Представљање резултата пројекта О-35-24
Моделовање и оптимизација сепарационих метода изоловања биопроизвода из различитих биљних материјала

Координатор пројекта: академик Влада Вељковић
Руководилац пројекта: проф. др Ана Величковић

Понедељак, 25. новембар 2024. године, 12 сати
ДЦП „Хемигал”, Лесковац, Текстилна 97

У организацији Огранка САНУ у Нишу, у понедељак, 25. новембра 2024. године, у просторијама ДЦП „Хемигал”, у Лесковцу, представљени су резултати рада на пројекту Огранка О-35-24 Развој, моделовање и оптимизација метода изоловања биопроизвода из различитих биљних материјала, чији је координатор академик Влада Вељковић, а руководилац проф. др Ана Величковић. У представљању су, поред координатора и руководиоца пројекта, учествовали и чланови истраживачког тима: проф. др Јелена Аврамовић, доц. др Миљана Крстић, асистент Весна Златковић и докторанд Александра Перовић.

Најпре је академик Влада Вељковић, председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу и координатор пројекта, поздравио чланове породице Денић, власнике и менаџере привредног друштва ДЦП „Хемигал” Лесковац, са којим Огранак успешно сарађује, господина Вилија Хаџића, помоћника градоначелника Ниша за енергетику, као и учеснике представљања и све присутне. Академик Вељковић указао је и овом приликом на мисију Огранка у ширењу духа и највиших вредности науке, културе и уметности, образовања, просвећености, слободног критичког мишљења, у јужној и источној Србији, и позвао чланове истраживачког тима да представе новије истраживачке резултате рада на овом пројекту, у оквиру којег су у току 2024. године спроведена и истраживања добијања уља из семена уљане ротквице (Raphanus sativus L.) и рицинуса (Ricinus communis L.), као и етарског уља из цвета лаванде (L. officinalis).

Проф. др Јелена Аврамовић представила је научну књигу – монографију Биодизел од рицинусовог уља – од семена до одрживе енергије, аутора Ане Величковић, Ане Марјановић Јеромела, Јелене Аврамовић, Драгане Рајковић, Миљане Крстић, Биљане Кипровски и Владе Вељковића (Косовска Митровица: Универзитет у Приштини – Факултет техничких наука у Косовској Митровици, Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу, 2024). Књига је настала као резултат сарадње групе истраживача са пројекта и истраживача са Института за повртарство и ратарство из Новог Сада. Ова монографија даје преглед производње и коришћење рицинуса као енергетског усева за производњу уља и биогорива (биодизел, био-млазно гориво, биогас, биоетанол и друга). У књизи су описане карактеристике и узгој биљке рицинус (Ricinus communis L.), жетва, пријем и претходна обрада семена, екстракција, рафинација, складиштење, састав, физичкохемијска својства и примена уља, као и главне руте, оптимизација и кинетика производње, састав, физичкохемијска и горивна својства биодизела. Књига указује на то да перспектива производње биодизела из рицинусовог уља укључује коришћење целокупне биомасе у биорафинерији, како би се максимизовала вредност уља, семеног колача и отпадних остатака. Анализом еколошких, друштвено-економских и социјалних аспеката производње биогорива од рицинусове биомасе и употребе биодизела од уља подвучена је важност исплативих и одрживих метода као и њихових еколошких и друштвених утицаја.

Резултате истраживања добијања уља хладним пресовањем и екстракцијом органским растварачима из семена уљане ротквице представила је Весна Златковић. Истакнуто је да су ова истраживања усмерена ка оптимизацији кључних процесних фактора и процени њиховог утицаја на принос уља.

Проф. др Миљана Крстић је представила стање технике у области екстракције уља из семена уљане репице, с посебним нагласком на поређењу различитих традиционалних и напредних метода.

У излагању Александре Перовић указано је на предности и недостаке различитих метода екстракције етарског уља из цвета лаванде. Посебан акценат је стављен на унапређење хидродестилације применом ултразвука и микроталаса. Она се, такође, осврнула на техно-економске, еколошке, друштвене и здравствене аспекте производње етарског уља из цвета лаванде, као и на процену њене одрживости, предвиђања за будућност и области за даља истраживања и технолошка унапређења.

На крају представљања, проф. др Ана Величковић, руководилац пројекта, изнела је најважније резултате истраживачког тима изложене у научним радовима, публикованим у међународном часопису изузетних вредности (М21а), у истакнутом међународном часопису (М21), међународном часопису (два рада, категорија М22), националном часопису међународног значаја (један рад, категорија М24), као и на научним конференцијама, од којих је једна конференција међународна (један рад категорије М33, пет радова категорије М34). Објављена је и монографија националног значаја (М41).

Присуство представника Града Ниша на презентацији резултата пројекта искоришћено је за прелиминарне разговоре о значају и могућностима сарадње Огранка САНУ у Нишу и Града Ниша на пројектима од заједничког интереса, о чему ће бити речи на предстојећим састанцима руководства Огранка и Града.