Представљање резултата пројекта О-17-18
Ниш и Понишавље у антици и средњем веку

Предавање
Ђорђе Мано-Зиси и проучавање позноантичке прошлости јужне и југоисточне Србије

Координатор пројекта: академик Љубомир Максимовић
Руководилац пројекта: проф. др Јасмина Шаранац Стаменковић

Четвртак, 22. јануар 2026. године, 12 сати
Огранак САНУ у Нишу, Ниш, Универзитетски трг 2
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу бр. 8

У четвртак, 22. јануара 2026. године у Огранку САНУ у Нишу одржано је представљање резултата пројекта Огранка О-17-18 Ниш и Понишавље у антици и средњем веку (координатор пројекта: академик Љубомир Максимовић, руководилац пројекта: проф. др Јасмина Шаранац Стаменковић. Представљање je замишљено и реализовано као предавање о новијим резултатима истраживања у оквиру рада на пројекту, чији је циљ  осветљавање биографија најзначајнијих истраживача античке и средњовековне прошлости Ниша и околине, тј. истраживача, научника и културних радника који су својим вишедеценијским радом – како на локалитетима у граду и његовој околини, тако и у културним институцијама везаним за истраживачку делатност у граду – допринели расветљавању богате историје Ниша. На списку значајних личности – истраживача града нашли су се: Феликс Каниц, Никола Вулић, Адам Оршић Славетић, Александар Ненадовић, Александар Јовановић, Петар Петровић, Љубица Зотовић, Лазар Мирковић, Ђурађ Бошковић, Ђорђе Мано Зиси… У Огранку су представљени резултати истраживања живота и рада Ђорђа Мано-Зисија, једног од значајнијих српских археолога 20. века, који се бавио проучавањем позноантичке и рановизантијске прошлости југа и југоистока Србије. О појединим аспектима његовог живота и научног опуса говорили су проф. др Ирена Љубомировић, проф. др Јасмина Шаранац Стаменковић и др Милан Виденовић, истраживач-сарадник.

Дописни члан САНУ Гордана Коцић, секретар Огранка, поздравила је у име чланова и сарадника Огранка, а посебно у име академика Владе Вељковића, председника Огранка, учеснике и све присутне, захвалила им на учешћу у реализацији јавних активности из плана и програма рада Огранка, што значи и у настојањима Огранка да у овом делу земље шири мисију САНУ у погледу (1) афирмисања највиших идеја и вредности науке, културе и уметности, образовања и просвећености, (2) учешћа у савременим истраживањима у свим научним областима, (3) изучавања, тумачења и очувања традиције, најзад, у погледу (4) афирмисања резултата научних и уметничких стваралаца из југоисточне Србије. Истакавши значај пројекта чији се резултати представљају, Гордана Коцић је изложила основне податке из професионалне биографије проф. др Јасмине Шаранац Стаменковић, руководиоца пројекта.

Јасмина Шаранац Стаменковић основне студије Историје завршила је 2010. године на Департману за историју Филозофског факултета Универзитета у Нишу, одбранивши дипломски рад на тему „Традиција Бугарског царства у X и XI веку”, под менторством доц. др Бојане Крсмановић. Докторске академске студије завршила је 2016. године на Катедри за историју Византије Филозофског факултета Универзитета у Београду, одбранивши докторску дисертацију „Цар Константин Х Дука и Михаило Псел – историја једног односа”, под менторством проф. др Владе Станковића. Била је стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја на пројекту „Традиција, иновација и идентитет у византијском свету” Византолошког института САНУ (2010–2012). Од фебруара 2013. године до октобра 2014. године била је запослена као истраживач-сарадник на пројекту Министарства просвете, науке и технолошког развоја „Хришћанска култура на Балкану у средњем веку: Византијско царство, Срби и Бугари од IX до XV века” Филозофског факултета Универзитета у Београду. Од 2014. ради на Департману за историју Филозофског факултета Универзитета у Нишу. У звању је ванредног професора. Држи наставу на сва три нивоа студија.

Од 2018. године сарадник је научноистраживачког пројекта „Ниш и Понишавље у антици и средњем веку” Огранка САНУ у Нишу, a руководилац истог пројекта од 2024. године. Била је сарадник научноистраживачког пројекта „Историјско наслеђе Балканског полуострва кроз векове (од антике до савременог доба)” Департмана за историју Филозофског факултета у Нишу. Била је руководилац научноистраживачких пројеката „Историја, развој и перспективе” и „Историја данас, изазови и искушења” Департмана за историју Филозофског факултета у Нишу.

Члан је Српског комитета за византологију и Научног одбора међународног скупа „Ниш и Византија”. Учествовала је на више међународних и националних конференција. Самостално и у коауторству објављује радове у научним часописима и зборницима с конференција. Научна интересовања Јасмине Шаранац Стаменковић највише су усмерена на историју и кулутуру Византијског царства у XI веку.

Објавила је монографију Игре око цариградског престола: долазак на власт Констанина Х Дуке”, Ниш, Филозофски факултет у Нишу, 2022.

Дописни члан САНУ Гордана Коцић замолила је колегиницу Шаранац Стаменковић да – у својству руководиоца пројекта – представи своје сараднике.

Ирена Љубомировић је редовни професор на Департману за историју Филозофског факултета Унииверзитета у Нишу. Основне студије историје завршила је на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду. Магистрирала је 2008. одбранивши рад на тему „Ниш и Понишавље у касној антици (од IV до VI века н.е.)”, под менторством проф. др Радивоја Радића на Филозофском факултету у Косовској Митровици. Титулу доктора историјских наука стекла је на Филозофском факултету у Нишу 2011. године, када је одбранила докторску дисертацију под насловом „Никола Вулић – историчар антике”. Бави се проучавањем античке историје, а ужа специјалност јој је период позне антике (IV–VI век), и то простор Балкана у том периоду. У циљу истраживања ове територије у периоду касне антике, ради на истраживању епиграфских споменика, ишчитавању и тумачењу натписа, а развила је и одговарајући наставни курикулум увођењем нових предмета на мастер студијама: Латинска епиграфика и Римске провинције на тлу Балкана. Истраживањем простора Балкана од најстаријих времена, настоји да се очува културна баштина и национално добро ових простора. У једном броју радова бавила се проучавањем културног наслеђа Ниша и топографијом и путном мрежом на територији римске провинције Средоземна Дакија. Тема истраживања била је и Медијана, важно археолошко налазиште у Нишу.

Члан је програмских и организационих одбора националних и међународних научних скупова. Рецензент је неколико часописа и зборника радова и сама је била уредник зборника. Одржала је неколико јавних предавања у земљи, као и предавање по позиву у иностранству (Француска). Сарађује са колегама са других универзитета и других научних и  културних институција (институти, архиви, музеји). Члан је Друштва за античке студије. У Огранку САНУ у Нишу покренула је пројект 0-17-18 Ниш и Понишaвље у антици и средњем веку (координатор пројекта: академик Љубомир Максимовић). Била је и руководилац интерног пројеката на Филозофском факултету у Нишу: „Историјско наслеђе Балканског полуострва кроз векове (од антике до савременог доба)” (183/1-16-6-01, Филозофски факултет у Нишу, Департман за историју: руководилац пројекта: Ирена Љубомировић).

Објавила је две монографије: Никола Вулић-историчар антике (Ниш: Филозофски факултет у Нишу, 2013), Ниш и Понишавље у III и IV веку п.н.е. (Ниш: Филозофски факултет у Нишу 2017), и уџбеник Историјска географија античког доба (коаутор Ненад Радуловић, Ниш: Филозофски факултет у Нишу, 2022).

Милан Виденовић (1990, Зајечар) основне академске студије историје завршио je 2014. године на Филозофском фскултету у Нишу, одбранивши дипломски рад на тему „Народна радикална странка у краљевини СХС/Југославији”. Мастер академске студије социјалне политике и социјалног рада завршио је 2017. године на истом факултету са темом „Развијање социјалних вештина код ученика са сметњама у развоју”. Две године касније, на Филозофском факултету у Нишу завршио је и мастер академске студије историје одбранивши мастер рад на тему „Анексиона криза у дневном листу Политика”, под менторством проф. др Божице Младеновић. Новембра 2019. године уписао је докторске академске студије историје на Филозофском факултету у Нишу. Докторирао је децембра 2025. године на тему „Италија и Србија у Првом светском рату 1915–1918”, под менторством др Војислава Г. Павловића, научног саветника Балканолошког института САНУ.

Од јануара 2020. године ангажован је на Департману за историју Филозофског  факултета у Нишу у звању истраживача-приправника, а од јануара 2023. године до данас запослен је на истом факултету у звању истраживача-сарадника.

У свом научном раду бави се темама из опште и националне историје ХIX и XX века, са посебним интересовањем за односе Србије и Италије.

(I) О резултатима истраживања најпре је говорила проф. др Ирена Љубомировић. Она је представила биографију Ђорђа Мано-Зисија и основне контуре његовог научног развоја. У излагању је пратила животни пут Мано-Зисија од детињства у Будимпешти, преко дипломирања на Универзитету у Београду, даљег усавршавања у Берлину, до рада у Народном музеју Србије и на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Истакнут је Мано-Зисијев допринос развоју музеологије у Србији, бројних изложби у чијој се организацији истакао, те допринос на пољу археологије и ископавању локалитета попут Стобија, Царичиног града, Наисуса, Ремезијане, Гамзиграда и др.

(II) Проф. др Јасмина Шаранац Стаменковић говорила је о научном доприносу Ђорђа Мано-Зисија, са посебним освртом на његова истраживања Царичиног града (Justiniana Prima), који је заузимао централно место међу објављеним студијама о простору мапираном и осветљеном овим предавањем. Истакла је Мано-Зисијеву улогу у систематском и методолошки утемељеном археолошком истраживању локалитета након 1949. године, као и његов допринос разумевању урбанизма, сакралне архитектуре и мозаичке уметности у унутрашњости Илирикума. Посебно је наглашена његова склоност ка компаративној анализи, повезивању локалних налаза са великим центрима Царства, али и препознавању аутономних, провинцијских радионица, попут оне у Нишу. Проф. Шаранац Стаменковић осврнула се и на научне, али и научно-популарне радове Мано-Зисија о Нишу, где су махом представљени покретни и непокретни налази са археолошких истраживања Наисуса.

(III) Др Милан Виденовић представио је резултате истраживања архивске грађе из Народног музеја Србије, са фокусом на извештаје са археолошких ископавања у Понишављу. Посебна пажња посвећена је документацији о истраживањима у Ремезијани (данашњој Белој Паланци) и Нишу, која сведочи о раним фазама археолошког рада на овим локалитетима. Овим излагањем указано је на важност архивске грађе као извора за историју археологије и за разумевање друштвеног и научног контекста у коме је деловао Ђорђе Мано-Зиси.

У дискусији су размењена сазнања и мишљења о значају повољних институционалних услова за организацију и реализацију научних истраживања, о стратегији научног развоја и очекивањима од примене вештачке интелигенције у овој области, о новим методама, техникама и технологијама археолошких истраживања, о разлозима заснивања и подизања градова, пре свега на примеру „Царичиног града” (Iustiniana Prima).