Представљање нових пројеката
О-39-25 Ембриологија човека и конгениталне аномалије: хистолошка, имунохистохемијска, морфометријска, клиничка и експериментална истраживања ћелија, ткива и органа ембриона и фетуса и екстраембрионалних структура

Координатор пројекта: академик Владимир Кањух
Руководилац пројекта: проф. др Иван Николић

Понедељак, 22. септембар 2025. године, 12 сати
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу, број 8,
Универзитетски трг 2

У понедељак, 22. септембра 2025. године, у Огранку САНУ у Нишу представљен је нови пројект Огранка О-39-25 Ембриологија човека и конгениталне аномалије: хистолошка, имунохистохемијска, морфометријска, клиничка и експериментална истраживања ћелија, ткива и органа ембриона и фетуса и екстраембрионалних структура. Координатор пројекта је академик Владимир Кањух, а руководилац пројекта др Иван Николић, редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Нишу.

Проф. др Драган Жунић, координатор програма рада Сектора Огранка, пренео је присутнима поздраве руководства, чланова и сарадника Огранка, као и изразе захвалности због тога што учешћем у јавним активностима Огранка, као и присуством, и даље подржаваjу Огранак у настојању да истрајно шири мисију САНУ, и подсетио на основне задатке Огранка у ширењу те мисије – од промовисања највиших вредности и идеја науке, културе и уметности, образовања, просвећености, неговања и охрабривања слободног критичког мишљења, преко научних истраживања како савремености тако и традиције, до афирмисања научног и уметничког стваралаштва југоисточне Србије. Упознао је присутне и са научноистраживачким пројектима Огранка, и, најављујући презентацију најновијег пројекта, најпре укратко представио руководиоца пројекта, проф. др Ивана Николића, дугогодишњег осведоченог поштоваоца и пријатеља Огранка САНУ у Нишу.

Др Иван Николић редовни је професор Медицинског факултета Универзитета у Нишу, на Kатедри за хистологију и ембриологију. Рођен је 1962. године у Нишу, где је завршио основну школу, Гимназију „Светозар Марковић” и Медицински факултет Универзитета у Нишу. На Kатедру за хистологију и ембриологију Медицинског факултета примљен је 1987. године, а од 2011. је у звању редовног професора. Усавршавао се из области имунохистохемије, стереологије и електронске микроскопије. Аутор, или коаутор је у више од 120 научних радова, објављених или саопштених у иностраним и домаћим часописима и зборницима, као и преко 20 уџбеника, монографија и практикума. Учествовао је у реализацији неколико научних пројеката Министарства науке Републике Србије. Био је продекан за наставу и председник Центра за унапређење квалитета Медицинског факултета у Нишу. Тренутно је члан Одбора за акредитацију НИО РС и члан Савета Универзитета у Нишу. Професор Николић предаје и на медицинским факултетима Војномедицинске академије у Београду, у Фочи и у Бања Луци. Поред тога, бави се сликањем и оперским певањем, а виолину свира од своје четврте године.

Поздравивши присутне и изразивши захвалност руководству Огранка на прихватању његовог пројекта, професор Николић започео је своје излагање истицањем подстицајне улоге академика Владимира Кањуха, координатора пројекта, и упознао аудиторијум са значајем истраживања у хуманој ембриологији. Потом је представио свих 27 сарадника на пројекту, који раде на медицинским факултетима и клиникама у Нишу, Београду, Новом Саду, Бања Луци, Фочи, Подгорици, Загребу, Цириху и Бостону. Неки од учесника су наставници хистологије и ембриологије, анатомије, или генетике, док су остали и специјалисти различитих клиничких области – патологије, педијатрије, рендгенологије, гинекологије и акушерства, дечје, пластичне и васкуларне хирургије, офталмологије и ортодонције.

Иза тога, говорио је о циљевима, садржају и предвиђеним активностима на пројекту. Нагласио је да су на пројекту ангажовани компетентни истраживачи, а да је за истраживања коришћена најсавременија опрема, најсензитивније имунохистохемијске методе бојења или дијагностичких процедура (ултразвук, скенер, НМР), и образложио следеће пројектне циљеве: 1) испитати грађу и органспецифичне карактеристике крвних судова, хематопоетских матичних ћелија, макрофага и неуроендокриних структура, у ткивима и органима ембриона, фетуса и екстраембрионалних структура; 2) изоловати, култивисати и окарактерисати мезенхималне матичне ћелије из масног ткива и старати се о њиховој употреби у регенеративној медицини; 3) презентовати новине у репродуктивној ендокринологији, изучавању стерилитета и биомедицински потпомогнутог оплођења; 4) дијагностиковати и описати терапију конгениталних аномалија; 5) дијагностиковати и окарактерисати конгениталне туморе; 6) утврдити значај медикамената у етиологији конгениталних аномалија и 7) описати новине у експерименталној ембриологији.

Надаље, професор Николић је презентовао садржај истраживања са групама истраживача који ће се бавити појединим пројектним активностима. У том смислу ће се систематизовати постојећи и прикупљати нови узорци ембриона, фетуса и екстраембрионалних структура, узорци ће бити хистолошки обрађени и бојени имунохистохемијским бојењима за идентификацију ендотела (употребом антитела CD34, CD31, VEGF R2, Tie 2, VE Katherin), мишићног слоја (употребом антитела алфа-глаткомишићни актин) и неуроендокриних структура (употребом маркера неуроендокрине диференцијације chromogranine A, synaptophizine, PGP9.5, eNOS, NF-M) у различитим органима (мозак, око, уво, срце, плућа, јетра, панкреас, желудац, црева, бубрези, гонаде). Испитивање пренаталне хематопоезе у јетри и у постељици, као секундарним нишама, вршиће се идентификацијом антигена CD117, CD34, CD41, CD38, CD45, EPO-R, CD71, CD235а. Макрофаги (Купферове и Хофбауерове ћелије) биће идентификовани употребом антитела CD68, CD206 и Ki67. Сви резултати биће квантификовани. Упоредо са овим истраживањима, спроводиће се и истраживања у клиничкој ембриологији (ултразвучна анализа развоја плода, дијагностика и терапија конгениталних аномалија). Др Николић је најавио и приказ новина у експерименталној ембриологији које се односе на развој вештачких органа – органоида.

На крају, руководилац пројекта је изнео податке о начину презентовања фундаменталних и клиничких истраживања кроз публиковање научних радова, уџбеника монографског карактера и предавања, захвалио се присутнима, сарадницима на пројекту и својим учитељима.

У дискусији је, уз похвале за изузетно полетно излагање, више пута наглашено да је не само начин саопштавања резултата и предавања, већ читав научни рад професора Ивана Николића битно обележен посвећеношћу, ентузијазмом, поштовањем учитеља, сарадника, како искусних тако и младих, чиме се демонстрира једна форма научног рада не само као позива, већ и као начина живота.