Јавна предавања

Доц. др Дејан Митић, специјалиста гинекологије и акушерства
I – Новине у биомедицински потпомогнутом оплођењу
II – Ултразвучна дијагностика ембриона, фетуса и екстраембрионалних структура у трудноћи

Др мед. Весна Стокановић, специјалиста рендгенологије
III – Радиолошке методе у дијагностици конгениталних аномалија

У оквиру пројектa О-39-25 Ембриологија човека и конгениталне аномалије: хистолошка, имунохистохемијска, морфометријска, клиничка и експериментална истраживања ћелија, ткива и органа ембриона и фетуса и екстраембрионалних структура (координатор пројекта: академик Владимир Кањух, руководилац пројекта: проф. др Иван Николић).

Среда, 8. децембар 2025. године, 12. сати
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу,
Универзитетски трг 2

---

У понедељак, 8. децембра 2025. године, у Огранку САНУ у Нишу одржана су три јавна предавања – доц. др Дејан Митић, специјалиста гинекологије и акушерства Медицинског факултета Универзитета у Нишу, говорио је најпре на тему Новине у биомедицински потпомогнутом оплођењу, а потом на тему Ултразвучна дијагностика ембриона, фетуса и екстраембрионалних структура; др мед. Весна Стокановић, специјалиста рендгенологије Центра за радиологију Универзитетског Клиничког центра Ниш, говорила је на тему Радиолошке методе у дијагностици конгениталних аномалија. Предавања су организована у оквиру рада на пројекту Огранка О-39-25 Ембриологија човека и конгениталне аномалије: хистолошка, имунохистохемијска, морфометријска, клиничка и експериментална истраживања ћелија, ткива и органа ембриона и фетуса и екстраембрионалних структура (координатор пројекта: академик Владимир Кањух, руководилац пројекта: проф. др Иван Николић).

Академик Влада Вељковић, председник Огранка САНУ у Нишу, поздравио је присутне у име чланова и сарадника Огранка, и захвалио им што својим присуством и учешћем подржавају мисију Огранка, чији је задатак да афирмише највише научне, уметничке и културне вредности, да подстиче критичко мишљење, отвара значајна научна питања, чува традицију и подржава научно и уметничко стваралаштво југоисточне Србије. Чланови и сарадници Огранка посебно су поносни – истакао је академик Вељковић – на пројекте Огранка, чији су координатори чланови САНУ, а руководиоци истакнути наставници и истраживачи, најчешће са Универзитета у Нишу. У том духу су и организована јавна предавања доц. др Дејана Митића и др мед. Весне Стокановић, који су сарадници на поменутом пројекту Огранка. Стога је академик Вељковић позвао проф. др Ивана Николића, руководиоца пројекта, да представи пројект, као и своје сараднике-предаваче.

Проф. др Иван Николић је, поздрављајући присутне чланове САНУ, колеге професоре, специјализанте и студенте медицине, истакао да је од двадесетак сарадника које је окупио у тиму пројекта одабрао да први предавачи буду управо доц. др Митић и др мед. Стокановић стога што се баве гинекологијом и рендгенологијом и имају импозантну базу оригиналних налаза, података, докумената, који су од непроцењиве користи истраживачима у разним медицинским научним областима. Потом је предствио доц. др Дејана Митића.

Дејан Митић је рођен 27. новембра 1965. године, у Нишу. Основну и средњу школу завршио је у Нишу као носилац Вукових диплома. Медицински факултет у Нишу – Интегрисане академске студије медицине уписао је 1985. године, а дипломирао 1991. године, са просечном оценом 9,31, стекавши звање доктор медицине. Положио је стручни испит. Од 1994. године  ради на Клиници за гинекологију и акушерство УКЦ Ниш, на којој је био начелник Одељења за стерилитет и вантелесно оплођење, шеф Одсека за вантелесно оплођење, а данас је директор Клинике.

Магистарску тезу под називом „Утицај варикоцеле на морфофункционалне параметре спермограма” одбранио је 2000. године. Специјалиста гинекологије и акушерства постао је 1997. године. На Медицинском факултету у Новом Саду, 2010. године, завршио је ужу специјализацију и одбранио рад „Савремени ставови и контраверзе у оперативној хистероскопији”, стекавши стручно звање специјалиста фертилитета и стерилитета. На Медицинском факултету у Нишу, 2016. године, одбранио је докторску дисертацију под називом „Значај хистероскопије у вантелесном оплођењу” и стекао звање доктор медицинских наука.

На Медицинском факултету Универзитета у Нишу, за ужу научну област  Гинекологија и акушерство, изабран је за асистента 2001. године, а  2023. године је поново изабран у звање доцент.

Доцент Дејан Митић се усавршавао у: Крагујевцу, где је завршио Југословенску школу ултразвука, у Универзитетској болници „Virgen del Rocio” у  Севиљи (Шпанија) 1996. године, и 1998. године, такође у Клиници „Ginemed”, у Севиљи (Шпанија) 2005. год. и у Клиници „Medimall”, у Атини (Грчка) 2007. године.

Др Митић је аутор и коаутор 65 радова објављених у иностраним и домаћим стручним часописима или саопштених на међународним и домаћим научним и стручним научним скуповима. Аутор је поглавља и у два уџбеника на српском и на енглеском језику (Концизна хистологија и ембриологија) и уџбеника Ембриологија човека. Сарадник је на пројекту Огранка САНУ у Нишу О-39-25.

Др Митић је члан Европског Удружења за хуману репродукцију и гинекологију, Српског лекарског друштва, Удружења за хуману репродукцију Србије, Удружења за гинекологију и ендоскопије Србије, Републичке стручне комисије за биомедицински потпомогнуто оплођење (БМПО) Министарства  здравља РС, и Републичке стручне комисије за гинекологију и акушерство Министарства  здравља РС. Активно се служи енглеским, шпанским и руским језиком. Одлично свира гитару и бави се сликарством.

 

I Новине у биомедицински потпомогнутом оплођењу

Доц. др Дејан Митић започео је прво предавање податком да је од првог успешног вантелесног оплођења (ВТО) завршеног рођењем прве бебе, 1978. године, наука у области фертилитета направила огроман напредак. Пут од рудиментарних до данашњих софистицираних напредних техника учинио је родитељство могућим за милионе парова широм света. ВТО је у почетку решавала само проблем опструираних јајовода, међутим, током година истраживачи и клиничари су развили технике за решавање различитих узрока инфертилитета, као што су проблем мушког стерилитета, разна генетска стања и стања идиопатског инфертилитета. Контролисана оваријална стимулација за добијање више ооцита, интрацитоплазматска инјекција сперматозоида (ИЦСИ) код тешких поремећаја сперматогенезе и замрзавање ембриона и генетска тестирања само су неке од техника које су значајно унапредиле ВТО и повећале његов успех.

Time-lapse снимање за селекцију ембриона једна је од напредних техника која користи инкубаторе са уграђеним камерама и омогућује ембриолозима да идентификују ембрионе са највећим имплантационим потенцијалом.

Преимплантационо генетско тестирање је метода којом се ембриони испитују на генетске аномалије пре трансфера. На овај начин се селектују само здрави ембриони  и смањује се ризик од побачаја и наследних болести.

Вештачка интелигенција у избору ембриона побољшава селекцију, смањује људску грешку приликом евалуације развоја ембриона и тако повећава стопу имплантације.

Култура бластоцисте омогућује развој ембриона у периоду од 5 до 6 дана, уместо традиционалног периода од 2 до 3 дана, дозвољавајући ембриону раст до стадијума бластоцисте која има највише шанси за успешну имплантацију. Смањује се потреба за трансфером више ембриона, а тиме и број вишеплодних трудноћа, које су компликација ВТО.

Неинвазивно тестирање ембриона је метода која биопсију ембриона као инвазивну методу чини сувишном. Ова метода користи ДНА фрагменте ембриона у медијуму у коме се врши њихова култивација и дозвољава генетски увид у ембрион без директног контакта.

Криопрезервација ембриона, ооцита и сперматозоида је постала интегрални део ВТО. Напредак у замрзавању методом витрификације је значајно побољшао стопу преживљавања ембриона након одмрзавања и повећао кумулативну стопу трудноћа из једног стимулисаног циклуса.

Неке методе које обећавају а нису још у широкој примену су: генетско едитовање ембриона, митохондријална донација позната као ВТО са три родитеља, ликвид биопсија  за испитивање оваријалне резерве и друге.

Предности напредних техника у ВТО процесу су вишеструке, јер њима добијамо боље ембрионе за трансфер, повећавамо стопу успеха, редукујемо ризик од вишеплодних трудноћа и, у случају методе витрификације, омогућавамо презервацију фертилитета код пацијената оболелих од малигних болести или код одлагања материнства.

 

II Ултразвучна дијагностика ембриона, фетуса и екстраембрионалних структура у трудноћи

На почетку другог предавања, доцент Митић напоменуо је да је ултразвучни преглед у трудноћи обавезан за све пацијенткиње, а да квалитет самог прегледа зависи од спецификација ултразвучног апарата, хабитуса мајке и, у каснијој трудноћи, од положаја плода. У земљама западне Европе раде се најмање два прегледа, у периоду од 11. до 14. недеље и од 28. до 32. недеље гестације. Код нас се раде два прегледа у првом триместру, у периоду 7–8. недеље гестације, када се добијају информације о старости трудноће, о присуству и виталности плода и о његовом развоју, а затим у периоду од 11. до 14. недеље, када се, поред дужине плода, мери пречник главице, абдоминална циркумференца и фемур, и, што је битно за дијагностику генетских неправилности – мери се нухеална транслуценца и носна кост. Пренатални неинвазивни тестови у трудноћи могу да се раде почев од навршене 10. недеље гестације, када се из мајчине крви испитује фетална ДНК, чиме губи на значају Дабл тест (Double test) у том периоду. Препорука је да се у другом триместру трудноће ултразвучни преглед обави у периоду од 18. до 22. недеље гестације, када се добијају информације о расту и развоју плода, а сагледава се цео плод и органи по системима. Преглед у том периоду назива се  експертски ултразвучни преглед. Следећи преглед се врши између 28. и 32. недеље, када се констатује уредан раст и развој плода или одступања од тога.

Чешћи ултразвучни прегледи се обављају код пацијенткиња са  вишеплодном трудноћом, код трудних адолесценткиња, код трудница са придруженим болестима, код трудница са високим ризиком за феталне аномалије и код трудница са конгениталном инфекцијом у трудноћи.

Нема релевантних доказа о штетности ултразвука у трудноћи, међутим, препорука је да се ултразвучни прегледи не раде из немедицинских разлога, као што је одређивање пола плода или добијање немедицинских слика бебе, већ што је мање могуће у трудноћи.

Ултразвук се користи и за инвазивне процедуре у трудноћи, као што је биопсија хориона у првом триместру или амниоцентеза у 16–18. недељи.

Уколико је ултразвучним прегледом констатован задовољавајући раст и развој плода, то ипак, због објективних ограничења прегледа, не мора да значи да је све у реду са бебом. У супротном, уколико се на ултразвуку види неко одступање – додатни тестови и прегледи су неопходни за коначан одговор.

Поред тога, ултразвучни преглед даје импозантне слике ембриона, делова фетуса (глава, лице, екстремитети, гениталије) и екстраембрионалних структура, што је посебно интересантно и за студенте, који у склопу наставе из ембриологије изучавају спољашњи изглед плода.

 

Након завршетка другог предавања, проф. др Иван Николић представио је присутнима др мед. Весну Стокановић.

 

Весна Стокановић је дипломирала на Медицинском факултету Универзитета у Нишу 2005. године, са просечном оценом 9,68. Специјализацију из области радиологије завршила на Медицинском факултету Универзитета „Св. Кирил и Методиј” у Скопљу (Северна Македонија) 2014. године. Одбранила је магистарску тезу под називом „Компаративна анализа атеросклеротских промена на каротидним артеријама вишередном компјутеризованом томографском ангиографијом и колор доплер ултрасонографијом”, на Медицинском факултету у Нишу 2016. године.

Запослена је у Центру за радиологију Универзитетског клиничког центра Ниш од 2015. године. Доминантно се бави магнетнорезонантним имиџингом и компјутеризованом томографијом у области неурорадиологије, педијатријске и торакалне радиологије.

Била је истраживач на пројекту Министарства просвете и науке Републике Србије „Развој и интеграција технологија пројектовања интелигентног мехатроничког интерфејса за примену у медицини”, а сада је истраживач у десетак клиничких студија Универзитетског Клиничког центра Ниш.

Одржала је преко 15 предавања по позиву на националним, интернационалним конгресима и стручним састанцима. Аутор и коаутор је око 20 радова који су презентовани на националним (3), интернационалним конференцијама (12) и објављени у научним и стручним часописима (4). Континуирано се усавршава као учесник симпозијума, конгреса и курсева из области радиолошке дијагностике. Члан је Европског удружења радиолога (ESR), Европског удружења неурорадиолога (ESNR), Европског удружења педијатријских радиолога (ESPR). Сарадник је Огранка САНУ у Нишу, на пројекту О-39-25. Говори енглески, шпански и француски језик.

 

III Радиолошке методе у дијагностици конгениталних аномалија

Др Весна Стокановић каже да конгениталне малформације представљају широк спектар структурних и функционалних аномалија које настају током ембрионалног развоја, а да нам управо радиолошке методе омогућавају сагледавање великог броја структурних аномалија.

Рендгенографија и даље има значајну улогу у дијагностици аномалија скелетног система. А иако ултрасонографија остаје метода прве линије у пренаталном и неонаталном периоду, примат преузимају компјутеризована томографија (CT) и пре свега имиџинг магнетна резонанца (МР). Ове методе карактерише добра просторна резолуција, могућност имиџинга у три равни, а МР имиџинг карактерише и висока ткивна диференцијација. Предност МР имиџинга је и одсуство негативних ефеката који су повезани са јонизујућим зрачењем.

Радиолошка дијагностика омогућава постављање тачне дијагнозе, што је даље есенцијално за планирање адекватног третмана и хируршких интервенција, давање прогнозе и саветовање пацијената и породице. Не од мање важности је и допринос бази знања о конгениталним малформацијама.

Др Стокановић је кроз двадесетак случајева из клиничке праксе презентовала улогу МР имиџинга, пре свега у дијагностици аномалија централног нервног система, као што су аномалије због дефеката нервне цеви, аномалије кортикалног развоја, калозалног тела и крвних судова мозга. МР имиџинг фетуса нам омогућава да неке од аномалија детектујемо пренатално. Аномалије развоја гениталних органа, пре свега утеруса, јасно се могу сагледати на МР томограмима.

ЦТ дијагностика нам пружа слике високе резолуције и пре свега је корисна у аномалијама скелетног система, плућа и кардиоваскуларних аномалија. Уз апликацију контрастног средства, она нам омогућава да до детаља сагледамо малформације уротракта, као што су удвојени пијелон и уретери, потковичасти бубрег, ектопија бубрега.

Радиолошке методе се могу користити као комплементарне једна другој и данас су незаобилазне у детекцији конгениталних малформација.

У дискусији су најпре похваљени предавачи, а изражено је и велико поштовање за клинички рад, који је од значаја како за дијагностику и терапију, тако и за даља научна истраживања; расправљано је о предностима и ограничењима појединих метода дијагностиковања малформација, као и о довољним разлозима за упућивање на даље претраге ради потврђивања или спецификовања првобитних дијагноза; најзад, разматрано је и питање садашње и будуће улоге вештачке интелигенције.