, и о  неусаглашености између озбиљности процеса демографског старења и респонсивних акција усмерених ка побољшању квалитета живота старије популације. Са тога становишта, настојала је да осветли поље демографске инерције која је довела до великог апсолутног повећања старије популације кроз кохортни ток бројне беби бум генерације – до великог популационог дисбаланса чије се последице „преливају” и на све друштвене подсистеме. Даље старење беби бум генерације (рођени 1947–1956. године) отвара бројна питања (не)формалне бриге због популационе неусаглашености између ове изузетно бројне кохорте и оних од којих се очекује да буду пружаоци неге а припадају демографски малобројнијим кохортама.

Проф. емеритус Љубиша Р. Митровић (Универзитет у Нишу – Филозофски факултет) и Дуња З. Величковић (Иновациони центар Универзитетa у Нишу) имали су саопштење Право на достојанствен живот у трећем и четвртом добу као људско право и интергенерацијска и друштвена обавеза (прилог социолошком разматрању и пледоаје за мултидисциплинарно истраживање). Проблематизујући питање бриге о старијима у компаративно-историјском и темпоралном контексту, они социолошки анализирају положај генерација трећег и четвртог доба у савремености (са посебним освртом на друштво Србије у транзицији), упоређујући га са њиховим положајем у традиционалном и индустријском друштву, као и у настајућој дигиталној цивилизацији. Аутори су настојали да своју анализу повежу са пледоајеом за афирмацију мултидисциплинарног приступа и заснивање интегрисаних студија из ове области. Одредили су предмет и димензије (проблемска поља) као и теоријско-методолошки оквир најављеног истраживања, истакли његов социјално-акцијски значај за редефинисање јавне политике, стратегије и праксе деловања различитих актера и институција у овој области, посебно поентирајући улогу младе генерације у процесима унапређења бриге о остарелима данас – као инвестицију и гаранцију квалитетнијих интергенерацијских односа у будућности.

Проф. др Лела Р. Милошевић Радуловић (Универзитет у Нишу – Филозофски факултет) решавању комплексног проблема социјалних последица демографског старења приступила је кроз испитивање функција образовних институција као кључних актера у обеснаживању укорењених предрасуда и стереотипа, и у осмишљавању и имплементацији програма који подстичу интергенерацијско разумевање и уважавање (Образовање младих о старењу и старости у функцији унапређивања интергенерацијских односа у будућности). Основно истраживачко питање у раду је да ли образовање младих о старењу утиче на формирање позитивних ставова према старијим људима. Полазећи од кључних социолошких теоријских концепата, анализирају се налази релевантних домаћих и страних емпиријских истраживања о потенцијалу образовних програма да редукују предрасуде и стереотипе о старијима, што би могло да допринесе оснаживању и унапређивању интергенерацијских односа у будућности, и закључује се да би јачање образовних иницијатива усмерених на унапређивање интергенерацијских односа требало да буде приоритет у образовним политикама и друштвеним стратегијама.

 Уз образовне установе, у поспешивању бриге о старијима незаменљива је улога породице. Тим питањем бавила се проф. др Љиљана M. Скробић (Универзитет у Нишу – Филозофски факултет) у раду Укљученост породице у бригу о старијим корисницима у установама за смештај: перспектива социјалних радника. Она каже да брига о старијим особама у установама социјалне заштите захтева мултисекторски и мултидисциплинарни приступ, при чему је укљученост породице један од битних фактора добробити корисника. Међутим, у пракси постоје значајне варијације у облицима, учесталости и квалитету укључености породице. Циљ њеног истраживања је да се, из перспективе социјалних радника, сагледа на који начин су породице укључене у бригу о корисницима, који се облици подршке и комуникације остварују, која је улога социјалних радника у том процесу, као и који се изазови и могућности за унапређење укључености породице препознају у пракси. Пошто је изнела основне податке о истраживању и важне налазе, закључила је да унапређење укључености породица захтева јачање институционалне подршке, бољу информисаност и едукацију породица, доследну и емпатичну комуникацију са јасно постављеним очекивањима, као и стварање нових могућности за активно учешће породице у животу корисника у установи. Такав приступ може допринети унапређењу квалитета услуге смештаја, као и јачању интергенерацијских односа.

Проф. др Невена Н. Петрушић (Државни универзитет у Новом Пазару) упозорава да насиље у породици усмерено према старијим особама представља комплексан и озбиљан социопатолошки феномен са далекосежним последицама по физичко, ментално и социјално здравље, као и квалитет живота жртава (Насиље у породици над старијим особама: специфичности, обрасци и изазови заштите). Старије особе спадају у посебно рањиву категорију због вишеструке зависности од чланова породице, пратећих хроничних здравствених стања и смањења когнитивних и физичких капацитета. Најчешћи облици насиља су психичко и економско злостављање, вербално насиље и занемаривање, док се физичко и сексуално насиље ређе пријављују, али су њихове последице по правилу најтеже. Анализа показује да су у Републици Србији починиоци најчешће одрасла деца или брачни/ванбрачни партнери, док су жртве знатно чешће старије жене. Упркос релативно задовољавајућем правном и институционалном оквиру за заштиту од насиља у породици, постоје бројни изазови у идентификацији насиља и примени заштитних мера, који отежавају ефикасну интервенцију. У саопштењу су анализирани обрасци и специфичности насиља над старијима, изазови у заштити, и наглашена је потреба за мултидисциплинарним приступом и превентивним политикама.

Теми насиља над старијим женама било је посвећено и саопштење др Наташе Љ. Тодоровић и Милутина П. Врачевића, из Геронтолошког друштва Србије (Последњи табу – насиље над старијим женама). Аутори кажу да је насиље над старијим женама – као раширен и скоро „нормализован” фонемен, али и табу тема – не само родно засновано злостављање већ и озбиљно кршење људских права, и износе резултате истраживања чији је циљ да се, кроз искуства и перцепције учесница, продуби разумевање овог вида насиља, његових облика, узрока и препрека за откривање и пријављивање. Било је речи о насиљу током целога живота или у старијем добу жена, о примерима емоционалног, економског и психолошког насиља, занемаривања, као и контролисања приступа ресурсима и нези, о институционалној дискриминацији старијих жена, а посебно оних из руралних средина и Ромкиња, те о квалитативним налазима који указују да је насиље над старијим женама вишеслојно искуство обликовано преклапањем родних и старосних неједнакости, те да његово разумевање захтева мултидисциплинарни приступ и системску подршку заједнице.

Проф. др Слађана М. Драгишић Лабаш, проф. др Милана М. Љубичић и проф. др Драган Т. Станојевић (Универзитет у Београду – Филозофски факултет) припремили су саопштење Субјективно благостање старијих жена и мушкараца у пет постјугословенских земаља (компаративна анализа), у којем су известили о резултатима истраживања субјективног благостања старијих особа (65+) у пет постјугословенских земаља (Србија, Црна Гора, Северна Македонија, Хрватска, Словенија). У анализи су коришћени подаци прикупљени из 9. рунде Европског друштвеног истраживања (European Social Survey – ESS) у 2018/2019, на узорку од 1473 испитаника/ца (761 жена и 712 мушкараца). Испитивана је повезаност следећих варијабли са субјективним благостањем – здравље, брачно стање, социјална мрежа и здравствени систем. Да би оценили релативни утицај наведених фактора, истраживачи су користили дескриптивну статистику и регресионе моделе. Нађене су разлике између мушкараца и жена у перцепцији субјективног благостања, док су се на нивоу појединачних земаља и целог региона неке од испитиваних варијабли показале предиктивнима.

Проф. др Јелена Ј. Опсеница Костић (Универзитет у Нишу – Филозофски факултет) изложила је саопштење У мрежи благостања: дигиталне компетенције у старијем добу. Нагласила је да за савремене генерације старијих, које су дигиталну револуцију дочекале у одраслом добу, дигиталне компетенције све јасније представљају значајан фактор функционалне независности и психолошког благостања. Циљ излагања је разматрање повезаности дигиталне укључености и добробити у старијем животном добу, на основу савремених квалитативних и квантитативних истраживања. Разноликост у ставу старијих особа према дигиталним технологијама указује на потребу да се дигитална решења прилагоде индивидуалним преференцијама и да се старије особе укључују у њихов дизајн, док лонгитудиналне студије потврђују да је дигитална искљученост повезана са већим ризиком од когнитивног опадања, што сугерише да дигитална укљученост може имати заштитну улогу у очувању когнитивног здравља и самосталности у функционисању. Охрабрујуће је што програми дигиталне едукације за старије показују значајне позитивне ефекте, али је и даље неопходно развијати доступне и прилагођене програме подршке како би старије особе остале укључене, аутономне и заштићене у свету који се брзо мења – а све на бази мултидисциплинарних истраживачких приступа, кључних за развој одрживих модела бриге који истовремено јачају интергенерацијску солидарност и квалитет живота старијих особа.

Доц. др Гордана В. Стојић (Универзитет у Нишу – Филозофски факултет) испитивала је употребу информационо-комуникационих технологија (ИКТ) од стране старијих у Србији (Старији у дигитално доба – интергененерацијаска солидарност за превазилажење дигиталног јаза). Теоријски оквир истраживања чини концептуализација дигиталне поделе – друштвених неједнакости у погледу приступа, вештина и употребе ИКТ код различитих категорија становништва, чија је последица да се постојеће неједнакости одржавају и (или) повећавају. У раду се анализирају подаци истраживања употребе ИКТ у Републици Србији (Републички завод за статистику). Циљ је био да се покаже у које сврхе старији употребљавају интернет у свакодневном животу. Несумњиво је да интернет омогућава старијима да се информишу, комуницирају и обављају различите активности у свакодневном животу, али доброме делу старијих ниво вештина, навике, ставови и материјални услови знатно отежавају остваривање користи од употребе интернета. Закључено је да смањењу дигиталног јаза може да допринесе подршка старијима од стране блиских особа (пре свега породице) и друштва, у настојањима да интегришу дигиталне алате у свакодневни живот.

Након изношења саопштења, отворена је расправа у којој су, међу осталима, учествовали представници Дома за смештај одраслих и старијих лица „Чегарска долина” Ниш, Кола српских сестара, Геронтолошког центра Ниш, Црвеног крста Ниш, Центра „Мара” – прихватилишта за одрасла и стара лица Ниш, Филозофског факултета у Нишу. У расправи су размењена драгоцена искуства из рада, отворена још нека значајна питања (попут проблема менталних болести старијих особа), која захтевају постојани мултидисциплинарни рад, и сарадњу научних, образовних установа и установа за бригу о старијима, понајпре у оквиру најављеног истраживачко-акцијског пројекта.

Организатори су најавили да ће саопштења бити објављена у посебном зборнику радова, а да ће у зборник бити укључене и ауторизоване дискусије. О изради почетне верзије закључака са Округлог стола стараће се руководилац пројекта, проф. емеритус Љубиша Митровић и проф. др Лела Милошевић Радуловић, а коначна верзија, уобличена након сугестија и интервенција свих учесника Округлог стола, биће достављена одговарајућим телима законодавних и извршних власти у Републици Србији, као и установама за бригу о старијима.

Сви сажеци изложених саопштења доступни су на линку.