Циклус предавања
Ниш, Понишавље и јужна Србија од антике до краја средњег века

Др Весна Бикић, научни саветник
Археолошка истраживања Копријана и утврђени градови Моравске Србије

Уторак, 25. октобар 2022. године, 12.00 сати.
Огранак САНУ у Нишу, Мултимедијална сала Универзитета у Нишу, број 8, Универзитетски трг 2.

У уторак, 25. октобра 2022. године, у Огранку САНУ у Нишу настављен је циклус предавања Ниш, Понишавље и јужна Србија од антике до краја средњег века (координатор: др Надежда Гавриловић Витас, научни саветник), четвртим предавањем из циклуса, које је одржала др Весна Бикић, научни саветник Археолошког института Београд, на тему Археолошка истраживања Копријана и утврђени градови Моравске Србије. Присутнима је др Весну Бикић представио др Драган Жунић, координатор активности у Огранку, који је пренео поздраве чланова и сарадника Огранка, а посебно дописног члана САНУ Владе Вељковића, председника Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, кога су обавезе у САНУ спречиле да присуствује предавању.

Др Бикић је најпре упознала слушаоце са измењеним друштвеним и политичким околностима развоја Моравске Србије (посебно након Маричке битке, 1371), које су биле од значаја за читаву јужну Европу, те са кључним положајем и улогом области кнеза Лазара у одбрани од турске најезде, па – у том контексту – и са значајем утврђених градова (а и појединих манастирских утврђења). Другим речима, подсетила је на концепцију, структуру и функцију српског средњовековног града, које се очитују на низу примера, као што су Ново Брдо, Сталаћ, Крушевац, Београд, Смедерево. Од познатих тврђава, свега две су подигнуте у време кнеза Лазара, Козник код Александровца и Копријан јужно од Ниша.

Прелазећи на излагање о средњовековном утврђењу Копријан на планини Селичевици, др Бикић је казала да је то вероватно данашњи Курвин град, на јужном ободу Нишке котлине, данас у општини Дољевац, важно погранично утврђење из времена кнеза Лазара. Оно припада поменутом турбулентном времену друге половине 14. века, када, у измењеним политичким приликама и пред блиском опасношћу од Турака, наступа развој српске војне архитектуре. Тврђава Копријан је подигнута на стратешки добром месту, над Курвинградском сутеском, а на јужном ободу Нишке котлине, са улогом да надзире путни правац дуж моравске долине и брани пут према северу. Копријан спада међу боље сачуване споменике српског средњег века. Евидентиран је и документован још у раним послератним годинама прошлог века. Новембра 1947. године, под именом Курвинград, стављен је под заштиту државе заједно са непосредном околином, а 1979. проглашен је за непокретно културно добро од великог значаја. И поред тога, остао је неистражен, изложен дејству атмосферилија и трагача за драгоценостима. Након извршених прелиминарних геофизичких истраживања, и због хитности санације делова фортификације, наметнула се потреба систематских археолошких истраживања Копријана. Вишегодишњи пројекат који предвиђа свеобухватно изучавање прошлости средњовековне тврђаве Копријан и њеног окружења започео је у лето ове године.

Након израза захвалности институцијама које су омогућиле да започне реализација пројекта,  и свима онима који су у њега укључени, др Весна Бикић захвалила се и мештанима села Малошишта и Клисуре на разумевању и помоћи, наглашавајући од каквог би културално-историјског, а потом и туристичко-привредног значаја за овај крај могао бити истражени, примерено заштићени, рестаурирани и за посете уподобљени Копријан.

У живој дискусији било је питања о радовима на другим средњовековним локалитетима у Србији, о руинирању Копријана током Првог и Другог светског рата, затим, о савременим пустошењима овог значајног споменика културе, али је укратко представљен и хвале вредан ентузијастички пројект Еко Копријан Клисура – Дољевац.