Јавно предавање

Проф. др Срећко Гајовић
Свеучилиште у Загребу – Медицински факултет
Изазови станичне диференцијације у обликовању људског заметка

У оквиру пројектa О-39-25 Ембриологија човека и конгениталне аномалије: хистолошка, имунохистохемијска, морфометријска, клиничка и експериментална истраживања ћелија, ткива и органа ембриона и фетуса и екстраембрионалних структура (координатор пројекта: академик Владимир Кањух, руководилац пројекта: проф. др Иван Николић).

Петак, 29. мај 2026. године, 12 сати
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу,
Универзитетски трг 2

У петак, 29. маја 2026. године, у Огранку САНУ у Нишу одржано је јавно предавање проф. др Срећка Гајовића, редовног професора на Катедри за хистологију и ембриологију Медицинског факултета Свеучилишта у Загребу, који је говорио на тему Изазови станичне диференцијације у обликовању људског заметка. Предавање је организовано у оквиру рада на пројекту Огранка О-39-25 Ембриологија човека и конгениталне аномалије: хистолошка, имунохистохемијска, морфометријска, клиничка и експериментална истраживања ћелија, ткива и органа ембриона и фетуса и екстраембрионалних структура (координатор пројекта: академик Владимир Кањух, руководилац пројекта: проф. др Иван Николић).

Академик Влада Вељковић, председник Огранка САНУ у Нишу, поздравио је присутне у име чланова и сарадника Огранка, а са додатним задовољством госта Огранка, проф. др Срећка Гајовића, са Медицинског факултета Свеучилишта у Загребу, редовног члана EASA (European Academy of Sciences and Arts), коме је захвалио на прихватању позива да у Огранку одржи јавно предавање. Академик Вељковић нагласио је да се захвалност дугује и проф. др Ивану Николићу, који је иницирао ово предавање и посредовао у његовој реализацији, дакако, стога што се предавање организује у оквиру поменутог пројекта (међу чијим сарадницима је и професор Гајовић), додајући да је колега Николић један од најагилнијих и најактивнијих сарадника-руководилаца пројеката Огранка САНУ у Нишу.

И овим јавним предавањем, истакао је академик Вељковић, Огранак наставља своје јавно деловање у настојању да истрајно шири мисију САНУ у јужној и источној Србији, и то: (1) афирмисањем највиших идеја и вредности науке, културе и уметности, образовања, просвећености, аутономије критичког мишљења итд.; (2) учешћем у савременим истраживањима значајних феномена у свим сферама природе и друштва и испитивањем одговарајућих научних проблема; (3) изучавањем, тумачењем и очувањем традиције; (4) афирмисањем резултата научних и уметничких стваралаца из југоисточне Србије, и оних стваралаца који су на неки начин везани за ову регију (школовањем, радним ангажманом, тематиком свог рада итд.). Осим ових задатака, наглашено је, у Огранку се јако држи и до уважавања научно заснованих сазнања и мишљења о актуалним проблемима нашег друштва, као и до одбране слободе, законитости и аутономије у области оснивања, рада и деловања најзначајнијих друштвених установа науке, културе, уметности и образовања (попут института, универзитета и факултета, позоришта, медија, музеја итд.). Академик Вељковић захвалио је свима који  учешћем у раду Огранка подржавају ова настојања.

Председник Огранка известио је да Огранак САНУ у Нишу, који је најмлађа организациона јединица САНУ, по природи ствари, сарађује са осталим организационим јединицама САНУ, али и са многим установама науке, образовања, културе и уметности из различитих региона Србије. Не рачунајући бројне индивидуалне међународне контакте сарадника, Огранак је започео и институционалну сарадњу са одговарајућим установама из иностранства – на пример, са Академијом наука и умјетности Републике Српске (АНУРС), те са Институтом за филозофију и социологију Бугарске академије наука и уметности (БАН). Јавно предавање проф. др Срећка Гајовића, осим што спада у задатке упознавања научне, стручне и шире јавности са најновијим достигнућима савремене науке (овог пута је реч о области хистологије и ембриологије), има и додатни значај – њиме започиње сарадња са колегама из Републике Хрватске. Наравно, међународну сарадњу САНУ планира, организује и реализује руководство САНУ (Председништво и Извршни одбор САНУ), али, Огранак засигурно неће пропустити прилику да са својим гостом поведе разговоре о могућностима и видовима даље сарадње.

Академик Вељковић замолио је проф. др Ивана Николића, руководиоца поменутог пројекта, да узме реч и, између осталог, представи пројект и  колегу Срећка Гајовића, изношењем основних података из његове професионалне биографије.

Проф. др Иван Николић је, поздрављајући присутне чланове САНУ, колеге професоре, студенте докторских и интегрисаних академских студија, навео да сарадња са предавачем датира још из студентских дана и истакао његово богато научно искуство у     истраживањима у подручју експерименталне ембриологије, области која је изузетно захтевна и део је медицине будућности. Потом је представио проф. др Срећка Гајовића.

Проф. др Срећко Гајовић запослен је од завршетка студија медицине, 1988. године, на Медицинском факултету Свеучилишта у Загребу. Звање редовног професора на Kатедри за хистологију и ембриологију стекао је 2016. године. Наставу из хистологије и ембриологије изводи студентима на хрватском, енглеском и немачком језику. Руководилац је низа предмета на последипломским студијима из подручја неуронаука, биомедицине и здравства. Био је директор Завода и заменик шефа Kатедре за хистологију и ембриологију, а сада  је вршилац дужности директора Биомедицинског истраживачког центра Шалата – БИМИС, подружнице Медицинског факултета у Загребу. У свом научном  раду бавио се раним развојем заметка сисара, па је коришћењем ембрионалних матичних ћелија допринео стварању нових генетски модификованих линија мишева, у циљу истраживања развоја нервног система. Његов тренутни научни интерес је обнова мозга (нарочито после можданог удара) и зависност те обнове од нивоа запаљења у мозгу. Научно деловање професора Гајовића потпомогнуто је руковођењем бројним међународним и националним пројектима. Био је координатор Европског FP7 пројекта GlowBrain, којим је у својој институцији успоставио прву претклиничку платформу (GlowLab – Лабораторија за регенеративне неуронауке) за in vivo снимања малих лабораторијских животиња магнетском резонанцијом (7 Тесла) и оптичким снимањем (биолуминесценцијом и флуоресценцијом). Осим у подручју неуронаука, проф. Гајовић спроводи и низ интердисциплинарних истраживања у којима се бави здрављем у дигиталном друштву. Један је од оснивача међународне интердисциплинарне мреже Navigating Knowledge Landscapes (http://knowledge-landscapes.hiim.hr), која разматра однос дигиталног друштва и иновативног знања. Бивши је уредник часописа Croatian Medical Journal, најбољег општемедицинског часописа у средњој и источној Европи. Бивши је председник  Европског COST доменског одбора за биомедицину и молекуларне бионауке, бивши председник Хрватског друштва за микроскопију, а сада је председник Матичног одбора за интердисциплинарно научно подручје Републике Хрватске. Члан је Академије медицинских наука Хрватске, Европске академије наука и уметности и Интернационалне академије наука и уметности Босне и Херцеговине.

После представљања професора Срећка Гајовића, професор Николић је дао реч предавачу, позвавши га да одржи своје предавање.

Проф. др Срећко Гајовић захвалио је на позиву да у склопу пројекта Огранка САНУ у Нишу одржи своје предавање, које је базирао на анализи четири теме: 1) однос између науке и историје по питању људског ембриона, 2) од потенцијала до снаге – када ембрион постаје ембрион, 3) визуелизација ћелијских и молекуларних збивања у временском континууму и 4) ембрион као пацијент и ембрион као лек.

У склопу прве теме – Однос између науке и историје по питању људског ембриона, професор Гајовић је говорио о знаменитим личностима које су, кроз историју, дале допринос изучавању ембриологије и зачећа. Истакнуто је дело Antonie van Leeuwenhoek-a, када је он, 1678. године, описао морфолошке карактеристике сперматозоида различитих животиња. Указао је на допринос Nicolaas-а Hartsoeker-а, који је 1694. године  дао слику хумункулуса, човечуљка, мислећи да се он налази у глави сперматозоида и касније се трамсформише у плод. Професор је представио значај генетске основе развића, и истакао огроман број комбинација током формирања генома јединке.

У другој теми – Од потенцијала до снаге – када ембрион постаје ембрион, професор Гајовић је описао оплођење, збивања у првој недељи развића, имплантацију, диференцијацију бластоцисте и гаструлацију. Нагласио је да развој људског заметка започиње оплођењем, након чега следи низ динамичних збивања којима настаје ново људско биће. Ова збивања професор Гајовић је приказао у односу на потенцијал развојног стадијума, који је контрадикторан стварним могућностима заметка. Прекретнице током тих збивања размотрио је у односу на наративе који прате заметак и оцртавају његову друштвену важност.

У трећој теми – Визуелизација ћелијских и молекуларних збивања, професор је, у Лабораторији за регенеративне неуронауке, са својим сарадницима, на примеру исхемијског оштећења мозга код људи, изведеног на мишјем моделу, описао на који начин се врши визуелизација промена на мозгу, при чему је за in vivo снимања малих лабораторијских животиња користио нуклеарну магнетну резонанцу (7 Тесла), која даје низ серијских снимака изванредног квалитета, и оптичко снимање (биолуминесценцијом и флуоресценцијом), што све доприноси прецизној локализацији и дијагностици оштећења.

Четврту тему – Ембрион као пацијент и ембрион као лек, професор Гајовић је почео објашњењем да је људски заметак подложан конгениталним аномалијама, чиме добија статус пацијента, који потом постаје предмет медицинских поступака. Поново је истакао поступак процене претпостављених медицинских интервенција, а које произлазе из потенцијала заметка, на примеру исхемијског оштећења мишјег мозга. Исто тако, нагласио је, да потенцијал заметка омогућава да заметак истовремено постане и лек. У том смислу, професор Гајовић је говорио о примени ембрионалних матичних ћелија у процесима репарације и регенерације, као и о поступку стварања вештачких органа, у конкретном случају церебралних органоида (хуманих кортикалних органоида) у којима се развија  функционална нервна мрежа, што је једно од низа истраживања која се спроводе у Хрватском институту за истраживање мозга.

После предавања проф. др Срећка Гајовић, које је од стране угледног аудиторијума изузетно лепо прихваћено, уследила је дискусија у којој су размењена мишљења, између осталог, о  питању када ембрион постаје фетус, о гаструлацији, ембриону и преембриону, те научним, културолошким и етичким димензијама проблема абортуса, о ограничењима рада на матичним ћелијама, фрагментацији процеса запаљења и секвенционалној терапији можданог удара, о доказима за настајање нових неурона у људском мозгу, о налазима истраживања на мишјем моделу и могућностима њиховог преношења и примене у третману људског мозга итд.