Етно-културолошка радионица:
радионица за традиционално певање

Петак, 24. јануар 2020. године, 16:00 сати.
Субота, 25. јануар 2020. године, 10:00 сати.
Дом културе Алексинац.

Координатор: дописни члан САНУ Јелена Јовановић.
Предавач: доц. др Сања Ранковић, Факултет музичке уметности Београд.
Организатори: Центар за културу и уметност Алексинац, Огранак САНУ у Нишу.

Како би задовољио нараслу потребу да се унапреди и усаврши рад на очувању културе и традиције алексиначког краја и шире околине, Центар за културу и уметност Алексинац организоваће током године низ етно-културолошких радионица из различитих области етномузикологије. На тај начин, свим полазницима биће омогућено да стекну одређена знања и вештине из области за коју су заинтересовани, и то уз стручну помоћ  најкомпетентнијих предавача.

Прва у низу планираних радионица одржана је у галеријском простору Дома културе,  24. и 25. јануара текуће године, и окупила је велики број заинтересованих грађана, пре свега деце и омладине, младе чланове културно-уметничких друштава и хорова, као и оне старије заљубљенике у традиционално певање. У улози предавача нашла се млада Софија Грачанац, иначе, студент завршне године на Катедри за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду. После уводне речи организатора и предавача, могла се чути здравица десетогодишњег здравичара Остоје Јанићијевића, а затим је почела и сама радионица, која је осмишљена и структурисана од стране др Сање Ранковић, доцента на катедри за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду. Радионица се састојала од кратког теоретског предавања о Владимиру Ђорђевићу, нашем познатом музичком педагогу и етномузикологу, и о његовим записима српских традиционалних песама, а након тога је уследио практични део радионице, базиран управо на Ђорђевићевим транскрипцијама, и то одабраним примерима са територије Косова и Метохије и југоисточне Србије (алексиначки и сврљишки крај).

За два дана радионице и преданог креативног рада и добре атмосфере, обрађено је укупно осам песама, и то у њиховом изворном облику. Највише се радило на техници интерпретирања, која је врло специфична и сложена. На крају, остало је обећање полазника да ће у свој репертоар уврстити новонаучене мелодије и презентовати их у  различитим програмима које Центар за културу организује током године, што је, заправо, и најважнији циљ и задатак организатора.

Центар за културу у наредном периоду реализоваће и радионице традиционалних српских игара, радионицу свирања на фрули као и радионицу за истраживање народног усменог стваралаштва и језика Караџић, и радионицу за упознавање и неговање нематеријалне српске културне баштине Наслеђе.