Јавно предавање: проф. др Душан Михаиловић, Археолошка истраживања палеолитских налазишта у близини Ниша: кључ за разумевање популационих кретања и културних промена у најранијој праисторији Балканског полуострва

Јавно предавање: проф. др Душан Михаиловић, Археолошка истраживања палеолитских налазишта у близини Ниша: кључ за разумевање популационих кретања и културних промена у најранијој праисторији Балканског полуострва

Јавно предавање
Проф. др Душан Михаиловић, управник Одељења за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду
Археолошка истраживања палеолитских налазишта у близини Ниша: кључ за разумевање популационих кретања и културних промена у најранијој праисторији Балканског полуострва

Петак, 26. август 2022. године, 12.00 сати
Огранак САНУ у Нишу, Мултимедијална сала Универзитета у Нишу, број 8, Универзитетски трг 2

У петак, 26. августа 2022. године, у Огранку САНУ у Нишу одржано је јавно предавање проф. др Душана Михаиловића, управника Одељења за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, дугогодишњег руководиоца пројекта „Културне промене и популациона кретања у раној праисторији централног Балкана”, на тему Археолошка истраживања палеолитских налазишта у близини Ниша: кључ за разумевање популационих кретања и културних промена у најранијој праисторији Балканског полуострва. Професора Михаиловића и све присутне поздравио је дописни члан САНУ Влада Вељковић, председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, захвалио се на одзиву и истакао значај јавног представљања резултата истраживања једног дела најраније праисторије у Нишкој и у читавој Нишавској котлини.

Професор Михаиловић, који са групом сарадника управо води овогодишњу кампању истраживања пећина у околини Ниша (Сићево, Јелашница), започео је своје предавање подацима о почецима археолошких истраживања ових локалитета крајем 19. века и њиховим релативно скромним налазима, а потом прешао на представљање главних резултата истраживања ових палеолитских налазишта којима је он руководио у протеклих двадесет година.

Испитани су, рекао је професор Михаиловић, културни слојеви са остацима старим између 400 и 14 хиљада година. У Малој Баланици је у слоју старом више од 400 хиљада година нађен фрагмент вилице фосилног човека (Homo bodoensis), који представља далеког претка анатомски модерног човека. У слојевима датираним између 290 и 240 хиљада година, у Великој и Малој Баланици нађени су остаци неандерталаца (најстарији у југоисточној Европи) и ватришта која представљају једно од најранијих сведочанстава о контролисаној употреби ватре у Европи. Артефакти са ових налазишта идентични су са истовременим налазима са Блиског истока, што указује на то да је пре 300 хиљада година дошло до популационих померања из југозападне Азије ка југоисточној Европи. У пећини Пештурина, која је насељавана пре 110–40 хиљада година, нађени су такође остаци неандерталаца. Палеогенетичким истраживањима је утврђено да неандерталци у исхрани нису користили само месо (као што се раније претпостављало), већ и биљну храну. Најпознији остаци неандерталаца у Пештурини потичу из периода када су Европу већ почели да насељавају модерни људи (пре 50-40 хиљада година), што указује на то да су централни делови Балкана могли да представљају последње уточиште представника ове врсте. У истој пећини потврђени су и остаци из периода граветијенске културе, из периода пре максимума последњег глацијала (пре 30 хиљада година). Када се овим открићима прикључе сазнања добијена истраживањем Велике Врановице у Сићевачкој клисури (стари око 20 хиљада година) и Пећине код стене у Јелашничкој клисури (стари 18–14 хиљада година), добија се готово континуирани увид у најранију праисторију централног Балкана, еволуцију човека и културну повезаност овог подручја са суседним областима у периоду од скоро пола милиона година.

Професор Михаиловић закључио је своје предавање истицањем значаја реконструкције и познавања најраније историје територије Србије (до пола милиона година), на основу тумачења археолошких открића. У најкраћем, тај значај се састоји у реинтерпретацији еволуције човека, тј. најстаријег заједничког претка неандерталца и модерног човека, затим, у попуњавању празнине између резултата оваквих истраживања у западној Европи и на Блиском истоку резултатима истраживања у средњој и југоисточној Европи, најзад, у интерпретацији људског понашања и начина живота човека у палеолиту (од исхране до назнака могућег симболизма у нађеним коштаним урезима). На самом крају, указао је и на могућности и добре примере приређивања и презентације сличних налазишта и налаза за едукативне и туристичке сврхе, и захвалио се институцијама и појединцима који су подржавали и подржавају ова истраживања.