Промоција књиге
Биодизел од рицинусовог уља: од семена до одрживе енергије

Аутори: Ана В. Величковић, Ана М. Марјановић Јеромела, Јелена М. Аврамовић, Драгана Д. Рајковић, Миљана С. Крстић, Биљана М. Кипровски, Влада Б. Вељковић

(Косовска Митровица: Универзитет у Приштини – Факултет техничких наука у Косовској Митровици, Ниш: Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу, 2024).

Организатори: Факултет техничких наука у Косовској Митровици, Огранак САНУ у Нишу.

Четвртак, 22. мај 2025. године, 12 сати.
Свечана сала Факултета техничких наука у Косовској Митровици.

У четвртак, 22. маја 2025. године, на Факултету техничких наука у Косовској Митровици, одржана је промоција књиге Биодизел од рицинусовог уља: од семена до одрживе енергије. Аутори књиге су: Ана В. Величковић, Ана М. Марјановић Јеромела, Јелена М. Аврамовић, Драгана Д. Рајковић, Миљана С. Крстић, Биљана М. Кипровски, Влада Б. Вељковић, а издавачи Универзитет у Приштини – Факултет техничких наука у Косовској Митровици и Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу (2024).

На почетку промоције, проф. др Јордан Радосављевић, декан Факултета техничких наука у Косовској Митровици, поздравио је учеснике промоције и све присутне, оценивши са задовољством да је ова значајна публикација – као плод коауторског и саиздавачког рада – знак успешне сарадње Факултета са Огранком САНУ у Нишу, као и са Институтом за ратарство и повртарство у Новом Саду. Изразио је наду да ће се та сарадња наставити и бити још успешнија.

Академик Влада Вељковић, председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, и један од коаутора књиге, почаствован и захвалан на могућности да – у име чланова и сарадника Огранка –  поздрави домаћине и све присутне, подвукао је да је сарадња са Факултетом на овом научном и издавачком подухвату прилика за ширење мисије САНУ афирмисањем највиших вредности науке, културе, уметности, образовања, просвећености и слободног критичког мишљења и у овом делу Републике Србије, те да је основ за јачање сарадње са најзначајнијим институцијама Косова и Метохије. Са уверењем да ће та сарадња бити још интензивнија на новим заједничким пројектима, представио је говорнике на промоцији.

О књизи су најпре говорили рецензенти.

Пошто је др Наташа Ђуришић Младеновић, ванредни професор Технолошког факултета Универзитета у Новом Саду, била спречена да непосредно учествује у промоцији, њен текст је прочитао академик Вељковић. Професорка Ђуришић Младеновић изражава задовољство због прилике да оцењује ово значајно дело, које – у време глобалне потраге за одрживим алтернативама фосилним горивима – препознаје значај потенцијала рицинуса, као непрехрамбене сировине, у овом домену, и јесте вредан извор информација за све који се баве обновљивим изворима енергије, како истраживаче, тако и индустрију и доносиоце одлука. Пошто представља синтезу теоријских и практичних знања, ова књига је од великог значаја за будуће одрживе енергетске стратегије. Проф. др Наташа Ђуришић Младеновић посебно је истакла значајну улогу академика Вељковића у области истраживања биодизела, у која је укључио колеге из Србије, повезујући различите аспекте производње биодизела, умрежио више домаћих истраживачких група, дајући мултидисциплинарни карактер како претходним делима тако и научној књизи о рицинусу..

Др Ивана Банковић Илић, редовни професор Технолошког факултета у Лесковцу, Универзитета у Нишу, такође је изразила задовољство због прилике да учествује у рецензирању још једног дела ауторског тима окупљеног око академика Вељковића, овога пута оригиналне научне монографије о рицинусу засноване на најважнијим достигнућима савремене науке. Професорка Банковић Илић говорила је о техничким карактеристикама књиге, засноване на новијим прегледним и оригиналним научним радовима свих коаутора, а потом и о стручно-научним карактеристикама монографије, која даје преглед најрелевантнијих научних истраживања овог проблема, фокусира се на коришћење једне непрехрамбене уљарице и обрађује све битне одлике рицинуса са технолошког, еколошког и економског становишта, закључујући да је реч о књизи од значаја за будуће генерације.

Ни др Јасна Савић, редовни професор Пољопривредног факултета Универзитета у Београду, није крила захвалност због прилике да као рецензент учествује у овом научном подухвату, који је одговор на изазове потражње за новим енергетским ресурсима, и – по резултату – спада у право мало национално богатство, јер има све квалитете светских публикација ове врсте. Професорка Савић је упознала присутне са структуром књиге, говорила о особинама рицинуса и технологији његовог узгајања и производње сировина, али пре свега о рицинусу као ратарској култури. Она није пропустила да истакне и друге квалитете књиге, попут лепога језичког стила који је чини приступачном и широј читалачкој публици, па је на крају изразила и наду да ће ова књига допринети да не буду заборављене могућности експлоатације једне издашне биљке, која успева и на земљишту ниског квалитета, не угрожавајући производњу хране.

Након рецензената, и једнодушне оцене да књига представља правовремени научни допринос који ће бити користан не само истраживачима и привредним експертима, већ и докторандима и студентима из различитих области, о књизи су говорили и неки од аутори, приказујући главне аспекте својих истраживања.

Др Ана Марјановић Јеромела, научни саветник Института за ратарство и повртарство Нови Сад, захвалила се декану Факултета на гостопримству и академику Вељковићу као иницијатору и координатору овог истраживачког подухвата. Потом је прошла кроз поглавља књиге, посебно се задржавајући на питањима плодореда у гајењу рицинуса, могућностима гајења и на маргиналним земљиштима (чиме се не угрожава производња хране), да би се осврнула на значај, порекло, класификацију и морфолошка својства рицинуса, наглашавајући његову пољопривредну вредност и еколошке услове за производњу. Истакла је битне карактеристике зрна, као и технолошке аспекте узгоја и бербе.

Др Миљана Крстић, ванредни професор Факултета техниких наука у Косовској Митровици, захвалила се свим учесницима овог пројекта, почаствована што је и сама део тима, а потом представила поглавље посвећено производњи рицинусовог уља, анализирајући различите методе екстракције (конвенционалне и напредне) и физичкохемијска својства уља, као и оптимизацију и кинетику производног процеса.

Др Јелена Аврамовић, ванредни професор Факултета техничких наука у Косовској Митровици, дала је опис главних путева добијања биодизела из рицинусовог уља применом трансестерификације, као и приказ нових технологија. Указала је на значај физичкохемијских својстава биодизела, као и на процес оптимизације и кинетичког моделовања производње биодизела. Истакла је потенцијал рицинуса као енергетског усева за производњу различитих биогорива (био-млазно гориво, биогас, биоетанол и друга), те назначила перспективе одрживе производње биогорива. На крају се захвалила академику Вељковићу, као ментору, на пруженим приликама и подршци у раду.

Проф. др Ана Величковић представила је главне моменте поглавља о техно-економским, еколошким и социјалним аспектима производње рицинусовог уља и биодизела. Осврнула се посебно на друштвено-економске и социјалне димензије производње биогорива од рицинусове биомасе и употребе биодизела из уља, уз стављање акцента на важност исплативих и одрживих метода, као и на њихове еколошке и социјалне, здравствене и економске аспекте. Књига ће, сматра она, бити од великог значаја за све који се баве пољопривредом, биотехнологијом, енергетиком и одрживим развојем.

Закључујући промоцију, академик Влада Вељковић узвратио је захвалност свим својим сарадницима, истакао значај њиховог труда и посебно нагласио да је управо њихов елан био и за њега подстицајан. Још једном се захвалио декану Радосављевићу на предусретљивости и сарадњи, која је почела веома успешно, и која ће се – уверен је – још успешније наставити.