Представљање резултата пројекта О-15-18
Интегрални приступ управљању атмосферским водама на урбаним сливовима на подручју југоисточне Србије

Координатор пројекта: академик Федор Месингер
Руководилац пројекта: проф. др Славиша Трајковић

Четвртак, 6. март 2025, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

У четвртак, 6. марта 2025. године, у Огранку САНУ у Нишу представљени су резултати пројекта Огранка О-15-18 Интегрални приступ управљању атмосферским водама на урбаним сливовима на подручју југоисточне Србије (координатор: академик Федор Месингер, руководилац: проф. др Славиша Трајковић). Најпре је академик Влада Вељковић, председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, у име чланова и сарадника Огранка, поздравио учеснике представљања и све присутне, а посебно академика Федора Месингера, координатора пројекта, и господина Вилија Хаџића, помоћника градоначелника Ниша за енергетику. Потом је проф. др Славиша Трајковић, руководилац пројекта, уз поздраве и изразе захвалности на интересовању за резултате пројекта, најављујући излагања интердисциплинарних истраживачких постигнућа у претходној години, нагласио да се најважнији резултати очекују у наредном периоду, након довршења и пуштања у рад полигона за хидротехнику. Новије резултате рада на пројекту изложило је четворо сарадника, чланова истраживачког тима.

Проф. др Драган Милићевић је у уводном делу презентације („Активности на реализацији система за наводњавање на полигону за хидротехнику Грађевинско-архитектонског факултета у Нишу”) представио активности које су реализоване у току 2024. године у циљу оспособљавања полигона за хидротехнику ГАФ Ниш за потребе истраживања интегралног приступа управљању кишним отицајем, у оквиру овог пројекта. У првом делу презентације дат је кратак приказ циљева реализације овог пројекта, са освртом на технологије које се примењују на саобраћајним и пешачким површинама, које чине више од 50% површина у урбаним срединама и које представљају најзначајније површине оптерећене кишним водама по количини, а у новије време и по квалитету. У другом делу презентације дат је кратак приказ активности на полигону за хидротехнику ГАФ Ниш које су реализоване у току 2022. и 2023. године, у оквиру којих су изведени главни цевовод пречника 160 мм, опитна поља са пропусним површинама (травната решетка, бехатон, пропусни бетони) и са кишном баштом, површине 36 м² свако поље, и подземна ретензија запремине 10 м³  са пратећим цевоводима и шахтама; затим, приказ активности које су реализоване у току 2024. године, у оквиру којих је изведен главни резервоар запремине 10 м³ са уроњеном пумпом типа Wilo TWU 4.16-16-DM-C, која ће снабдевати полигон водом, набављена мерна опрема (мерач протицаја Promag W 400, 5W4C80, DN0 3″ и сонде за мерење нивоа воде 0-2m; 4-20mA FMX11-CA11DS10 Waterpilot FMX11, са логером за прикупљање мерених података Ecograph T, RSG35), и изведена кабловска канализација са енергетским и командним кабловима за пумпу и мерну опрему на полигону. Такође су представљени резултати детаљних анализа падавина за потребе пројектовања и извођења система за кишење поља. На основу извршених анализа за кишење поља усвојене су Hunter PGP роторске прскалице које се испоручују са 12 дизни са различитим притисцима и капацитетом кишења, што ће омогућити истраживања у широком опсегу временских интервала, количина воде и интензитета кише за кишење поља. Очекује се да ће монтажа опреме и комплетирање система за кишење поља бити реализовани у наредна два до три месеца.

Докторанд Младен Милановић представио је истраживање под називом „Процена и калибрација емпиријских метода пан евапорације у урбаном подручју”, које је спроведено у 2022. и 2023. години у урбаним условима града Ниша. Циљеви истраживања обухватили су анализу измереног испаравања, поређење емпиријских модела са мереним испаравањем, модификацију постојећих модела и издвајање најтачнијих и анализу екстремних вредности испаравања. Срачунато је и упоређено дванаест емпиријских евапорационих модела са испаравањем, при чему је јасно уочено да методе Penman-Monteith и Priestley and Taylor дају вредности испаравања које у великој мери одговарају мереним подацима. Све евапорационе методе су оптимизоване коришћењем пет метода оптимизације. Kоришћењем статистичких индикатора оптимизоване методе су упоређене са мереним вредностима и посебно су се издвојиле две методе: Penman-Monteith (оптимизована алгоритмом Pareto search algorithm) и Stephens and Stewart (оптимизована алгоритмом Genetic algorithm), те Stephens and Stewart (оптимизована алгоритмом Genetic algorithm), као методе које најбоље одговарају мереним подацима о испаравању. Анализа екстремних вредности испаравања показала је да оптимизовани модели, који су били супериорнији за предвиђање испаравања, за цео скуп података нису адекватни за моделовање екстремних вредности, већ да је најпогоднија оригинална Hargreaves метода. Резултати добијени овом студијом могу се применити при утврђивању пан испаравања за градове средње величине у сличним климатским условима.

Трећу презентацију имала је Јелена Димитријевић, асистент Грађевинско-архитектонског факултета, под насловом „Примена самоодрживих  система за управљање атмосферским водама при пројектовању елемената доњег строја  железничких  пруга”. Она је пошла од констатације да су општепознати негативни утицаји железнице на животну средину бука, вибрације и загађење ваздуха. Осим о овим утицајима, постоји мали број студија о загађењу земљишта и воде у непосредној близини железничких пруга. Постојећа истраживања земљишта, како у непосредној близини трупа пруге, тако и површински на самом трупу, издвојила су тешке метале, полицикличне ароматичне угљоводонике, хербициде и пестициде као најзаступљеније штетне материје. Даљи ток проучавања загађења услед одвијања железничког саобраћаја развија се управо преко презентованог самосталног истраживања присуства тешких метала у трупу пруге. За потребе одабира адекватне локације, праћен је пут евакуације атмосферских вода у случају пруге у насипу и у случају пруге у усеку. Ради елиминације утицаја могућих додатних фактора на резултат истраживања, одабрано је да се испитивање на присуство тешких метала у трупу пруге врши за пругу у насипу. Испитивањем је показано да су места са највећом концентрацијом тешких метала ножица застора и канали за одводњавање. Осим тога, потврђено је присуство значајне количине тешких метала на дубини од 1.3 м у оквиру трупа пруге. Утврђивање решења за спречавање одводњавања тешких метала са трупа пруге и њихове инфилтрације у подтло извршено је у оквиру познатих самоодрживих система за управљање атмосферским водама. Предложена је замена класичних одводних јаркова инфилтрационим каналима и употреба водонепропусне мембране испод заштитног и прелазног слоја трупа пруге ради спречавања инфилтрације воде која долази са колосека. За потребе формирања филтер слоја у оквиру инфилтрационог канала, извршена је провера филтрационих особина четири врсте филтера и шест врста тешких метала (Cd, Co, Ni, Cu, Zn и Pb). Потврђен је значајан филтерски капацитет филтера сачињеног од речног агрегата фракције 4–8 мм. Кумулативно задржавање метала у оквиру филтер слојева након десет циклуса испитивања је за кадмијум износило 67%, за бакар око 50%, олово 38%, цинк 35%, кобалт 16% и за никл 14%. Поређењем хидрауличких особина инфилтрационих канала и класичних одводних јаркова у оквиру минимално захтеваних димензија трупа пруге, уочено је да долази до смањења укупног отицаја и до временског одлагања вршног отицаја у корист инфилтрационих канала. Од елемената самоодрживих технологија за управљање атмосферским водама који могу бити примењени при пројектовању железничких пруга и железничких станица, осим инфилтрационих канала, треба издвојити кишну бурад, пропусне површине, биоретензије и кишне баште. Даљим испитивањем могућности примене самоодрживих технологија за управљање атмосферским водама требало би обухватити и наведене елементе.

На крају, проф. др Милена Динић-Бранковић изложила је резултате пројекта RePOS, који се финансира од стране Фонда за науку Републике Србије, у оквиру програма Призма, реализује се у периоду од 1. јануара 2024. до 1. јануара 2027. године, а носилац пројекта је НИО Грађевинско-архитектонски факултет Универзитета у Нишу. Пројекат има за циљ да поново уведе јавни отворени простор (public open space – POS) у стамбена подручја градова Србије, кроз нови интегрисани приступ у урбанистичком планирању и пројектовању. Истраживачки проблем препознат је у градовима бивших социјалистичких земаља, који се суочавају са урбаним пропадањем јавних отворених простора у наслеђеним стамбеним насељима, и скоро потпуним нестанком ових простора у подручјима новог вишепородичног становања. RePOS је до сада успоставио истраживачку основу проучавањем и класификацијом типова јавних отворених простора у стамбеним подручјима. Тренутно се ради на креирању планерског модела привлачног, инклузивног, безбедног, зеленог, отпорног и одрживог јавног отвореног простора који имплементира иновативна решења: дигитална, мултифункционална, друштвено-културна, управљачка и решења заснована на природи. У том смислу, RePOS развија системске смернице за урбанистичко планирање и пројектовање са свеобухватним сетом алата за подршку овим решењима у (ре)креирању јавног отвореног простора, као и специфичне смернице за партиципацију и имплементацију. У коначном, конципирани теоријски модел ће бити тестиран на нивоу пилот пројекта у граду Нишу, уз учешће више заинтересованих страна. У циљу обезбеђивања ефикасне дисеминације и експлоатације резултата истраживања, креирана је веб странице пројекта (https://www.repos-project.rs/).