Промоција зборника
Шумадија: историја, језик и култура

Уредник: академик Љубинко Раденковић

(Крагујевац: Центар за научноистраживачки рад Српске академије наука и уметности и Универзитета у Крагујевцу, 2025).

Понедељак, 27. април 2026. године, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу.

У понедељак, 27. априла 2026. године, у Огранку САНУ у Нишу одржана је промоција зборника Шумадија: историја, језик и култура (уредник: академик Љубинко Раденковић, Крагујевац: Центар за научноистраживачки рад Српске академије наука и уметности и Универзитета у Крагујевцу, 2025), у организацији Огранка САНУ у Нишу и Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу. На промоцији су говорили: академик Милош Ђуран, управник Центра, академик Љубинко Раденковић, уредник Зборника, проф. др Владимир Поломац, Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу, проф. др Данијела Поповић Николић, Филозофски факултет Универзитета у Нишу.

Академик Влада Вељковић, председник Огранка САНУ у Нишу, поздравио је, у име чланова и сарадника Огранка све присутне, а са додатним задовољством госте Огранка – учеснике промоције: академика Милоша Ђурана, академика Љубинка Раденковића, проф. др Владимира Поломца, проф. др Данијелу Поповић Николић, као и госпођу Лелу Вујошевић, секретара Центра.

Овом промоцијом, истакао је академик Вељковић, Огранак наставља своје јавно деловање у настојању да истрајно шири мисију САНУ у јужној и источној Србији, и то: (1) промовисањем највиших идеја и вредности науке, културе и уметности, образовања, просвећености, аутономије критичког мишљења итд.; (2) учешћем у савременим истраживањима значајних феномена у свим сферама природе и друштва и испитивањем одговарајућих научних проблема; (3) изучавањем, тумачењем и очувањем традиције; (4) афирмисањем резултата рада научних и уметничких стваралаца везаних за југоисточну Србију. Осим ових задатака, у Огранку се јако држи и до уважавања научно заснованих сазнања и мишљења о актуалним проблемима нашег друштва, као и до одбране слободе, законитости и аутономије у области оснивања, рада и деловања најзначајнијих друштвених установа науке, културе, уметности и образовања (попут института, универзитета и факултета, позоришта, медија итд.). Академик Вељковић захвалио је свима присутнима што својим учешћем у раду Огранка подржавају његова настојања.

У та настојања спада и промоција овог значајног издања Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу – зборника Шумадија: историја, језик и култура, конципираног и приређеног у намери да се научним радовима „покрије” бар део готово непрегледне проблематике виртуалног монографског пројекта  „Шумадија”, као што су кључни топоними (Шумадија, Морава…), порекло и језик Шумадинаца, рано издаваштво у Шумадији, део правне историје и део фолклора Шумадинаца. И у овој, сведеној али успешно реализованој форми, оценио је академик Вељковић, Зборник је веома значајан научно-издавачки подухват!

Подвукао је да, осим упознавања са садржином Зборника, ова промоција има и додатни значај – Зборник је издање Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу, научноистраживачке јединице Академије и Универзитета, каква је постојала и у Нишу све до оснивања Огранка САНУ у Нишу. Огранак и Центар сарађују, првенствено организовањем заједничких активности (попут промоција, јавних предавања, изложби…). Та сарадња биће још значајнија када Огранак и Центар направе заједничке научноистраживачке пројекте, заједничка издања… Центар САНУ у Крагујевцу има исту мисију у Шумадији какву и Огранак у јужној и источној Србији, деле слична искуства, уче један од другог. Конкретније, издање које се промовише представља и подстицај да се у Огранку планира приређивање публикације под сличним насловом: Југоисточна Србија: историја, језик и култура.

Закључујући излагање, академик Вељковић рекао је да са наслеђеним двадесетшестогодишњим искуством Центра САНУ у Нишу и већ десетогодишњим искуством рада Огранка САНУ у Нишу, Огранак има веома много – вероватно и највише – разумевања за рад и мисију Центра у Крагујевцу, као и за развојне организационе идеје руководства и сарадника Центра, и изразио спремност да Огранак, у границама својих надлежности и компетенција, подржи правовремено прерастање тих идеја у планове и, потом, њихово остваривање.

Академик Милош Ђуран, управник Центра, започео је своју беседу изразима задовољства и захвалности због сарадње Центра  и Огранка, заложио се за даље узајамно подржавање у раду и развоју, и најавио да ће на промоцији Зборника, уприличеној управо у време обележавања педесетогодишњице оснивања и рада Универзитета у Крагујевцу, говорити о издавачком сегменту тридесетпетогодишње делатности Центра САНУ, као организационе јединице Универзитета у Крагујевцу.

Током 35 годинa постојања, Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу је публиковао укупно 58 наслова књижне грађе, што у просеку износи два издања годишње. Његова издања покривају широк дијапазон области — од природних наука, медицине и техничких наука, преко историје и археологије, до музике, ликовне и примењене уметности. Својим издаваштвом Центар САНУ у Крагујевцу активно доприноси очувању националног идентитета, подстицању интердисциплинарних истраживања и повезивању домаће науке са светским научним токовима.

Публиковане су 22 монографије из области природних и техничких наука, уметности, књижевности, етнологије, медицине и археологије. Посебно вреди истаћи монографије у чијој је изради учествовао академик Иван Гутман, члан Научног већа и управник Центра САНУ у Крагујевцу у периоду 2011–2018: Energies of Graphs (Иван Гутман и Борис Фуртула, 2019), Хемијске приче из царства биљака (Иван Гутман, Горица Ђелић и Владимир Стевановић, 2020), као и монографију чији уредник је био академик Милош Којић: 50 година развоја и примене софтверског програма ПАК (Програм за анализу конструкција (аутори: академик Милош Којић и сарадници, 2025).

Поред монографија, Центар САНУ у Крагујевцу публикује и зборнике радова са научних скупова. До сада је  публиковано 27 зборника радова.

Посебну групу чине зборници из едиције Меморијал Драгослава Срејовића, покренуте ради очувања сећања на академика Драгослава Срејовића, првог управника Центра САНУ у Крагујевцу. Организовано је пет научних скупова посвећених проучавању, систематизацији и развоју научних синтеза на основу дела и наслеђа академика Срејовића, и они су крунисани публиковањем истоимених зборника: Рад Драгослава Срејовића на истраживању праисторије централног Балкана (1997); Рад Драгослава Срејовића на истраживању античке археологије (2003); Драгослав Срејовић и уметност (2008); Драгослав Срејовић и митологија (2020); Драгослав Срејовић и мултидисциплинарност (2023).

Центар САНУ у Крагујевцу оријентисан је и на организацију научних скупова који се баве различитим темама из области историје, с нагласком на историју Крагујевца, Шумадије и ширег поморавског подручја. Овим темама Центар САНУ у Крагујевцу настоји да подстакне истраживачку и образовну активност у овом делу Србије, имајући у виду да се историјска наука не изучава у оквиру наставних програма факултетâ Универзитета у Крагујевцу. У протеклом периоду организовани су следећи научни скупови и објављени истоимени зборници радова са тих скупова: Од престонице до индустријског центра Србије – Крагујевац средином 19. века  (2020), Осамдесет година од избијања Другог светског рата на простору Југославије и страдања Крагујевца: нови помаци или ревизија историје (2021), а у октобру ове године организоваће се научни скуп на тему: Градови у трансформацији: индустријализација и друштвене промене у централној Србији 1945–1991.

Центар САНУ у Крагујевцу пажњу посвећује и очувању сећања на знамените личности које су рођене у Крагујевцу и околини или су својим радом и интелектуалним ангажманом били везани за Крагујевац и Шумадију. У том контексту одржани су скупови и публиковани зборници радова о следећим научницима, уметницима и државницима: Мили Стојадиновић, глумици (Мила Стојадиновић – песник глуме, 2005); Вукашину Радишићу, професору Лицеја кнежевине Србије и покретачу учења грчког језика код Срба (Почеци наставе грчког језика код Срба, 2011); академику Петру С. Јовановићу, географу и потпредседнику САНУ (Петар С. Јовановић, истраживач у географији – прегалац у друштву, 2014); Слободану Павићевићу, песнику и културном делатнику (Радови на путу – зборник радова о делу Слободана Павићевића, 2024); кнезу Михаилу Обреновићу, једином српском владару који је рођен у Крагујевцу (Кнез Михаило Обреновић: време живот и дело, 2024).

У 2025. години Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу је публиковао зборник радова Шумадија: историја, језик и култура, чији је уредник академик Љубинко Раденковић. Зборник доприноси продубљивању знања о регионалним специфичностима, али и њиховом смештању у шири национални и културни контекст и представља значајан допринос савременим научним токовима и подстицај за даља истраживања у области историје, лингвистике и културологије. Академик Ђуран захвалио је академику Раденковићу, иначе и члану Научног већа Центра, на уложеном уредничком труду и значајном резултату.

Представљање самог Зборника отворио је академик Љубинко Раденковић, уредник издања. Напоменувши да би свеобухватно описивање свих трагова и слојева културе Шумадије, који сежу до самих почетака цивилизације, захтевало ангажовање десетина истраживача и резултирало читавом серијом књига, додао је да су – и поред непрегледности проблематике – до сада обављена значајна истраживања разуђене културне и језичке слике ове области, те да је Центар препознао значај ових резултата и прихватио се припремања, уређивања и издавања Зборника. Академик Раденковић захвалио је свим ауторима и сарадницима на припреми Зборника, а такође и професорима Владимиру Поломцу и Данијели Поповић Николић на учешћу у промоцији.

Уз речи захвалности на прилици да говори о Зборнику, проф. др Владимир Поломац своје излагање започео је констатацијом да је пажња која је у нашој науци током протекла два столећа посвећивана Шумадији, централној области данашње Србије, области на чијем су тлу подигнута оба српска устанка и васпостављена прва престоница у ослобођеној Србији, у оштрој супротности са историјским и савременим значајем Шумадије. Зборник радова Шумадија: историја, језик, култура настао је са жељом да се овај несклад макар делимично превазиђе, те да се научној јавности понуде најважнији синтетички или прегледни радови посвећени значајнијим питањима њене историје, језика и културе.

Између уводне речи уредника академика Љубинка Раденковића и прилога са савременим етнографским записима из Шумадије Љубинка Раденковића и Драгане Ђурић, у зборнику је распоређено једанаест научних радова: Александар Лома, Из историјске топонимије Шумадије (стр. 9–30), Милоје Васић, Шумадија у доба римске владавине (стр. 31–70), Радивој Радић, Морава у средњовековним историјским изворима (стр. 71–80), Борисав Челиковић, Порекло становништва Шумадије на основу антропогеографских истраживања (стр. 81–92), Слободан Реметић, Дијалекатска слика Шумадије на синхроној равни и у дијахроној перспективи (стр. 93–100), Бојана Вељовић, Глаголски систем говора Шумадије у контексту штокавског дијалекатског простора (стр. 101–126), Исидора Бјелаковић, Правна терминологија у Сретењском уставу (1835) (стр. 127–136), Миодраг Матицки, Алманаси и календари у Кнежевини Србији у првој половини XIX века (стр. 137–150), Бојана Миљковић Катић, Српска држава и култура обраде земље у првој половини XIX века (стр. 151–164), Драгана Ђурић, Народне представе о данима у недељи у Шумадији (стр. 165–182) и Љубинко Раденковић, Народна демонологија Шумадије (стр. 183–192).

У целини посматрано, оценио је професор Поломац, зборник радова представља изузетно значајан допринос научном сагледавању Шумадије из угла различитих друштвено-хуманистичких дисциплина како систематизацијом и прегледом постојећих научних сазнања тако и новим увидима у појединачне значајне теме. Професор Поломац изразио је уверење да ће овај зборник радова послужити као полазиште за даље гранање научних интересовања о Шумадији, те да ће у блиској будућности под кровом Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу добити и свој наставак.

Проф. др Данијела Поповић Николић приказала је прилоге који припадају фолклористичкој научној области.

Назначила је да су у раду др Драгане Ђурић Народно предање о данима у недељи у Шумадији представљени резултати истраживања чији су основни корпус чинила народна предања и лирске народне песме, као жанрови усмене књижевности, и народна веровања у оквиру бројних етнографских извора. Семантика дана у недељи, како показују резултати истраживања, може се регистровати у оквиру позиције унутар седмице, одређења према критеријуму посних и масних дана, као и у контексту веровања о младом месецу. Изузетно занимљив блок посвећен табуисаним радњама у одређеним данима реферише на веровања о казни за кршење табуа, најчешће оних који се тичу здравља.

У раду академика Љубинка Раденковића Народна демонологија Шумадије представљен је својеврстан каталог демонских бића у усменим наративима са ових простора, уз дефинисање бића и разних аспеката њиховог функционисања, заснован на етнографској грађи и новијим теренским истраживањима фолклора. У раду је истакнута веза простора Шумадије са усменим материјалом просторâ који су у окружењу: с једне стране су то источна Србија, Македонија и Бугарска, са друге западна Србија. Веома значајан допринос проучавању фолклорне традиције је и налаз који се тиче непостојања записа о веровањима у здухаће, који би били очекивани с обзиром на порекло одређеног слоја у становништву Шумадије, оног који је досељен са простора Црне Горе и Херцеговине.

Драгоцен прилог овом зборнику чини теренска збирка која сведочи о народном животу и традицијској култури Шумадије. Њени су аутори, као истраживачи и приређивачи, академик Љубинко Раденковић и др Драгана Ђурић. Записима су представљени одабрани резултати теренских истраживања фолклора, реализованих у два наврата (2015. и 2018. године). Корпус, поред етнографског материјала, садржи предања, кратке говорне форме, приповетку и приче о животу. Уз њих, драгоцени су и записи који сведоче о народној медицини, магијским активностима и манифестацијама у домену заштите заједнице и појединца од различитих опасности (врачање, градоносни облаци и слично).

Промоција зборника Шумадија: историја, језик и култура представљала је прилику за упознавање са овом значајном и свакако амблематском регијом Србије, за учвршћивање сарадње Огранка САНУ у Нишу и Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу, те за трасирање њихових заједничких настојања да, изучавањем, представљањем и афирмисањем, „својих” матичних области, дају прилоге укупном развоју Србије и промовисању њене науке и културе.