Јавно предавање
Проф. др Јеленка Пандуревић
Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци (БиХ, Република Српска)
Сакупљање и објављивање народних умотворина као политички ангажман

У оквиру рада на пројекту О-20-18 Теренска истраживања усмене традиције југоисточне Србије (координатор пројекта: академик Љубинко Раденковић, руководилац пројекта: проф. др Данијела Поповић Николић).

Понедељак, 6. октобар 2025. године, 12 сатии
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу,
Универзитетски трг 2

У понедељак, 6. октембра 2025. године, у Огранку САНУ у Нишу одржано је јавно предавање проф. др Јеленке Пандуревић (Бања Лука, Република Српска, БиХ) на тему  Сакупљање и објављивање народних умотворина као политички ангажман. Предавање је организовано у оквиру рада на пројекту Огранка О-20-18 Теренска истраживања усмене традиције југоисточне Србије (координатор пројекта: академик Љубинко Раденковић, руководилац пројекта: проф. др Данијела Поповић Николић).

Академик Влада Вељковић, председник Огранка, пренео је присутнима, а посебно гошћи Огранка проф. др Јеленки Пандуревић, поздраве руководства, чланова и сарадника Огранка, као и изразе захвалности због тога што учешћем у јавним активностима Огранка, као и присуством, и даље подржаваjу Огранак у настојању да истрајно шири мисију САНУ, и подсетио на основне задатке Огранка у ширењу те мисије – од промовисања највиших вредности и идеја науке, културе и уметности, образовања, просвећености, неговања и охрабривања слободног критичког мишљења, преко научних истраживања како савремености тако и традиције, до афирмисања научног и уметничког стваралаштва југоисточне Србије. Академик Вељковић истакао је да у области истраживања, тумачења и очувања националне културне и језичке баштине и њеног прожимања са нашом савременошћу, Огранак знатну пажњу посвећује, између осталог, и филолошким, посебно дијалектолошким истраживањима, као и истраживањима савременог српског језика, а такође и фолклористичким истраживањима, којима је посвећен један пројект Огранка – Теренска истраживања усмене традиције југоисточне Србије (координатор пројекта: академик Љубинко Раденковић, руководилац пројекта: проф. др Данијела Поповић Николић). У оквиру рада управо на том пројекту организован је низ предавања, представљања резултата истраживања, објaвљене су значајне књиге. Међу јавним активностима Огранка, којима он обелодањује своју научну, културну, уметничку функцију, значајно место заузимају јавна предавања чланова САНУ, угледних професора универзитета и сарадника научних института, јер преко ових предавања непосредно упознајемо ширу јавност са њиховим радом и стваралаштвом. Један од таквих научника је др Јеленка Пандуревић, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци, која је одржала јавно предавање о политичким импликацијама фолклористичког рада. Данас се, додао је академик Вељковић, често чују критике због свеопште „политизације” и политичког ангажмана, као и због нечије „аполитичности” (која је такође, и без намере, својеврсни политички став), али да је на Балкану, доиста, свака јавна делатност скопчана са политиком, и прожета политиком, али не нужно у страначкој борби за власт, већ у залагању за успостављање и очување највиших вредности цивилизације, и за достојанствен опстанак и развој наше земље, о чему сведоче и већ једногодишњи праведни протести студената и грађана у борби за слободну и демократску Србију. И зато нас, закључио је академик Вељковић, данашња тематизација националног рада у култури и културној традицији веома занима, а посебно стога што је у питању научни поглед из Републике Српске, са чијим је научним, образовним установама и установама културе Огранак успоставио и успоставља сарадњу.

Потом је, на молбу академика Вељковића, проф. др Данијела Поповић Николић, руководилац поменутог пројекта,  која је и најзаслужнија за стављање овог предавања у план активности Огранка за текућу годину, укратко представила колегиницу Пандуревић.

Јеленка Пандуревић (1974), редовни професор. Гимназију, Педагошку академију и Филозофски факултет, Одсјек  за српски језик и књижевност, завршила је у Бањој Луци. На Филолошком факултету Универзитета у Београду магистрирала је 2004. године (Народна балада „на међи” митског и историјског) и одбранила докторску дисертацију 2009. године (Приповједне пјесме у „Босанској вили”). На Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци је одговорни наставник за предмет Српска народна књижевност и изборне предмете из области фолклористике, а наставу изводи и на Академији умјетности у Бањој Луци, на Одсјеку за етномузикологију (Народна књижевност; Усмени текст у контексту; Морфологија традиционалне пјесме; Традиционална култура, обред и поезија; Увод у фолклористику;  Нематеријално културно насљеђе). На другом циклусу Студијског програма економије (Економски факултет Универзитета у Бањој Луци) одговорни је наставник за предмет Управљање нематеријалним културним насљеђем. Осим за предмете из области фолклористике, одговорни је наставник за предмет Књижевност за предшколску дјецу на Учитељском студију Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци. У периоду 2010–2016. била је ангажована као гостујући професор на Докторском студију Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу на предмету Усмени текст између књижевног и обредног.

Области научног интересовања: историја и поетика усмене књижевности, интердисциплинарни аспекти фолклористике, културна анималистика, студије културе и херитологије, усмена историја, књижевна антропологија и еротологија у књижевности, методички аспекти наставе књижевности и нематеријално културно насљеђе.

Члан је Удружења фолклориста Србије, Комисије за фолклор Међународног комитета слависта, Комисије за методику наставе словенских језика и књижевности Међународног комитета слависта; оснивач је и управник Центра за фолклористику и студије културе (Бања Лука).

Пројекти: Нематеријално културно насљеђе Републике Српске (2011–2017); Усмено, књижевно, обредно (2015–2020); Мултидисциплинарни дијалог са културним насљеђем (2018–2019); Дјечије стваралаштво у предшколским установама (2018–2019); Културни идентитет – реалност кроз научну визију (2019–2022); Занемарени архиви књижевног и културног насљеђа (2019–2022); Природно и културно насљеђе – идентитетски кодови прошлости, садашњости и будућности (2023–2025).

Јавно предавање проф. др Јеленке Пандуревић обухватило је неколико слојева комплексног питања политичких димензија фолклора и фолклористичког истраживачког и публицистичког рада у посебним друштвено-историјским околностима.

У предавању је било речи о одређивању фолклора, функцијама и употреби фолклора, контекстима, о сакупљачким пројектима, Етнографској збирци Архива САНУ, и подробније о жанровским, тематским, културним и научно-истраживачким контекстима. Издвајајући кључне периоде у којима се однос према фолклорној грађи мењао на просторима Босне и Херцеговине, Јеленка Пандуревић у фокус је ставила последње деценије 19. и прве деценије 20. века, када се институционално осмишљава приступ фолклорној грађи, уз настојања да се дефинише и систематизује национални корпус. Овај процес имао је различите токове, чију сложеност и условљеност није могуће разумети без широко заснованих увида у историјску и геополитичку стварност тог времена, динамику културног и јавног простора и личне профиле најистакнутијих актера. Напомињући да ширина овако постављеног проблема превазилази оквире једног предавања, она је истакла потребу крајње селективности у покушају да се на одабраном узорку (активности сарадника Српске краљевске академије и Географског завода, Земаљског музеја у Сарајеву и уредништва часописа Босанска вила) представе ови процеси. У предавању је праћена и конкретизација идеја Уједињене омладине српске, Стојана Новаковића, али и идејних и методолошких поставки Јована Цвијића у раду неколицине „националних радника” и етнографа аматера, затим, њихова сарадња са институцијама, као и персонална комуникација са угледним научницима. На основу одабраних примера представљен је концепт „националног рада” у области теренског истраживања народне културе у поменутим временским оквирима, као и различити типови ангажмана који је претендовао да буде допринос националној науци. Нарочито је указано на активности мапирања, бележења и објављивања фолклорне грађе као политичког ангажмана усмереног у правцу консолидације нације и реализације националних интереса.

У дискусији је било речи о данашњим могућностима приступа изворној фолклорној грађи у Босни и Херцеговини, о истраживачком избору грађе националног корпуса, прожимању култура и деликатности националног атрибуирања појединих фолклорних појава и творевина, о вредности и стању грађе у Етнографској збирци Архива САНУ и у Земаљском музеју у Сарајеву итд.