Промоција аудио издања
Традиционална музика околине Ниша

Приредила: мср Анастасија Живковић, етномузиколог
(Алексинац: Центар за културу и уметност Алексинац, 2025)

У оквиру пројекта О-10-17 Музичко наслеђе југоисточне Србије, савремено стваралаштво и образовање укуса (координатор пројекта: академик Јелена Јовановић, руководилац пројекта: проф. др Данијела Здравић Михаиловић).
Учествују: проф. др Димитрије Големовић, етномузиколог, мср Анастасија Живковић, приређивач

Среда, 3. јун 2026. године, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

У среду, 3. јуна 2026. године, у Огранку САНУ у Нишу представљено је аудио издање Традиционална музика околине Ниша (приредила: мср Анастасија Живковић, Алексинац: Центар за културу и уметност Алексинац, 2025). Представљање је реализовано у оквиру рада на пројекту О-10-17 Музичко наслеђе југоисточне Србије, савремено стваралаштво и образовање укуса (координатор пројекта: академик Јелена Јовановић, руководилац пројекта: проф. др Данијела Здравић Михаиловић). О поменутом издању говорили су етномузиколог мср Анастасија Живковић, приређивач, и проф. др Димитрије Големовић, етномузиколог и композитор, рецензент издања.

Најпре је дописни члан САНУ Гордана Коцић, секретар Огранка САНУ у Нишу, пренела поздраве академика Владе Вељковића, председника Огранка САНУ у Нишу, као и поздраве чланова и сарадника Огранка, и захвалила се присутнима што учешћем у јавним активностима подржавају истрајна настојања Огранка да у овом делу земље, у јужној и источној Србији, шири мисију САНУ, и то: (1) афирмисањем највиших идеја и вредности науке, културе и уметности, образовања, просвећености, аутономије критичког мишљења итд.; (2) учешћем у савременим истраживањима у свим научним пољима; (3) изучавањем, тумачењем и очувањем традиције; (4) афирмисањем резултата научних и уметничких стваралаца из југоисточне Србије, и оних стваралаца који су на неки начин везани за ову регију (школовањем, радним ангажманом, тематиком свог рада итд.). Осим ових задатака, у Огранку се јако држи и до уважавања научно заснованих сазнања и мишљења о актуалним проблемима нашег друштва, као и до одбране слободе, законитости и аутономије у области оснивања, рада и деловања најзначајнијих друштвених установа науке, културе, уметности и образовања (попут института, универзитета и факултета, позоришта, музеја, медија итд.).

У остваривању својих планова и програма рада Огранак доиста испуњава поменуте задатке, што се може видети већ по чињеници да се у његовим јавним активностима смењују актуалне теме савремене науке и теме из области истраживања и очувања традиције, уз афирмисање стваралаштва и стваралаца из јужне и источне Србије, чиме се широј јавности предочавају прилози наших стваралаца цивилизацијском корпусу највиших идеја и вредности. Огранак има пројекте из области изучавања, тумачења и очувања традиције (лингвистичке, посебно, дијалектолошке, фолклористичке, етномузиколошке пројекте). А што се тиче етномузиколошких и музиколошких истраживања, Огранак од свог оснивања има пројект О-10-17 Музичко наслеђе југоисточне Србије, савремено стваралаштво и образовање укуса (чији је координатор академик Јелена Јовановић, а руководилац др Данијела Здравић Михаиловић, редовни професор Факултета уметности Универзитета у Нишу). Овај пројект је специфичан по томе што већ у свом називу омеђава као предмет истраживања –  музичку традицију југоисточне Србије и димензију савременог стваралаштва у духу традиције, као и рецепцију створених дела. Осим што сарадници на овом пројекту објављују научне радове, монографије, зборнике, у оквиру пројекта се организују и јавна предавања, радионице, припремају и издају, представљају или промовишу, аудио издања традиционалне музике итд.

На том трагу, заправо на траси истраживања, тумачења и промовисања музичке традиције југоисточне Србије, Огранак је препознао и значај аудио издања Традиционална музика околине Ниша, које је приредила мср Анастасија Живковић, етномузиколог, а чији је издавач Центар за културу и уметност Алексинац (Алексинац, 2025), једна од установа културе из региона који гравитирају Огранку и са  којима Огранак већ годинама успешно сарађује. Стога је и уприличено представљање овог издања, о којем је, уз мср Анастасију Живковић, приређивача, говорио и рецензент, проф. др Димитрије Големовић, а професорка Коцић искористила прилику да их посебно поздрави и захвали им се на учешћу у овом представљању.

Уз захвалост Огранку САНУ у Нишу на подршци и помоћи у реализацији још једне важне активности, проф. др Данијела Здравић Михаиловић, руководилац пројекта O-10-17, поздравила је присутне и укратко представила досадашњи рад говорника ‒ приређивача и рецензента издања.

Анастасија Живковић је основно и средње музичко образовање стекла на клавирском одсеку Музичке школе у Нишу. Основне и мастер академске студије на Катедри за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду завршила је 2023. године, где је тренутно докторанд. Од 2024. године је у истој институцији запослена као истраживач-приправник.

Анастасија Живковић је аутор неколико оригиналних научних радова, критика и приказа у часописима Фолклористика, Мокрањац, Музички талас, Етноумље и Бдење, као и приређивач грађе, са пратећом студијом, под називом Традиционална музика околине Ниша. До сада је била учесник неколико међународних научних скупова у организацији Међународног савета за музичке и плесне традиције (International Council for Traditions of Music and Dance), Универзитета у Сегедину, Удружења фолклориста Србије и Академије умјетности у Бањалуци, у чијим зборницима су објављени њени радови. Члан је уредништва часописа за друштвене и хуманистичке науке Ахилејев штит, чији су издавачи удружење „Хуманистика” из Београда и Институт за српску културу и језик из Приштине са седиштем у Лепосавићу. Руководилац је Архивске аудио-визуелне збирке при Центру за културу и уметност Алексинац, где води бригу о богатој музичко-фолклорној грађи, завештању проф. др Димитрија Големовића.

Теренска истраживања плесног и музичког наслеђа до сада је обављала широм Србије (околина Тополе, Стара планина, Сврљиг, Гаџин Хан и Врањско Поморавље), али и у суседним земљама (Румунски Банат и околина Мојковца у Црној Гори). За потребе израде докторске дисертације спроводи истраживање у Врањском Поморављу, где испитује стилове извођења традиционалних плесова и њихову повезаност са разноврсним културним утицајима који су били доминантни на овом подручју. Активно сарађује са Савезом културно-уметничких друштава Србије, у чијој организацији је више пута одржала теоријска предавања и практичне радионице из области традиционалног плеса. На Другом програму Радио Београда води и уређује емисију „Од злата јабука”.

Димитрије О. Големовић студирао је на Музичкој академији у Београду, одсеке за етномузикологију, композицију и соло певање, а магистрирао и докторирао на етномузикологији. У периоду од 1979. до 2019. године био је запослен на Факултету музичке уметности у Београду, као наставник за предмет Етномузикологија.

У оквиру свог бављења традиционалном народном музиком  теренски је истражио више стотина села на територијама Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније, снимивши вредну аудио и видео грађу.

Аутор је 125 научних радова, од чега 15 књига из области етномузикологије, те  13 аудио издања (две грамофонске плоче и дванаест компакт дискова). Књиге и дискови објављени су од стране више издавача (Етнографски институт САНУ, Библиотекa ХХ век, Етнолошкa библиотекa, амерички издавач Scarecrow Press и Етнографски музеј у Женеви).

Као композитор, стварао је највише вокалну музику. Уз четрдесетак хорских композиција за дечји, женски и мешовити хор и низа соло песама, написао је и дела из области духовне музике („Божанствена литургија пређеосвећених дарова”, ораторијуме „Хирамов завет” и „У потрази за светлошћу”), те световне (кантате „Дрино, водо…” и „Банат”), као и опере („Дечак који се ничега није бојао” и „Жабица луталица”). Ораторијуме и оперe искомпоновао је на сопствени либрето.

Осим на плану музике, огледао се и на литерарном, написавши романe („Три кратка романа”), збирку приповедака за децу („Тијани за лаку ноћ”), књигу изрека „Бесан во и глисте у купусу” и књигу са пет драмских комада за децу („Плетено од снова”).

Добитник је више награда, како за своја композиторска остварења, тако и за допринос култури, од којих треба истаћи: „Златни беочуг” (2017. година) и Велику плакету Универзитета уметности (2018. година), односно „Културни образац” (2019. година). Носилац је и признања Министарства културе Србије за врхунски допринос култури Србије (2022. година), повеље за животно дело „Миле Недељковић” (2023. година), Награде „Тихомир Р. Ђорђевић”, за изузетан свеобухватни научни и истраживачки допринос појединца у областима етнологије, фолклористике и филологије за 2023. годину (коју додељују Центар за културу и уметност Алексинац и Огранак САНУ у Нишу), као и Изузетне Вукове награде (2025).

Проф. др Димитрије Големовић најпре је изразио велико задовољство због прилике да представи и препоручи публикацију Традиционална музика околине Ниша, посебно нагласивши велики труд и посвећеност младе колегинице, приређивача, Анастасије Живковић. Он је указао на проблеме који прате рад етномузиколога, јер је, поред материјалних услова, потребно и доста ентузијазма за рад на терену, при чему је посебан проблем тумачење и реконструкција прикупљене грађе. У сликовитом приказу етномузиколошког рада, проф. Големовић је направио поређење са археолозима, који на основу делића кости репа диносауруса праве конструкцију скелета, јер је данас ‒ уместо преосталих делова ‒ на терену могуће наћи само честицу која би генетском анализом указала на конкретан траг. Та чињеница недвосмислено говори о сложености теренског рада, али и о бројним изазовима са којима се срећу млађе генерације етномузиколога.

Током свог педесетогодишњег рада, проф. Големовић је обишао неколико стотина села, што је резултирало прикупљањем огромне грађе и формирањем архива. Представљајући лепоту и значај народне музике, проф. Големовић је оценио да је она нешто најлепше и највредније у једном народу, упоредивши је са финим слојем кајмака на тек скуваном млеку, који садржи највећи проценат хранљивих материја. Он закључује да се проучавањем музике једног народа може сазнати много тога што није сасвим очигледно и доступно „на први поглед”.

Као заговорник децентрализације, посебно у култури, проф. Големовић је сву своју грађу разврстао у осам архива, које је распоредио широм Србије. Први од њих је у Центру за културу и уметност Алексинац, док су преостали своје место нашли у институцијама културе у Ужицу, Бољевцу, Горњем Милановцу, Новом Бечеју итд.

На крају свог обраћања, проф. Големовић је напоменуо да је Анастасија Живковић прва отпочела проучавање архивске грађе у Алексинцу, и, уз захвалност издавачу, топло препоручио публикацију Традиционална музика околине Ниша. Он је са пристутнима поделио свој став да сваки човек умире два пута ‒ други пут кад га забораве, па је тако и поменута књига ту да не дозволи да се забораве носиоци традиције из нишког краја.

Анастасија Живковић најпре се захвалила проф. Големовићу на подршци, а потом је изразе захвалности упутила и Огранку САНУ у Нишу, као и руководиоцу пројекта, проф. др Данијели Здравић Михаиловић, на позиву. Истакла је да је Архивска аудио-визуелна збирка при Центру за културу и уметност Алексинац, којом руководи, основана новембра 2024. године, управо на иницијативу проф. Големовића. Збирку чини обиље аудио и видео записа традиционалног музичког и играчког наслеђа, казивања о обичајима, као и фотографије, које је професор забележио током својих вишедеценијских истраживања широм јужне Србије и Северне Македоније. Тренутно је у току преглед и архивирање грађе која обухвата више десетина сати материјала са подручја Сврљига, Старе планине, Бујановца, Пирота, Лесковачке Мораве, Медвеђе…

Објављивање звучне публикације са пратећом студијом под називом Традиционална музика околине Ниша представља прво дело из едиције „Музичка архива” Центра за културу и уметност Алексинац. Анастасија Живковић указала је на чињеницу да су до сада етмонузиколошка истраживања околине Ниша представљена кроз парцијално објављивање снимака и студија, те је посебно нагласила важност целовите слике музике нишког краја, која више није део живе праксе. Поред текстова које су написали Александар Никезић, у име издавача, и проф. Големовић, као рецензент, главни део публикације чини студија приређивача, Анастасије Живковић, која даје преглед етномузиколошких истраживања у нишком крају и стручну анализу и тумачење примера који су се нашли на поменутом издању. Књига је опремљена и фотографијама извођача са подацима са снимања, као и текстовима песама, што је чини релевантном за све облике едукације и даљих истраживања.

На издању се налази укупно 40 примера традиционалне сеоске вокалне (24 нумере) и инструменталне (16 нумера) музике из Ниша и околине (Островица, Ореовац, Каменица, Јелашница, Вукманово), забележених крајем 20. века, у тренутку када је ова традиција већ била на измаку. Поред студије која даје преглед досадашњих етномузиколошких и етнокореолошких истраживања, као и аналитичко сагледавање објављених примера из нишког краја, публикацију прати и УСБ картица на коју је наснимљен комплетан звучни материјал, што представља иновативно решење у домену звучне архивистике и дискографије традиционалне музике код нас. Према речима Анастасије Живковић, намера је била да се изабрани музички примери учине приступачнијима данашњим слушаоцима, јер већина нових електронских уређаја не поседује могућност репродукције звука путем ЦД-а.

Као репрезентативне примере извођачке праксе Анастасија Живковић изабрала је неколико нумера снимљених 1991. године: жетелачку песму Наджњева се момче и девојче (изводе Јелица Стојановић /1926/, Мира Илић /1930/ и Ружа Јовановић /1941/ из Островице), и ђурђевданску песму Дизајте се, мало и големо (изводе Велика Ранђеловић /1924/, Ружа Митић /1928/ и Ружа Аранђеловић /1922/), забележену у Вукманову. Поред тога, присутни су имали прилику да чују и примере инструменталне музике: Пастирска тугованка и пешачка (изводи Миодраг Живић – деда Мида /1925/, на дудуку), снимљена у Ореовцу, Руменка коло (изводи Душан Станковић /1921/ на гајдама), забележена у Нишу, Ој, овчаре, бели јагањчаре (изводи Миодраг Тасић /1946/ на фрули), снимљена у Јелашници, те две нумере снимљене у Каменици, Једностранка (изводе Ђорђе /1940/ и Дејан Ђорђевић /1973/ на дромбуљама) и Стари чачак (изводи Божидар Динић на окарини).

У завршном делу свога излагања, Анастасија Живковић је истакла да у актуелном тренутку музичко и играчко наслеђе нишког краја опстаје само захваљујући изузетно малом броју даровитих појединаца, као и у сећањима оних који су уз ово наслеђе одрастали. Стога је  објављивање овог издања од посебног значаја како за очување и подизање свести о значају народне музике тако и за даља истраживања и ревитализацију традиционалног сеоског музичког наслеђа нишког краја.

Након краће дискусије, у којој је дописни члан САНУ Гордана Коцић подвукла значај нових информатичких технологија за истраживање и афирмацију музичке традиције, проф. др Данијела Здравић Михаиловић, руководилац пројекта у оквиру кога је организовано представљање публикације, захвалила се учесницима и публици, те истакла нарочито задовољство због реализације још једне активности, посебно због чињенице да је њен носилац млада и перспективна истраживачица, која завређује безрезервну подршку, и то управо у периоду када она има свој пуни смисао и значај ‒ на почетку академске и професионалне каријере.