Представљање резултата пројекта О-35-24
Развој, моделовање и оптимизација сепарационих метода изоловања биопроизвода из различитих биљних материјала

Координатор пројекта: академик Влада Вељковић
Руководилац пројекта: проф. др Ана Величковић

Понедељак, 2. фебруар 2026. године, 12 сати
ДЦП „Хемигал”, Лесковац, Текстилна 97

У понедељак, 2. фебруара 2026. године, у организацији Огранка САНУ у Нишу, а у просторијама ДЦП Хемигал д. о. о., одржано је представљање резултата пројекта О-35-24 Развој, моделовање и оптимизација сепарационих метода изоловања биопроизвода из различитих биљних материјалан (координатор пројекта: академик Влада Вељковић, руководилац пројекта: проф. др Ана Величковић).

Академик Влада Вељковић, председник Огранка, најпре је поздравио господина Игора Денића, генералног директора компаније ДЦП Хемигал, чланове тима пројекта и све присутне, изразио посебно задовољство због чињенице да се пројект реализује у сарадњи са ДЦП Хемигал, компанијом која је и главни покретач рада на пројекту, као и у сарадњи са Технолошким факултетом у Лесковцу и Факултетом техничких наука у Косовској Митровици. Потом је истакао најважнија обележја мисије Огранка САНУ у Нишу и замолио руководиоца, проф. др Ану Величковић, да започне представљање резултата остварених у 2025. години.

Пројект О-35-24 Развој, моделовање и оптимизација сепарационих метода изоловања биопроизвода из различитих биљних материјала усмерен је ка унапређивању одрживих и технолошки ефикасних поступака прераде биљне биомасе. Активности реализоване у оквиру овог пројекта представљају део мисије Огранка САНУ у Нишу у погледу подстицања и афирмације фундаменталних и примењених истраживања од значаја за научни, технолошки и друштвени развој. Пројекат је конципиран као интердисциплинарна научноистраживачка целина која повезује експериментална истраживања, процесно и кинетичко моделирање, као и анализу могућности примене добијених резултата у реалним индустријским условима, уз посебан нагласак на енергетској ефикасности, рационалном коришћењу ресурса и смањењу утицаја на животну средину.

У представљању су, поред координатора и руководиоца пројекта, учествовали и чланови истраживачког тима: проф. др Јелена Аврамовић, проф. др Миљана Крстић, Весна Златковић и Александра Перовић.

Др Ана Величковић, руководилац пројекта О-35-24, ванредни је професор на Факултету техничких наука у Косовској Митровици, Универзитета у Приштини. Докторирала је 2011. године. Њена научна интересовања обухватају проблематику синтезе биогорива, примене сепарационих метода у циљу изоловања биопроизвода из различитих биљних материјала, укључујући алтернативне културе, ароматично биље и уљарице. Др Ана Величковић је члан уређивачког одбора часописа Chemical Industry and Chemical Engineering Quarterly и члан Савеза хемијских инжењера Србије. Аутор је више радова у међународним и националним часописима.

Александра Б. Перовић, мастер инжењер технологије, докторанд Технолошког факултета у Лесковцу и сарадник на пројекту О-35-24, усмерена је на истраживања у области екстракције етарских уља, кинетике процеса и одрживе валоризације биљне биомасе. Аутор је и коаутор радова у међународним часописима и учесник националних и међународних пројеката. Од 2016. године запослена је у компанији ДЦП Хемигал д.о.о. у Лесковцу, где од 2019. године обавља функцију директора контроле квалитета.

Др Миљана Крстић, ванредни професор Факултета техничких наука у Косовској Митровици. Доктор технолошких наука (2018), са фокусом на хемијско инжењерство. Истражује добијање и фракционисање етарских уља, хидродестилацију и микроталасну хидродестилацију, кинетичко моделовање и оптимизацију процеса. Аутор је и коаутор радова у међународним часописима и монографијама о биогоривима. Активна je у националним и међународним пројектима.

Весна Златковић, асистент и докторанд Технолошког факултета у Лесковцу, аутор је и коаутор научних радова и саопштења на националним и међународним конференцијама. Ради као асистент у настави на предметима хемијског инжењерства. Њен истраживачки рад усмерен је на екстракцију и хемијску карактеризацију етарских уља и хидросола, као и на примену савремених процесних метода.

Др Јелена Аврамовић, ванредни професор Факултета техничких наука у Косовској Митровици, бави се истраживањима у области биогорива, обновљивих извора енергије и одрживог развоја. Учествовала је као истраживач и стипендиста ресорног министарства на више научноистраживачких пројеката и тренутно је ангажована на пројектима Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Огранка САНУ у Нишу. Члан је уређивачког одбора међународног научног часописа Chemical Industry and Chemical Engineering Quarterly и Савеза хемијских инжењера Србије.

У уводном излагању, проф. др Ана Величковић указала је на значај сепарационих процеса као кључних и енергетски најзахтевнијих фаза у преради биљне биомасе, које у великој мери одређују укупну економску и еколошку оправданост технолошких поступака. Представљени су циљеви и методолошки оквир пројекта, који обухвата систематска експериментална испитивања, примену кинетичких и математичких модела, статистичку оптимизацију процесних параметара, као и техно-економску и еколошку анализу. Посебно је истакнута интеграција лабораторијских резултата са условима реалне примене и валоризација различитих врста биљне биомасе, укључујући и ресурсе са маргиналних земљишта.

Александра Перовић представила је резултате истраживања оптимизације и кинетике екстракције етарског уља лаванде, са посебним освртом на ефекте предтретмана цветова, примене раствора соли и поновне употребе хидросола. Показано је да комбиновање хидросола из претходних хидродестилационих серија са свеже дестилованом водом доводи до унапређења кинетике процеса и повећања приноса етарског уља, уз истовремено смањење потрошње воде и енергије. Истакнуто је да раствори NaCl и KCl у испитиваном опсегу концентрација нису имали статистички значајан утицај на укупан принос, али су утицали на механизме преноса масе.

Проф. др Миљана Крстић изнела је резултате истраживања кинетике хидродестилације етарског уља из ризома иђирота (Acorus calamus), са поређењем основних кинетичких модела. Анализиран је утицај хидромодула на принос и састав етарског уља, при чему је показано да однос воде и биљног материјала има статистички значајан утицај на принос етарског уља, док хемијски састав добијеног уља остаје непромењен. Као најпогоднији за опис кинетике процеса издвојен је модел кинетике првог реда, што омогућава поуздано моделирање и оптимизацију радних услова.

Весна Златковић представила је резултате оптимизације процеса екстракције резидуалног уља из погаче семена уљане ротквице применом мацерације са n-хексаном. Анализиран је утицај температуре, односа растварача и погаче, као и времена екстракције, уз примену методологије одзивне површине и историјског експерименталног дизајна. Добијени математички модел показао је високу предиктивну способност, док су оптимизовани услови омогућили постизање максималног приноса резидуалног уља.

Проф. др Јелена Аврамовић описала је и анализирала агротехничке, технолошке и еколошке аспекте коришћења рицинуса као нејестиве енергетске биљке, са посебним освртом на технологије производње уља и биодизела, оптимизацију процеса и примену кинетичких модела. Истакнут је значај интегралне процене одрживости производње биогорива, укључујући анализу животног циклуса, техно-економских и еколошких аспеката.

У завршном осврту, проф. др Ана Величковић сумирала је остварене резултате пројекта, истичући њихов научни, методолошки и применски значај, као и повезаност појединачних истраживачких целина у јединствен научни корпус. Резултати пројекта валидирани су кроз научне радове и саопштења на међународним конференцијама, који су приказани у табеларном облику. Радови су објављени у међународном часопису изузетних вредности (један рад, М21а), у истакнутом међународном часопису (два рада, М21), међународном часопису (један рад, М22), националном часопису међународног значаја (један рад, М24), као и на научним конференцијама – међународним (девет радова, М34) и домаћим (један рад М63 и један рад М64). Представљање резултата потврдило је значај интердисциплинарног приступа у развоју савремених метода прераде биљне биомасе и њихове примене у одрживим технологијама будућности.