Изложба
АКАДЕМИК МИХАИЛО ГАВРИЛОВИЋ:
историчар, архивист и дипломата

Организатори: Огранак САНУ у Нишу, Историјски архив Ниш, Народни музеј Ниш, Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу, Народни музеј Крагујевац

Свечано отварање: Уторак, 3. децембар 2019. године, 20:00 сати.
Народни музеј Крагујевац, Конак кнеза Михаила,
Вука Караџића бр. 1 у Крагујевцу.
Изложба је отворена од 3. до 27. децембра 2019. године.

Изложба АКАДЕМИК МИХАИЛО ГАВРИЛОВИЋ: историчар, архивист и дипломата, у организацији Народног музеја Крагујевац и Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу, отворена је у уторак, 03. децембра, у 18 сати. Свечано отварање изложбе уприличено је у Конаку кнеза Михаила, једном од објеката Народног музеја Крагујевац. Изложбу су припремили сарадници Огранка САНУ у Нишу, Народног музеја Ниш и Историјског архива Ниш у знак захвалности и поштовања према лику и делу академика Михаила Гавриловићa, човека који је током целог свог живота – рођењем, школовањем, првим радним ангажманом, а и каснијим активностима – био везан за јужну и источну Србију. Ауторка изложбене поставке је Миљана Ђорђевић, архивски саветник Историјског архива Ниш.
Изложба приказује најважније моменте из живота и рада Михаила Гавриловића (1868, Алексинац – 1924, Лондон), значајног историчара, доктора наука са Сорбоне, првог српског архивисте, тј. првог челника новоосноване Државне архиве Србије (1900), професора Универзитета у Београду, угледног и утицајног српског (и југословенског) дипломате на Цетињу, у Ватикану и Лондону, правог члана Српске краљевске академије и председника српског Црвеног крста у Лондону.
На отварању, присутним гостима обратили су се Милош Јуришић, в. д. директора Народног музеја Крагујевац, дописни члан САНУ Милош Ђуран, испред Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу, а предавање о животу и делу академика Михаила Гавриловића одржала је дописни члан САНУ Мира Радојевић, нагласивши, овом приликом, значај истраживачког рада који стоји иза изложбене поставке и каталога који прати изложбу, а који чине радови Миљане Ђорђевић, др Љубинке Шкодрић, архивског саветника Архива Србије, као и заједнички рад Александре Софронић, дипломираног историчара, и др Александра Стојадиновића, научнoг сарадника Института за новију историју Србије.
На овај начин су живот и дело академика Михаила Гавриловића, који је данас скоро сасвим непознат нашим савременицима, отргнути од историјског заборава. Професорка Радојевић је присутне прво упознала са раним годинама Михаила Гавриловића и његовим школовањем у земљи и иностранству. У даљем излагању, нагласила је величину и значај дела академика Михаила Гавриловића, како за развој српске историографије, тако и за развој српске дипломатије. Значај Михаила Гавриловића у историографији огледа се у две области деловања – као историчара (њему дугујемо историографски лик Милоша Обреновића) и као првог и дугогодишњег управника Државне архиве. Дипломатска каријера академика Гавриловића, иако кратка, била је веома успешна, и огледа се у изванредном представљању Србије и Краљевине СХС у тешким и осетљивим временима. На крају предавања, професорка је, осликавајући његов лик као племенитог и ретко господственог човека, подвукла да је време у коме је живео Михаило Гавриловић било време када су маленом Србијом ходали велики људи који су желели да прескоче деценије и да „преко ноћи” од Србије створе модерну државу.
Пре поставке у Народном музеју Крагујевац, ова изложба је већ била постављена у у Нишу, у Галерији „Синагога“, октобра 2018, и у Београду, у Галерији науке и технике САНУ, фебруара ове године, затим, септембра, у Народној библиотеци „Његош” у Књажевцу и у Регионалном центру за професионални развој запослених у образовању Ниш, а током маја ове године и у Центру за културу и уметност Алексинац.
Координатор целог пројекта је академик Нинослав Стојадиновић, председник Огранка САНУ у Нишу.