Представљање монографије
Естетски доживљај у настави музике

Аутор: проф. др Данијела Здравић Михаиловић

(Ниш: Универзитет у Нишу – Факултет уметности у Нишу, 2023).

У оквиру рада на пројекту О-10-17 Музичко наслеђе југоисточне Србије, савремено стваралаштво и образовање укуса
(координатор пројекта: академик Јелена Јовановић, руководилац пројекта: проф. др Данијела Здравић Михаиловић).

Организатори: Огранак САНУ у Нишу, Факултет уметности Универзитета у Нишу.

Уторак, 4. новембар 2025. године, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу.

У уторак, 4. новембра 2025. године, у Огранку САНУ у Нишу одржано је представљање монографије проф. др Данијеле Здравић Михаиловић Естетски доживљај у настави музике (Ниш: Универзитет у Нишу – Факултет уметности у Нишу, 2023). Представљање је организовано у оквиру рада на пројекту Огранка О-10-17 Музичко наслеђе југоисточне Србије, савремено стваралаштво и образовање укуса (координатор пројекта: академик Јелена Јовановић, руководилац пројекта: проф. др Данијела Здравић Михаиловић). Организатори представљања били су Огранак САНУ у Нишу и Факултет уметности Универзитета у Нишу.

Академик Влада Вељковић, председник Огранка САНУ у Нишу, поздравио је све присутне, а посебно академика Јелену Јовановић, координатора пројекта и директорку Музиколошког института САНУ, и њене колегинце из Женске певачке групе „Моба” – др Александру Павићевић и Јелену Крњајић, затим, дописног члана САНУ Гордану Коцић, секретара Огранка, проф. др Данијелу Стојановић, рецензента монографије, као и проф. др Данијелу Здравић Михаиловић, руководиоца поменутог пројекта Огранка и ауторку монографије која је представљена. Захваливши се на учешћу у јавним активностима Огранка, и подршци, подсетио је на посредовање Огранка у ширењу мисије САНУ – у форми промовисања највиших вредности и идеја науке, културе и уметности, образовања, просвећености и слободног критичког мишљења, афирмисања најбољих резултата научних и уметничких стваралаца из југоисточне Србије, учешћа у научним истраживањима најзначајнијих проблема савремености, те научног истраживања, тумачења и очувања националне културалне баштине. Указујући на главне форме рада у овим настојањима, академик Вељковић подвукао је значај представљања резултата научних истраживања, посебно оних која су у потпуности или делом изведена и у оквиру рада на пројектима Огранка. Међу таква спадају и истраживања проф. др Данијеле Здравић Михаиловић о естетском доживљају у настави музике, која су реализована у оквиру рада на поменутом пројекту Огранка, а објављена у поменутој монографији. Академик Вељковић додао је да је ова тема значајна пре свега због одговора на питање да ли се музичке и уопште уметничке вредности, могу преносити само доктринарно, предавањем, убеђивањем, или се теоријски дискурс и предавања ex cathedra, а и интерактивна настава, морају комбиновати са живим присуством и доживљајем вредности, како уметничких, тако и моралних итд.

Иза ових речи, академик Вељковић је присутнима представио проф. др Данијелу Здравић Михаиловић.

Др Данијела Здравић Михаиловић запослена је на Факултету уметности Универзитета у Нишу, у звању редовни професор на Катедри за теоријске предмете. Аутор је већег броја радова објављених у научним часописима и зборницима, из области музичке теорије и анализе, музикологије и музичке педагогије. Активан је учесник научних скупова у земљи и иностранству (Ниш, Београд, Крагујевац, Бања Лука, Сарајево, Манчестер, Оксфорд, Белгород…). Члан је Програмског одбора научних скупова са међународним учешћем Балкан Арт Форум и Традиционална естетска култура (Факултет уметности у Нишу и Огранак САНУ у Нишу) и Савремено и традиционално у музичком стваралштву (Музичка академија Универзитета у Источном Сарајеву, БиХ), и такође, члан Савета Центра за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу. Тренутно је главни и одговорни уредник научног часописа Facta Universitatis, Series: Visual Arts and Music, и руководилац пројекта Музичко наслеђе југоисточне Србије, савремено стваралаштво и образовање укуса (О-10-17), који се реализује у оквиру Српске академије наука и уметности ‒ Огранак САНУ у Нишу. Рецензент је већег броја радова објављених у часописима и зборницима са научних скупова, а од 2022. године је члан редакције Часописа српског друштва за музичку теорију. До сада је објавила два издања помоћног уџбеника Приручник за анализу једноставних облика (барок и класицизам) (2014; 2017) и три монографије: Феномен репризе у сонатном облику – први ставови гудачких квартета Франца Јозефа Хајдна (2015), Mузичка пракса Рома у Нишу на почетку 21. века (2019), која је годину дана касније преведена и на ромски језик, и Естетски доживљај у настави музике (2023).

Академик Јелена Јовановић, у својству координатора пројекта, на позив академика Вељковића, захвалила се Огранку на организацији представљања монографије у којој се излажу резултати истраживања добијени, између осталог, и у оквиру рада на пројекту. Потом је говорила о континуитету и видовима сарадње са Огранком, те о самом пројекту, његовој структури и његовима трима сегментима (музичка традиција, савремено стваралаштво, образовања укуса), да би, на крају, указала и на значај овог представљања једног вредног истраживачког настојања да се скрене пажња научне и педагошке јавности  на пожељне наставне форме образовног предавања и усвајања уметничких вредности.

Рецензент монографије, проф. др Данијела Стојановић, најпре је напоменула да јој је част што је била један од рецензената монографије, и што има прилику да о њој говори  у Огранку. Потом је присутнима предочила основне податке о самој монографији, преко приказа њене структуре. Подробније је говорила о теоријском делу монографије, где су обрађени основни појмови из наслова књиге (првенствено појам естетског доживљаја), па о истраживачком делу, са сажетим приказом методологије истраживања, интерпретације добијених резултата, подвлачећи главни налаз истраживања, који се тиче неопхoдности јединства теоријског и естетско-доживљајног момента у целовитом духовном ангажовању ученика. Проф. др Д. Стојановић оценила је да ова монографија представља вредан одговор на питање шта значи „учити музику”, као и образложен позив на интегрално образовно-рецепцијско укључивање ученика (дакако, и наставника). Закључујући главном тезом и налазoм овог рада, да је без естетског доживљаја музичког дела настава сведена на формалност, а уметност на технику, нагласила је да монографија представља преиспитивање проблема приступа настави, проблема целовитости наставног процеса, и да би могла имати значајне педагошке импликације.

Потом је реч добила проф. др Данијела Здравић Михаиловић, која је представила своју монографију, говорећи најпре о мотивима и процесу њеног настанка, назначила проблем „мимоилажења” музичких педагога и научних истраживача и происходећег персистирања нерешених проблема наставе, затим, о неразликовању естетског и емоционалног доживљаја, неопходности интердисциплинарног истраживачког приступа проблему, о естетском доживљају као естетичком појму али и педагошкој вредности коју треба понудити активном ученику. Ауторка је, затим, приказала теоријски део своје монографије: појам естетике и естетског, циљеве и задатке естетског васпитања, естетски доживљај уметности, педагошка схватања естетског доживљаја, структуру наставе средњих музичких школа, улогу наставника у стручном музичком образовању. Потом се осврнула на истраживачки део и приказала: проблем и предмет истраживања, хипотезе, варијабле, методе, технике и инструменте истраживања, статистичку обраду података. Иза тога, ауторка је изложила главне налазе истраживања, и прешла на закључна разматрања, где је истакла да је истраживање потврдило вишеструку улогу и значај естетског доживљаја музике (као јединства емоционалног и интелектуалног) у наставној пракси средње музичке школе, као и важну улогу задовољства при естетском доживљају музике у мотивацији ученика. Професорка Здравић Михаиловић подробно је представила и пожељне педагошке импликације својих налаза, почев од неопходности посвећивања веће пажње слушању (не само у школи) и анализи уметничке музике паралелно са изучавањем теорије, преко подстицања музичког стваралаштва ученика, повезивања школских предмета, повезивања музике и других уметности, до мотивисања ученика за интензивније учешће у културно-уметничком животу заједнице. Није професорка пропустила да дâ и јасне препоруке за даља истраживања, и да се осврне на реалне проблеме данашњице, као што су: услови рада наставника и ученика, настава на даљину, слушање а не конзумирање музике, естетски доживљај музике (уметности) као отпор површности.

У веома живој и разуђеној дискусији отворена су многа важна питања: методолошки проблем истраживања (квалитативни или квантитативни приступ, узорак, „прави” узраст за интегрални естетски доживљај музике), однос естетског, уметничког и етичког, однос уметничке и популарне музике, погубни утицај турбо-фолка, значај слушања музике, отворени су проблеми музикотерапије, културалне политике и улоге политичара и наставника итд.