Научна конференција
Језик нишких медија

у оквиру рада на пројекту
Говорни и стандардни језик јавне комуникације у Нишу
(О-25-20)

Координатор пројекта: дописни члан САНУ Љубинко Раденковић
Руководилац пројекта: проф. др Марина Јањић

Уторак, 29. новембар 2022. године, 10.30 сати
Огранак САНУ у Нишу, Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

У Огранку САНУ у Нишу, у уторак, 29. новембрa 2022. године, одржана је научна конференција под називом Језик нишких медија, која представља резултат рада на пројекту Огранка САНУ у Нишу О-25-20 Говорни и стандардни језик јавне комуникације у Нишу (координатор пројекта: дописни члан САНУ Љубинко Раденковић, руководилац пројекта: др Марина Јањић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Нишу.

Научна конференција је отворена пригодним речима поздравног говора дописног члана САНУ Владe Вељковићa, председника Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу. Скуп је затим поздравио и дописни члан САНУ Љубинко Раденковић, координатор пројекта. У име Института за српски језик САНУ учесницима конференције се обратила проф. др Софија Милорадовић, директор Института за српски језик. Присутне је поздравила и др Марина Јањић, професор Филозофског факултета Универзитета у Нишу, у својству руководиоца пројекта. Након свечаног отварања, уводно предавање одржала је проф. др Марина Николић, на тему Стандард и псеудостандард у говору нишких медија. На конференцији је саопштено укупно 18 реферата (од пријављених 19), у којима су са различитих аспеката осветљаване карактеристике језика нишких медија. Конференција је завршена дискусијом у 18 часова и 30 минута.

На затварању конференције закључено је да су саопштени реферати били изузетно занимљиви, да су апострофирани различити језички нивои и указано на важне карактеристике актуелне језичке слике нишких медија. Ексцерпирана грађа послужила је за истраживање усмених и писaних облика јавне комуникације, тј. штампаних и електронских медија: радија, телевизије и друштвених мрежа. Отворена су многа питања и подтеме за даља истраживања у оквиру пројекта, остварене су значајне констатације у погледу (не)поштовања књижевнојезичке норме, употребе хонорифика и формула језичке учтивости; потом, дијагностиковано је стање говора мржње у коментарима аудиторијума на платформама нишких информативних кућа; на плану прозодије, констатовано је приближавање стандардном акценатском систему од стране новинара-водитеља нишких телевизија; уочене су занимљиве језичко-стилске одлике штампаних и писаних медија, као и морфосинтаксичке посебности јавног говора у Нишу. Разматране су и теме о нишким медијима публикованим пре стотину година.

Проф. др Марина Јањић је закључила да су сви саопштени реферати били оригинални и аутентични, али су, упркос различитим приступима, резултирали сличним закључцима. Сви радови могу се разврстати у шест подтема: значајан део радова био је посвећен питањима нормативистике и језичке културе; више занимљивих реферата у свом фокусу је имало експресивност лексиколошких јединица у нишким медијима; једна група радова је била окренута морфосинтаксичким темама; аутори два рада бавили су се афирмацијом дијалекта у усменом медијском дискурсу; у друга два рада обрађиване су дијахронијске перспективе нишке штампе, а један рад био је посвећен нишкој књижевној периодици.

Генерални закључак је да се језичке карактеристике нишких медија у многим аспектима подударају са карактеристикама београдских медија,  али да ипак овај говор има и својих специфичности. Другим речима, језик нишких медија: показује јасне тенденције померања ка стандарнојезичкој норми и неговању културе изражавања; поштује и афирмише свој дијалекат на више начина; ипак, остаје доследан модерним друштвеним стремљењима демократизације језика и неговању карактеристика неформалног начина изражавања у контексту глобализације, пратећи сензибилитет модерног човека, који стреми да буде грађанин света.