Представљање монографије
Наставник као сигурна база: афективна везаност у учионици

Аутор: проф. др Милица Тошић Радев
(Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2022)

(У оквиру пројекта О-32-23 Траума и зацељење: креирање интегративног модела психолошког зацељивања особа са претрпљеном раном траумом, координатор пројекта: академик Александар Костић, руководилац пројекта: проф. др Татјана Стефановић Станојевић.)

Четвртак, 10. октобар 2024. године, 12 сати.
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу.

У четвртак, 10. октобра 2024. године, у Огранку САНУ у Нишу представљена је монографија проф. др Милице Тошић Радев  Наставник као сигурна база: афективна везаност у учионици (Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2022). Представљање је организовано у оквиру рада на пројекту Огранка О-32-23 Траума и зацељење: креирање интегративног модела психолошког зацељивања особа са претрпљеном раном траумом (координатор: академик Александар Костић, руководилац: проф. др Татјана Стефановић Станојевић). Проф. др Драган Жунић, координатор активности у Огранку, пренео је учесницима и свима присутнима поздраве чланова и сарадника Огранка, подсетио и овом приликом на настојања Огранка да и у овоме делу наше земље шири мисију САНУ, тј. дух и највише вредности науке, културе и уметности, образовања, просвећености, слободне и јавне употребе разума и слободнога критичког мишљења – у различитим облицима рада. Посебно је истакао да ауторско представљање проблема, истраживачких резултата и понуђених одговора и препорука изложених у овој монографији долази управо у сложено време поплаве информација а сумрака образованости и идеала просвећености, у време глобалних и локалних криза и ратова, а у земљи и у часу озбиљног урушавања образовног система, крајње угрожености друштвеног статуса и улоге просветних радника и трагичних последица неуочених или неадекватно третираних друштвених и емоционалних проблема траумираних родитеља па потом и њихове деце – школске омладине, изложене, између осталог, и драматичном порасту вршњачког насиља. Монографија о којој је реч представља резултат напора да се део ових проблема истражи, да се укаже на узроке и последице, на значајну улогу наставника у сплету психолошких проблема ученика и понуде одговори и модели превентивног и куративног деловања.

Аутора монографије, проф. др Милицу Тошић Радев, представила је проф. др Татјана Стефановић Станојевић, износећи, за ову прилику пробране, основне податке из професионалне биографије колегинице Тошић Радев.

Др Милица Тошић Радев ванредни је професор и управник Департмана за психологију на Филозофском факултету Универзитета у Нишу. Њена наставна и истраживачка делатност усмерена је ка развојној и педагошкој психологији, посебно на теорију афективне везаности и улогу емоција у образовању. Професорка Тошић Радев била је руководилац Центра за образовање и професионално усавршавање наставника на Филозофском факултету у Нишу. Била је учесница бројних националних и међународних пројеката и ауторка је више од 30 научних радова (од којих је пет објављено у часописима референтним за WoS). Коауторка је монографије Страх је најгоре место: студија о раној трауми из угла теорије афективне везаности (2018, са Татјаном З. Стефановић Станојевић и Александром Богдановић) и ауторка монографије Наставник као сигурна база: афективна везаност у учионици (2022).

На почетку прегнантног представљања своје монографије,  проф. др Милица Тошић Радев говорила је о свом професионалном развоју, наставном и научно-истраживачком раду, нагласивши да младе генерације наставника на високошколским установама остају ускраћене за драгоцено искуство у пракси, те да је повезивање теорије и праксе био један од мотива за писање ове монографије. Други мотив био је повезивање сазнања из развојне и педагошке психологије, са циљем да се како садашњим тако и будућим наставницима и стручним сарадницима, а најпре студентима мастер програма Образовање наставника предметне наставе, пруже сазнања о значају раног развоја, као и алати за препознавање и разумевање ученика са незадовољеним емоционалним потребама. Овакви увиди и вештине, истакнуто је, имају потенцијално огроман практични значај, јер могу водити много осетљивијим и примеренијим реакцијама учитеља и наставника на различита дисфункционална понашања у школском окружењу.

Следећи поглавља монографије, професорка Тошић Радев говорила је о настанку и основним концептима теорије афективне везаности, особеностима раног развоја у људској врсти (објашњавајући појам сигурне базе, динамику и карактеристике образаца афективног везивања) и о модалитетима унутрашњих радних модела који им леже у основи. Део излагања који се односи на афективну везаност у учионици разматран је кроз анализу утицаја раног емоционалног развоја на понашање и успех ученика у школи, где је подвучена чињеница да рани односи са примарним фигурама везивања могу директно утицати на академски успех детета и истакнут значај бројних посредујућих механизама. На пример, наглашен је значај емоционалне регулације и вештине ментализације, квалитета вршњачких односа, самопоуздања итд., који се развијају у крилу афективне везаности. Поред тога, разматрана је улога наставника као секундарне фигуре везивања, уз акценат на налазима који говоре да је школски узраст период када најлакше може доћи до реорганизације радних модела из детињства, да су наставници после родитеља најзначајније особе које могу понудити корективно искуство и са којима деца могу имати нову прилику да искусе сигурност. Анализирани су обрасци односа наставник – ученик, њихове импликације дуж свих аспеката развоја и афективни атрибути наставника за које се ученици везују. У завршним поглављима монографије, како је изложено, дате су препоруке за рад са децом различитих образаца везаности. Такође, представљени су програми као што су: Социо-емоционално учење, Школе свесне афективне везаности – модел PACE, који нуде алате и стратегије за помоћ деци да боље разумеју себе и друге, док развијају социјалне и емоционалне вештине у сигурном и подржавајућем окружењу.

Учесници у дискусији су веома похвалили излагање, наглашавајући значај представљене монографије у домаћој литератури, као и могућности примене њених налаза и препорука. Слушаоци који долазе из праксе педагошких установа истакли су значај едукације наставника о изложеним проблемима и предложили да се са темом монографије конкурише код Министарства просвете Републике Србије ради одобрења пројекта од националног значаја.