Представљање резултата пројекта О-33-23
Пастирска/сточарска лексика призренско-тимочких говора

Координатор пројекта: академик Александар Лома
Руководилац пројекта: проф. др Софија Милорадовић
Консултант: проф. др Недељко Богдановић
Организатор пројектних активности: др Ана Савић-Грујић, виши научни сарадник Института за српски језик САНУ

У Огранку САНУ у Нишу, 27. новембра 2024. године, одржано је представљање резултата пројекта О-33-23 Пастирска/сточарска лексика призренско-тимочких говора.

У представљању резултата пројекта учествовале су проф. др Софија Милорадовић, др Ана Савић-Грујић и др Јована Бојовић Јоксимовић.

Учеснике и публику је у име академика Владе Вељковића, председника Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, и у своје лично име, поздравио проф. др Драган Жунић, координатор активности у Огранку САНУ у Нишу. Истичући основе рада Огранка, проф. др Драган Жунић је, између осталог, указао и на изузетно добру сарадњу с Институтом за српски језик САНУ на различитим плановима. .

Присутне је потом, у име чланова Дијалектолошког одсека Института, поздравила проф. др Софија Милорадовић и срдачно захвалила Огранку на свесрдној подршци при реализацији бројних активности. У даљем излагању темељно је представила методологију рада на лингвистичким атласима, те како је на основу стечених сазнања, али и личних искустава у раду на Општесловенском лингвистичком атласу и Српском дијалектолошком атласу, осмислила концепцију Атласа пастирске лексике призренско-тимочких говора. Поред детаљно изложених етапа у изради лингвистичких карата, појашњено је и како ће изгледати структура пратећих коментара, који ће уз неопходне лингвистичке информације, које подразумевају и етимолошки податак, садржати и етнографске податке код лексике која их изискује, а, када год је могуће, и мале фолклорне форме. Такође, предочено је и који су кораци већ предузети за добијање адекватне помоћи еминентних стручњака из земље и иностранства. Најпре је реч о академику Александру Ломи, чија нам је помоћ неопходна у разрешавању етимологија појединих лексичких база, те издвајању несловенске од словенске лексике ради успостављања хијерархије графичких симбола у легенди која прати карту, а потом и о стручној помоћи етнолога – др Милине Ивановић-Баришић, научног саветника Етнографског института у пензији.

Уследила је реч др Ане Савић-Грујић, која је говорила о конкретним резултатима рада на Атласу пастирске лексике призренско-тимочких говора. Она је представила активности које су чланови пројектног тима реализовали у току 2024. године: одабран је одговарајући лексички материјал, издвојене су лексичке базе и на основу њих израђено је више од 40 пробних карата, оних које сведоче о лингвогеографској дисперзији; карте су распоређене по тематским целинама и подељене на даљу обраду међу сарадницима пројекта. Како би се приступило коначној изради Атласа, лексичке базе су обједињене и достављене академику Александру Ломи ради провере исправности донетих закључака од стране дијалектолога на основу доступних етимолошких речника. На крају, публици је на основу карте коју су израдиле Софија Милорадовић и Миљана Чопа представљен један од могућих начина израде лингвистичких карата – уместо уобичајеног поступка, где се свака лексичка база која се картографише замењује једним од геометријских знакова, лексичке разлике представљене су различито обојеним истоветним знаком.

О осталим активностима пројектног тима говорила је др Јована Бојовић Јоксимовић. Као најзначајнији резултат издвојила је објављивање зборника Пастирска лексика призренско-тимочких говора, те представила реализоване промоције у Огранку САНУ у Нишу и у Центру за туризам, културу и спорт у Сврљигу и најавила промоцију у Лесковачком културном центру. Потом је истакла да су у Огранку САНУ у Нишу одржана и два јавна предавања чланова пројектног тима – Биљане Савић, „Боје у сточарској лексици” и Зорана Симића, „Млеко и сир у призренско-тимочкој сточарској лексици”. Указала је и на вишегодишњу плодну сарадњу с Етно-културолошким зборником, где су на основу постојеће лексичке грађе објављени радови Зорана Симића, „Физички недостаци и болести код животиња исказани придевима у призренско-тимочким говорима (из записа насталих према Упитнику за прикупљање сточарске лексике)“ и „Млеко и његова прерада у сточарској лексици Свинице у Румунији”. Сандра Савић је са рефератом „Пастирске посуде у призренско-тимочкој зони на тлу Србије и Румуније” учествовала на међународном научном скупу Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима.

На крају су уследила питања публике, из којих је проистекла веома садржајна стручна дискусија. Између осталог, проф. др Драгана Жунића занимало је да ли се зоонимска лексика користи при именовању људи. Будући да су таква именовања честа, разматрана је и њихова, најчешће негативна експресивна вредност. Када је порекло пастирске лексике у питању, било је корисно освртање на радове проф. др Надежде Јовић сa Филозофског факултета у Нишу, у којима је предочено да, иако је пастирска лексика југоисточне Србије претежно словенског порекла, знатан је и проценат страних наноса, међу којима се истичу старији влахоромански и млађи турски слој позајмљеница. Разматрани су и поједини топоними зоонимског порекла. С тим у вези, проф. др Татјана Трајковић с Филозофског факултета у Нишу истакла је да је, бавећи се топонимијом југоисточне Србије, дошла до закључка да су они у основи словенског порекла, упркос увреженом мишљењу о снажном влахороманском утицају.

Након одржане промоције, госте и домаћине су у просторијама Огранка угостиле чланице удружења Актив жена града Ниша. Оне су, осим традиционалних специјалитета југоисточне Србије, представиле и део поставке својих ручних радова, које излажу и продају на бројним културним манифестацијама, а прикупљена средства најчешће донирају различитим хуманитарним удружењима.