Свечано обележавање
десетогодишњице оснивања и рада Огранка САНУ у Нишу

Чланови Извршног одбора САНУ и чланови Огранка САНУ у Нишу

Четвртак, 29. октобар 2026. године, 13.30 сати.
Сала за састанкe Огранка САНУ у Нишу.

У четвртак, 29. октобра 2026. године, у Огранку САНУ у Нишу свечано је обележена десетогодишњица оснивања и рада Огранка. Најпре је одржана XXVIII седница Извршног одбора САНУ, којом је председавао академик Зоран Кнежевић, председник САНУ. Седнице Извршног одбора САНУ у Огранку САНУ у Нишу увек су биле од посебног значаја за Огранак, јер су се часници САНУ, уз бављење текућим питањима рада САНУ, непосредно упознавали са новим појединостима организације и рада Огранка, и редовно појачавали и конкретизовали иначе постојану бригу за његов опстанак и развој.

Након седнице Извршног одбора САНУ, присутни чланови Извршног одбора САНУ и чланови Огранка САНУ у Нишу обележили су десетогодишњицу оснивања и рада Огранка. У свечаности су учествовали следећи чланови Извршног одбора САНУ: академик Зоран Кнежевић, председник САНУ, академик Зоран В. Поповић, потпредседник САНУ, академик Небојша Лалић, генерални секретар САНУ, академик Стеван Пилиповић, председник Огранка САНУ у Новом Саду, и академик Влада Вељковић, председник Огранка САНУ у Нишу; оправдано је био одсутан академик Миодраг Марковић, потпредседник САНУ. Из Огранка САНУ у Нишу присутни су били: академик Љубинко Раденковић, потпредседник Огранка, дописни члан САНУ Гордана Коцић, секретар Огранка, академик Градимир В. Миловановић и дописни члан САНУ Марјан Никетић; оправдано су били одсутни академик Јован Хаџи-Ђокић и академик Љубодраг Димић. Свечаност је својим присуством увеличао и академик Милош Ђуран, управник Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу; свечаности су присуствовали и др Бојан Бугарчић, управник послова САНУ, и проф. др Драган Жунић, координатор програма рада Сектора Огранка САНУ у Нишу.

На почетку свечаности, академик Влада Вељковић, председник Огранка САНУ у Нишу, у улози домаћина, поздравио је госте, пожелео им добродошлицу и захвалио што су овом приликом у Огранку, који подржавају и чувају свих десет година његовог постојања и рада. Потом је замолио академика Зорана Кнежевића да се обрати присутнима.

Академик Зоран Кнежевић, председник САНУ, изразио је задовољство, како своје тако и својих сарадника, због окупљања ради скромног али достојног обележавања лепог јубилеја Огранка, уз жаљење због одсуства академика Владимира С. Костића, који је, као ондашњи председник САНУ, био spiritus movens иницијативе, идеје и процеса оснивања Огранка. Идеја о формирању огранака САНУ била је израз стратешког плана САНУ да својом делатношћу „покрије” најзначајније академске центре у Србији, који је резултирао оснивањем Огранка САНУ у Новом Саду, Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу, те Огранка САНУ у Нишу. У идеји је била садржана и замисао о развијању међусобне сарадње ових јединица. Да је идеја о оснивању Огранка САНУ у Нишу била оправдана, оценио је академик Кнежевић, сведочи и извештај о бројним и висококвалитетним дешавањима у Огранку, која су од значаја и за САНУ и за југоисточну Србију. Ипак, додао је, не можемо бити задовољни бројем чланова Огранка САНУ у Нишу, поготову у поређењу са Огранком САНУ у Новом Саду, који је, додуше, имао и специфичну предисторију, али је био и много успешнији у изборима нових чланова, док је, са друге стране, Огранак у Нишу имао, осим слабијих изборних резултата, и ненадокнадиве губитке због тога што је преминуло неколико редовних чланова САНУ из Огранка у Нишу. Ипак, Огранак опстаје и одржава се радом, па је академик Кнежевић захвалио свима који су помогли да Огранак живи, и подвукао да ће руководство САНУ пружити Огранку сваку подршку и помоћ да се, уз пуно ангажовање свих чланова Огранка, препознају најбољи кандидати и добију квалитетни предлози за избор, чиме би се – уз досадашњи ангажман и одговарајуће резултате – обезбедила стабилизација и јачање Огранка. На крају обраћања, академик Кнежевић још једном је члановима и сарадницима Огранка честитао јубилеј и свима пожелео сличан сусрет кроз десет година.

У својој свечаној беседи, академик Влада Вељковић, почаствован што је у прилици да, у својству председника Огранка, говори о значају и могућностима развоја Огранка приликом обележавања његове десетогодишњице, захвалио је руководству САНУ на подршци и помоћи, као и свима заслужнима за оснивање, рад и развој Огранка, а потом укратко изложио главне моменте из кратке историје његовог оснивања, организације и рада, осврнувши се и на остварене резултате, тешкоће у раду и очекивања у погледу јачања и развоја Огранка.

Најпре је говорио о иницијативи за оснивање, о самом оснивању Огранка, првом руководству, преминулим члановима и њиховим заслугама, те о организационим међукорацима којима је, оснивањем двеју комисија за руковођење радом Огранка, обезбеђен његов опстанак – све до стицања услова за избор чланова новог Извршног одбора.

Наводећи главне смернице у ширењу мисије САНУ у јужној и источној Србији, као главном задатку Огранка, академик Вељковић скицирао је платформу деловања Огранка у погледу афирмисања највиших идеја и вредности науке културе и уметности, образовања, просвећености и слободног критичког мишљења, затим, учешћа у савременим научним истраживањима, потом, изучавања, тумачења и очувања традиције, најзад, афирмисања резултата научних и уметничких стваралаца из југоисточне Србије, не пропуштајући да помене и дужност поштовања законитости у оснивању и раду институција науке, културе и уметности и очувања њихове аутономије.

На тој платформи, а уз интензиван организациони рад органа, чланова и сарадника Огранка, остварени су завидни резултати у реализацији бројних научноистраживачких пројеката и представљања њихових резултата, између осталог и богатом издавачком продукцијом, затим, резултати у организовању бројних јавних предавања и циклуса предавања, округлих столова, изложби, концерата и радионица итд. Ти резултати остварени су како у самосталном организационом напору Огранка, тако и у сарадњи са различитим установама науке, културе и уметности из регија које гравитирају Огранку. Образлажући идеју ширења мисије САНУ и одговарајућег радијалног деловања Огранка у региону, академик Вељковић истакао је вредности али и изазове и тешкоће такве сарадње. Није изостала ни реч о односима са Градом Нишом и Универзитетом у Нишу, где је неопходан напредак, као ни о условима рада у просторијама Универзитета у Нишу о којима брине Академија.

На крају, академик Вељковић подвукао је да је, свакако, највећи проблем у раду Огранка мали број његових чланова, као и чињеница да већина садашњих чланова не живи у Нишу. Иако је Огранак оснажен избором нових редовних чланова САНУ, забрињава чињеница да је у три изборна циклуса, 2018, 2021. и 2024. године, Огранак добио свега два нова дописна члана, тако да још увек није могућа неопходна подела послова и обавеза у реализацији планова и програма рада Огранка. Из тога је закључио да предстојећи изборни циклус има посебан значај за даљи развој Огранка, те изразио уверење да ће – уз пуни ангажман свих чланова Огранка – руководство САНУ, у сарадњи са Огранком и одговарајућим одељењима САНУ, дати значајну подршку кадровском јачању и, тиме, развоју Огранка, на добробит саме САНУ и свих грађана јужне и источне Србије.

Излагање академика Вељковића било је илустровано пратећом видео презентацијом изабраних фотографија из архиве Огранка, као и најважнијих табела са приказом најзначајнијих резултата рада Огранка.

Академик Градимир В. Миловановић упознао је присутне са предисторијом оснивања Огранка, тј. са појединостима из оснивања и рада Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, осврћући се на кључне моменте, као што су: иницијатива за оснивање Центра, оснивање и рад Центра, проблеми и решења у вези са простором за рад Центра, а не заборављајући да помене управнике Центра као и начела програмске концепције Центра.

Уз честитке члановима и сарадницима Огранка поводом јубилеја, академик Стеван Пилиповић, председник Огранка САНУ у Новом Саду, обелоданио је да су се чланови новосадског Огранка ангажовали у настојањима да се и у Нишу оснује огранак САНУ, будући да се у Новом Саду добро зна колико је таква организација САНУ неопходна, а поготову у условима деловања „центрифугалних” и „центрипеталних” сила, односно концепција организације и рада САНУ.

На крају је академик Милош Ђуран, управник Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу, изразио задовољство због могућности да, у својству управника Центра, и у име чланова и сарадника Центра, честита јубилеј Огранка и пожели успех у даљем раду. Говорио је о значају оснивања центара САНУ на универзитетима у Нишу и Крагујевцу, у погледу помоћи младим универзитетима, поготову у тешким временима почетком деведесетих година 20. века, о фокусирању истраживања на регионално значајну тематику и на укључивање стваралаца из ових регија у видокруг Академије. Оценио је да је одлука о оснивању Огранка САНУ у Нишу храбра и значајна, и да је Огранак једна од најактивнијих организационих јединица у САНУ, чији су резултати подстицајни и мотивишући за Центар у Крагујевцу. Академик Ђуран није пропустио да укаже и на разлике у функционисању центара, заснованих на начелима САНУ, али везаних за универзитете и њихове статутарне и радне оквире, што се каткада испољава као својеврсно ограничење, односно, у функционисању огранака, који су непосредно одговорни Академији. Своје излагање академик Ђуран завршио је констатацијом о доброј сарадњи Огранка САНУ у Нишу и Центра САНУ у Крагујевцу, захвалио на помоћи у раду и на подршци развојним плановима Центра.

Академик Вељковић је захвалио свима на учешћу у свечаности, на лепим речима и жељама, пожелео свима успехе у даљем раду, и позвао на заједнички ручак, где су – у пријатној атмосфери – настављени разговори о унапређивању организације и рада Огранка и других организационих јединица САНУ.