У оквиру програма обележавања Дана Универзитета у Нишу

Циклус предавања Археологија и културно наслеђе Наисуса и Понишавља

Предавање др Надежде Гавриловић Витас
Античка религија кроз археолошке налазе Наисуса и Понишавља

Понедељак, 10. јун 2019. године, 12:00 сати.
Универзитет у Нишу, Мултимедијална сала, број 8.

Представљајући предавача, др Надежду Гавриловић Витас, као и сам циклус предавања, академик Нинослав Стојадиновић, председник Огранка, подсетио је присутне да је ово предавање уприличено у оквиру програма обележавања Дана Универзитета у Нишу, те је, у том смислу, поздравио проф. др Ненада Павловића, проректора.

У уводном делу предавања било је речи о римском освајању простора данашње Србије у I веку н. е., које је донело, поред успостављања политичке, административне и војне власти, и религијска веровања старих Римљана међу нове поданике. Процес романизације подразумевао је брже и лакше интегрисање северних делова новооснованих римских провинција централног Балкана у Римско царство, у односу на јужне делове, у којима су аутохтони становници и даље били приклоњенији локалним култовима култура којима су припадали, односно трачком и илирском наслеђу (негде са келтским супстратом).

Др Надежда Гавриловић Витас истакла је да је античка религија представљала значајан сегмент духовне културе периода од I до IV века на простору Наисуса и Понишавља. Археолошки налази, каже она, сведоче о римским и грчким култовима који су били познати и заступљени, односно мање популарни и не толико омиљени код локалног становништва. А уједно, додаје, захваљујући археолошким предметима, спознајемо и да су култови других провенијенција, као што су малоазијски и сиријски, били популарни међу становницима поменуте области. Најзад, епиграфски и археолошки споменици из Ниша и са различитих локалитета Понишавља сведоче и о синкретизму непознатих аутохтоних божанстава са сличним римским божанствима.

Предавање је, дакле, имало за тему представљање дијапазона античких богова и богиња који су оставили трага на археолошким споменицима Ниша и Понишавља, негде носећи карактеристике божанстава локалног порекла, а негде сведочећи о изузетно развијеној религијској свести античких становника овога подручја. У том контексту, кроз археолошке споменике, мозаике, скулптуре, статуе, рељефне вотивне и фунерарне представе, различите врсте накита  (геме, камеје) и утилитарне предмете, сагледана је античка религија простора античког Ниша и локалитета Понишавља.

Изузетно исцрпно предавање пратила је и веома богата и упечaтљива видео-презентација поменутих археолошких налаза, о којима је било речи и у дискусији.