Циклус предавања
Археологија и културно наслеђе Наисуса и Понишавља:
ЗАВРШНИ СКУП.

Петак 17. јануар 2020. године, 12:00 сати.
Просторије Огранка САНУ у Нишу, сала за седнице, број 66.

Уводничар: дописни члан САНУ Вујадин Иванишевић.

Говоре: Надежда Гавриловић Витас, Ирена Љубомировић, Владимир Михајловић.

У Огранку САНУ у Нишу одржан је завршни скуп у оквиру циклуса предавања Археологија и културно наслеђе Наисуса и Понишавља. Скуп је отворио академик Нинослав Стојадиновић, председник Огранка, који је указао на циљеве циклуса, образложио сврху овог завршног окупљања, најавио овогодишње активности у области археолошких истраживања Наисуса и Понишавља, и представио присутне предаваче. Дописни члан САНУ Вујадин Иванишевић, у уводном излагању, најпре је подсетио присутне на предавања изложена у овом циклусу током 2019. године: Царичин град – Justiniana Prima: (не)остварени пројект новог полиса (дописни члан САНУ Вујадин Иванишевић, 15. април), Античка Ремезијана – 30 година истраживања (др Марко Јанковић, 24. мај), Античка религија кроз археолошке налазе Наисуса и Понишавља (др Надежда Гавриловић Витас, 10. јун), Дунав као граница у антици: од грчке идеје до римске реализације (др Владимир Михајловић, 13. септембар), Никола Вулић и његова истраживања у Нишу и околини (др Ирена Љубомировић, 4. октобар). Потом је, говорећи о неопходности истраживања не само античког периода већ и праисторије јужног Понишавља, а посебно средњег века, истакао непроцењиви значај презентирања и публиковања интерпретираних налаза, што би требало да буде фокус у наставку овога и сличних циклуса, јер се тиме – поред откривања запретене прошлости – подиже и свест о значају археолошких истраживања и у наслеђе оставља значајна научна грађа. Када је реч о наставку археолошких истраживања на појединим археолошким налазиштима (пре свега на локалитету „Царичин град“), Вујадин Иванишевић је најавио укључивање нових метода и техника, али се заложио и за конципирање и стварање великих научноистраживачких пројеката. Др Нађа Гавриловић Витас говорила је о значају овог циклуса предавања, о археолошком значају свих локалитета Ниша и околине, о сложености и тешкоћама археолошких истраживања и о хроничном недостатку археолога. Др Ирена Љубомировић је, између осталог, указивала на неопходност сарадње историчара и арехолога (на узорном примеру Николе Вулића), и публиковање грађе оценила као одбрану од амбициозних псеудо-археолозога и псеудо-историчара. На крају, др Владимир Михајловић објаснио је смисао смештања Понишавља у макро-слику Римског царства с обзиром на промене значаја провинцијских градова са успостављањем дунавског лимеса, и заложио се да будућа истраживања укључе и ране фазе римског присуства на територији данашње јужне и источне Србије.

Предавањима су присуствовали, међу осталима, археолози, историчари и други стручњаци из одговарајућих установа југоисточне Србије, наставници и студенти историје Филозофског факултета у Нишу, и заинтересовани културни радници града Ниша.

У дискусији је отворено неколико тема, али су се скоро све сустицале у више пута поновљеној и илустрованој констатацији о драматичном мањку археолога и конзерватора у установама културе овог дела наше земље, и у предлозима за њихово школовање, као и ангажовање, између осталог, и у оквирима расположивих могућности Огранка САНУ у Нишу.