Предавање проф. др Анђелке Б. Ковачевић
Астрономска регулација дуговремених климатских промена на Земљи: Миланковићева теорија

Петак, 25. октобар 2019. године.
Универзитет у Нишу, Ниш, Универзитетски трг 2, сала 38, II спрат.

Јавно предавање је отворио академик Милорад Митковић, потпредседник Огранка САНУ у Нишу, који је, у име чланова и сарадника Огранка, поздравио све присутне, а посебно предавача, проф. др Анђелку Ковачевића, шефа Катедре за астрономију Математичког факултета Универзитета у Београду, захвалио се и проф. др Катици Стевановић Хедрих, на чији је предлог уприличено ово предавање, и замолио др  Драгана Гајића, професора Природно-матемaтичког факултета Универзитета у Нишу и председника Астрономског друштва „Алфа”, да представи предавача.

Проф. др Драган Гајић, који се захвалио одсутном председнику Огранка, академику Нинославу Стојадиновићу, на указаном поверењу, такође је поздравио присутне и предавача, дао основне податке из биографије колегинице Ковачевић, упознао слушаоце са значајем предстојећег предавања о истраживањима астрофизичке детерминисаности дуговремених климатских промена и антропогених утицаја на климу, и подвукао значај међународно признатих научних резултата Милутина Миланковића.

Проф. др Анђелка Ковачевић се захвалила руководству Огранка САНУ у Нишу на указаној почасти да држи предавање под окриљем тако престижне институције, поздравила присутне у име Катедре за астрономију и рекла неколико речи о самој Катедри, чији је најзначајнији члан био управо Милутин Миланковић (1879–1958). Предавање је започела констатацијом да је Милутин Миланковић међу првима уочио важну улогу периодичних варијација параметара Земљине путање око Сунца и њихов утицај на глобалне промене климе на Земљи. Полазећи од орбиталних података, он  је – истиче А. Ковачевић – израчунао временске серије инсолације као функције географске ширине и годишњег доба и при томе први проценио енергетски баланс на нашој планети, и затим извео очекиване промене у температури. Ово његово истраживање је познато као Миланковићева теорија климе на Земљи. У предавању је дат општи преглед главних елемената Миланковићеве теорије и његовог доприноса размевању астрономске контроле климатских процеса на нашој планети – са одговарајућим математичким приказом, но и са прикладним објашњењима намењеним младим слушаоцима.

На крају, посебно се захвалила професорки Хедрих на преедлогу и посредовању у организовању овог предавања.

У веома живој дискусији било је речи о питању прикладности појединих израза из научне терминологије, о односу Миланковићеве теорије и антропогених утицаја на глобалну климу, али и о политизицији јавне расправе о тим утицајима, о Миланковићевој светској репутацији и његовом патриотизму, те о неправдама идеолошког „омеђавања” његовог академског и друштвеног статуса, као и о новијим настојањима да се те неправде исправе а Миланковићеви лик и дело достојно представе новијим генерацијама.