Научни скуп
Јавни говор Ниша у условима пандемије ковид-19

Научни скуп
Јавни говор Ниша у условима пандемије ковид-19

Научни скуп
Јавни говор Ниша
у условима пандемије ковид-19

Организатор:
Огранак САНУ у Нишу

Четвртак, 18. новембар 2021. године, 10.00 часова
Огранак САНУ у Нишу, Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

У организацији Огранка САНУ у Нишу одржан је 18. новембра 2021. године научни скуп под називом Јавни говор Ниша у условима пандемије ковид19. Реализација научног скупа представља резултат рада на пројекту Огранка САНУ у Нишу О-25-20 „Говорни и стандардни језик јавне комуникације у Нишу“, чији је координатор – дописни члан САНУ Љубинко Раденковић, а руководилац – др Марина Јањић, редовни професор Филозофског факултета у Нишу.

На отварању научног скупа поздравни говор одржао је дописни члан САНУ Љубинко Раденковић, након чега се учесницима обратила и проф. др Марина Јањић. Прво пленарно предавање одржала је проф. др Софија Милорадовић, директор Института за српски језик САНУ, представивши руски и немачки глосар о појмовима из доба ковида,  а друго – проф. др Марина Николић и др Светлана Слијепчевић Бјеливук, које су представиле електронски Речник појмова из периода епидемије ковида, пројекат Одсека за стандардни језик Института за српски језик САНУ. Уследило је излагање реферата по сесијама, на којима је своја саопштења изнело укупно једанаесторо излагача. Скуп је завршен дискусијом.

На крају научног скупа закључено је да су језичка истраживања јавног говора у Нишу у доба короне резултирала занимљивим и важним чињеницама. Посебна драгоценост овога скупа је у томе што је његова тема сагледана из веома разноврсних лингвистичких углова на синхронијском и дијахронијском плану. Промене су дијагностиковане на свим језичким нивоима у говору Нишлија, али су најевидентније на плану лексике. Ковид лексика постала је неизоставни пратилац јавне комуникације у Нишу будући да је пандемија продрла у све сфере приватног и јавног живота и преусмерила друштвене токове у правцу који је дефинисан као „нова нормалност“. Међутим, осим нових лексема, језик у условима пандемије ковидa даје и дубље одговоре у вези са ширим опсегом живота и рада у новонасталој ситуацији, укључујући ту и психолошка стања и расположења самих говорника. Важност овога скупа, осим у неоспорном научном и лингвистичком смислу, лежи још и у чињеници да би остварени резултати могли постати својеврсна језичка и друштвена хроника једне немиле епохе, којој је вирус корона утиснуо свој црни печат.

На затварању скупа, руководилац пројекта проф. др Марина Јањић и директор Института за српски језик САНУ проф. др Софија Милорадовић истакле су значај и актуелност теме о новитетима и трансформацијама не само у јавном говору Ниша него и уопште у српском језику током пандемије вируса корона. Овакви лингвистички пројекти развијају се у истраживачким центрима широм Европе, те се на овај начин и српска лингвистика укључује у токове светских научних збивања. У завршним речима је предложено да се постојећа пројектна истраживања наставе и током наредне године како би се уоквирила и продубила, а као резултат тих тематски усмерених истраживања требало би да проистекне колективна монографија, на којој би заједно радили чланови пројектног тима Огранка САНУ У Нишу и Института за српски језик САНУ у Београду.