Промоција књиге
Analysis, Approximation, Optimization: Computation and Applications
In honor of Gradimir V. Milovanović on the Occasion of His 75^th Birthday

Marija P. Stanić, Miloljub Albijanić, Dragan Djurčić, Miodrag M. Spalević (Eds.)

Springer Optimization and Its Applications 224, Springer 2025

На промоцији су говорили:
Академик Градимир В. Миловановић
Проф. др Марија Станић, декан Природно-математичког факултета  Универзитета у Крагујевцу
Проф. др Миодраг Спалевић, шеф Катедре за математику Машинског факултета у Београду

Среда, 10. децембар 2025. године, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу.

У среду, 10. децембра 2025. године, у Огранку САНУ у Нишу одржана је промоција монографије Analysis, Approximation, Optimization: Computation and Applications: In honor of Gradimir V. Milovanović on the Occasion of His 75^th Birthday, Springer Optimization and Its Applications 224, Springer 2025. Монографију овог реномираног издавача приредили су проф. др Марија П. Станић, из Института за математику и информатику Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу (декан), проф. др Милољуб Албијанић, са Факултета за економију, финансије и администрацију (ФЕФА) Метрополитан универзитета Београд, проф. др Драган Ђурчић, са Факултета техничких наука у Чачку Универзитета у Крагујевцу, и проф. др Миодраг Спалевић, са Катедре за математику (шеф Катедре) Машинског факултета Универзитета у Београду. О академику Миловановићу и о књизи говорили су проф. др Марија Станић и проф. др Миодраг Спалевић, као приређивачи и сарадници, а такође и академик Градимир В. Миловановић.

Академик Влада Вељковић, председник Огранка САНУ у Нишу поздравио је, у име чланова и сарадника Огранка, све присутне, а посебно академика Градимира В. Миловановића, у чију част је уприличена ова промоција, као и његове млађе сараднике, промотере монографије, проф. др Марију Станић и проф. др Миодрага Спалевића. Академик Вељковић пренео је присутнима и изразе захвалности чланова и сарадника Огранка због тога што учешћем у јавним активностима Огранка и даље подржавају Огранак у настојању да истрајно шири мисију САНУ – (1) промовисањем највиших идеја и вредности науке, културе и уметности, образовања, просвећености, идеја слободе, правде, равноправности, законитости, демократије, аутономије критичког мишљења итд.; (2) учешћем у савременим истраживањима актуалних и акутних проблема у свим научним областима; (3) изучавањем, тумачењем и очувањем традиције; (4) афирмисањем резултата научних и уметничких стваралаца из југоисточне Србије. Овај ангажман представља – сматрају чланови и сарадници Огранка – сведочанство о посвећености ширењу утемељујућих принципа и циљева САНУ, са надом да то посведочују и постигнути резултати. Академик Вељковић нагласио је да овај ангажман, између осталог, подразумева и уважавање научно заснованих сазнања и мишљења о заоштреним проблемима опстанка и развоја нашег друштва, као и одбрану слободе, законитости и аутономије у области оснивања, рада и деловања најзначајнијих друштвених установа науке, културе, уметности и, дакако, образовања, попут универзитета и њихових чланица – факултета, у нашем случају Филозофског факултета у Нишу. Академик Вељковић додао је да има двоструко задовољство, јер (1) књига која се промовише „садржи новије резултате у пољима теорије апроксимације, нумеричке анализе, математичке анализе, теорије оптимизације и различитих примена интердисциплинарног карактера” (из Предговора приређивача), а (2) академик Миловановић је пореклом из источне Србије, и академску каријеру градио је и изградио на Универзитету у Нишу.

Академик Вељковић је, такође са задовољством, изнео најважније податке из професионалне биографије академика Миловановића.

Проф. др Градимир В. Миловановић, редовни члан САНУ, рођен је 2. јануара 1948. године у Зоруновцу, општина Књажевац, од оца Вукашина и мајке Вукадинке, рођене Савић. Основну школу завршио је у родном месту, а гимназију природно-математичког смера у Књажевцу. Дипломирао на Електронском факултету Универзитета у Нишу (1971), са усмерењем на рачунарске науке. Последипломске студије из области математике завршио је 1974. године, а 1976. одбранио је докторску дисертацију на Универзитету у Нишу и стекао научни степен доктора математичких наука. Израдом дисертације руководио је проф. Драгослав С. Митриновић.

На Електронском факултету у Нишу прошао је сва звања, од асистента (1971), доцента (1976), ванредног професора (1982), до редовног професора (1986). У наставној активности предавао је на Електронском факултету, Природно-математичком, Машинском, Грађевинском и Технолошком факултету Универзитета у Нишу,  Електротехничком  и Математичком факултету у Београду, Природно-математичком факултету у Крагујевцу, итд. Држао је курсеве на свим нивоима студија, укључујући Нумеричку анализу, Теорију апроксимација, Специјалне функције, Математичку анализу и Линеарну алгебру. Био је гостујући професор на Purdue University (САД), Université de Pau (Француска), Universita di Basilicata, Potenza (Италија) и  Université des Sciences et de la Technologie Houari Boumédiène, Алжир (докторске студије).

У организационом раду био је шеф Катедре за математику на Електронском факултету у Нишу (1983–2002), проректор Универзитета у Нишу (1989–1991), декан Електронског факултета у Нишу (2002–2004) и Факултета за компјутерске науке у Београду (2009–2011), ректор Универзитета у Нишу (2004–2006), Председник Националног Савета Србије за научни и технолошки развој (2006–2010), председник Матичног одбора за математику, рачунарство и механику (2010–2015), итд.

За дописног члана Српске академије наука и уметности (САНУ) изабран је 2006, а за редовног 2012. Био је секретар Одељења за математику, физику и гео-науке САНУ у периоду 2016–2021. Члан је Академије инжењерских наука Србије од 2007, Научног друштва Србије од 1996. и његов потпредседник (2003–2016). Од 2016. члан je Vijñāna Parishad (Science Academy) of India. Дугогодишњи је члан АMS (American Mathematical Society)  и Друштва SIAM (Society for Industrial and Applied Mathematics). Од 2014. године је у пензији.

Објавио је 23 уџбеника, са већим бројем издања, од којих је његова Нумеричка анализа у три тома (Научна књига, Београд; прво издање 1985) била први комплетни уџбеник из ове области на простору бивше Југославије, по коме су училе многобројне генерације студената.

У научноистраживачкој делатности објавио је 7 монографија и преко 470 радова (350 у научним часописима, 40 поглавља у монографијама, преко 50 радова у зборницима научних конференција и преко 30 осталих публикација). Најзначајнија монографска дела су: (1) Topics in Polynomials: Extremal Problems, Inequalities, Zeros (коаутори: Д. С. Митриновић и Th. M. Rassias), објављена на преко 800 страница у издању World Scientific, Singapore (1994), позната и свету као „Bible of Polynomials”; (2) Interpolation Processes – Basic Theory and Applications (коаутор: G. Mastroianni), Springer Verlag (2008); (3) Extremal Problems and Inequalities of Markov–Bernstein Type for Algebraic Polynomials (коаутори: R. B. Gardner и N. K. Govil), Elsevier/Academic Press, London (2022). Његово име се налази на Станфордовој  листи 2% најутицајнијих светских научника.

Руководио је израдом 14 докторских и 16 магистарских теза и више научноистраживачких пројеката, укључујући и међународне пројекте SCOPES и TEMPUS. Као оцењивач научних пројеката, радио је за министарства науке Србије, Италије и Црне Горе. Учествовао је у комисијама за оцену докторских дисертација и избор наставника у више земаља (Француска, Италија, Мароко, Кипар, Аустралија и Индија). Оснивач је научног часописа „Facta Universitatis: Series Mathematics and Informatics” на Универзитету у Нишу и његов први уредник. Главни је уредник часописа: Publication Mathématique Belgrade и Bulletin (САНУ) и уредник у више међународних (Springer, Elsevier …) и домаћих часописа.

Као предавач по позиву учествовао је на многим научним конференцијама широм света, нпр. Бугарска (Софија, Боровец), Пољска (Варшава), Мађарска (Miskolc, Budapest), САД (Purdue University), Немачка (Oberwolfach), Румунија (Cluj-Napoca, Timisoara), Италија (Vico Equense, Acquafredda di Maratea, Falerna, Erice, Alba di Canazei), Сингапур, Норвешка (Røros), Данска (Copenhagen), Француска (Marseille), Шпанија (Granada, Seville, Ubeda), Јужна Африка (Stellenbosch, Port Elizabeth), Мароко (Marrakech, Casablanca), Бразил (Campos do Jordão), Јужна Кореја (Gyeongju, Seoul),  Турска (Antalya, Kirsehir, Istanbul, Kusadasi-Aydin, Gaziantep), итд.

Пошто је академик Вељковић замолио промотере да узму реч, о монографији је најпре говорила проф. др Марија Станић, која је, уз речи захвалности, објаснила да монографија садржи најновије резултате у областима теорије апроксимације, нумеричке анализе, математичке анализе, теорије оптимизације и разних примена интердисциплинарног карактера. Већина објављених радова аутора из 10 земаља представљена је на Међународној конференцији „Анализа, апроксимације и примене“ (Analysis, Approximations, and Applications), коју је организовао Природно-математички факултет Универзитета у Крагујевцу (Врњачка Бања, 21–24. јун 2023), поводом 75 година од рођења академика Градимира В. Миловановића. Уз њих су придодати још неки радови. Специјални гост на Конференцији био је Волтер Гаучи, један од водећих светских научника у области нумеричке анализе. Први део књиге чини поглавље у којем су представљени животни пут и научна каријера академика професора Градимира В. Миловановића, а други део књиге садржи двадесет једно поглавље, тј. толико појединачних научних радова. Проф. др Марија Станић напоменула је да је књига публикована у знаменитој серији Springer Optimization and Its Applications, која има за циљ да објави најсавременије радове фокусиране на теорију, методе и примене оптимизације како у области примењене математике, инжењерства, медицине, економије, рачунарства, операционих истраживања, тако и са новијим фокусом на машинско учење, вештачку интелигенцију, квантно рачунарство и одговарајуће интердисциплинарне приступе.  Професорка Станић је на крају изразила захвалност свим ауторима објављених радова, свим сарадницима на припреми књиге и, дакако, академику Миловановићу, који је spiritus movens читавог подухвата.

Проф. др Миодраг Спалевић представио је детаљно први део монографије, тј. рад чији су коаутори он и проф. др Марија Станић, уз напомену да су они већ раније објављивали радове о научним резултатима академика Миловановића. Наглашавајући да није лако сачинити сажетак који би примерено представио импозантан научни опус академика Миловановића, изложио је биографске податке, па означио области којима се бави професор Миловановић, истакао најважније моменте његове сарадње са водећим научницима, као што су Митриновић, Расијас, Гаучи, Мастројани, а и млађи сарадници, и поменуо најзначајније резултате те сарадње у области нумеричке анализе, теорије апроксимација и специјалних функција. Није пропустио да наведе и постигнућа ове вишегенерацијске математичке школе, посебно у области нумеричке анализе, чије је најзначајније средиште у нашој земљи, по његовој оцени, Природно-математички факултет Универзитета у Крагујевцу. Професор Спалевић је изнео и импресивни податак да је од око 350 научних радова академика Миловановића више од половине објављено након његовог избора за дописног члана САНУ (2006). Закључио је излагање констатацијом да је привилегија бити ученик и сарадник академика Миловановића, пожелео му дуг живот и даљи успешан научни рад и научну сарадњу.

Академик Градимир В. Миловановић захвалио се професорки Станић и професору Спалевићу на великом труду у приређивању монографије, као и на лепим речима и оценама његовог рада, и направио веома занимљив и емотиван осврт на своју каријеру – од рођења, школовања, раних интересовања за математику, дипломског, рада, преко научних почетака на магистарским студијама, у првим научним радовима, све до докторске дисертације, уз важну напомену да главно питање није како постати, већ како остати математичар у животу. Говорио је живописно о свом научном раду до кључног прелома у научној каријери, који је обележен почетком сарадње са В. Гаучијем (1983). Било је речи о организовању научних скупова, покретању часописа, значајним међународним конференцијама, симпозијумима, студијским боравцима у многим земљама широм света, о научним публикацијама итд. Излагање је било илустровано упечатљивим фотографијама, занимљивим објашњењима, дирљивим успоменама и покојом анегдотом. За крај, уз захвалност свим колегама и сарадницима, свима присутнима, академик Миловановић није пропустио да се захвали и члановима своје породице.

Међу присутнима био је и велики број угледних математичара са Универзитета у Нишу, који су изразили задовољство због промоције и искористили прилику да упуте прикладне честитке академику Миловановићу.