Јавно предавање
Бањаши у Поморављу

Др Биљана Сикимић, научни саветник

У оквиру рада на пројекту О-20-18 Теренска истраживања усмене традиције југоисточне Србије (координатор пројекта: академик Љубинко Раденковић, руководилац пројекта: проф. др Данијела Поповић Николић).

Среда, 23.  април 2025, 13:00 сати
Огранак САНУ у Нишу
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
Универзитетски трг 2

У среду, 23. априла 2025. године, у Огранку САНУ у Нишу одржано је јавно предавање др Биљане Сикимић, научног саветника, на тему Бањаши у Поморављу. Предавање је организовано у оквиру рада на пројекту Огранка О-20-18 Теренска истраживања усмене традиције југоисточне Србије (координатор пројекта: академик Љубинко Раденковић, руководилац: пројекта проф. др Данијела Поповић Николић). Почетак предавања померен је са 12 на 13 сати, због протеста наставника и студената Универзитета у Нишу испред Ректората Универзитета, тј. згрде у којој су и просторије Огранка.

Проф. др Драган Жунић, координатор програма рада Сектора Огранка, пренео је гошћи Огранка и свим присутнима поздраве чланова и сарадника Огранка, као и изразе захвалности због тога што учешћем у јавним активностима Огранка, као и присуством, и даље подржавају Огранак у настојању да истрајно шири мисију САНУ. Подсетивши укратко на задатке Огранка у ширењу те мисије, проф Жунић је истакао значај јавних предавања у Огранку и, најављујући предавање о миграцијама и културалним обележјима једне ромске заједнице, пренео уверење чланова и сарадника Огранка о оправданости њихових јавних активности у условима актуалне друштвене кризе и вишемесечних протеста студената, наставника и грађана. Наиме, у складу са подршком Академијског одбора за високо образовање САНУ и Извршног одбора САНУ протестима студената универзитета у Србији у вези са овом кризом, у Огранку се сматра да су јавне трибине Огранка, између осталог, још једна форма у оквиру које студенти и наставници универзитета могу, не кршећи одлуке својих пленума о захтевима и протестима, задовољити део својих потреба за образовањем и расправом о најновијим достигнућима и догађајима у науци, култури и уметности.

Иза тога, упознао је присутне са главним ставкама из професионалне биографије др Биљане Сикимић.

Биљана Сикимић дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на Катедри за шпански језик и књижевност (1979) и на Катедри за румунски језик и књижевност (1980). На истом факултету одбранила је 1990. године магистарски рад о српскохрватско-румунским позајмљеницама (ментор проф. Момчило Савић), а докторску дисертацију о етимологији лексема малих фолклорних форми 1993. године (ментор академик Павле Ивић). Од 1987. Биљана Сикимић је била истраживач у Институту за српскохрватски/српски језик САНУ, на пројекту „Етимолошког речника српскохрватског/српског језика” (руководилац: академик Павле Ивић), а од 2001. године до пензионисања радила је у Балканолошком институту САНУ, где је стекла звање научног саветника. Члан је Одбора за проучавање националних мањина и људских права САНУ и Одбора за проучавање живота и обичаја Рома САНУ, као и члан уређивачких одбора више научних часописа. Била је хонорарни предавач на интердисциплинарном студијском програму мастер и докторских студија „Родне студије” на Универзитету у Новом Саду (2009–2010).

Аутор је (и коаутор) око 200 научних радова, шест монографија и уредник (и коуредник) 14 зборника научних радова. Била је руководилац домаћих и билатералних и истраживач на више научноистраживачких пројеката, организатор научних скупова у земљи и учесник преко 20 конгреса и конференција у земљи и у иностранству. Области научног интересовања и рада др Биљане Сикимић су: балканологија, етнолингвистика, антрополошка лингвистика, језик фолклора, етимологија.

Своје предавање др Биљана Сикимић започела је излагањем његовог плана, а потом објаснила присутнима да је постојећа етнолошка и историјска грађа често непрецизна у разграничавању различитих ромских група, и додала да се о Бањашима, као етничкој групи румунског матерњег језика, може говорити само ако постоје подаци о традиционалном занимању и евентуално именовању које одражава неко од доскорашњих трационалних занимања ове групе – прерада дрвета (Коритари, Лингурари), или некадашње рударско занимање практиковано у Румунији (Рудари, Бањаши), односно указује на земљу порекла (Румуни, Каравласи).

На постојање Бањаша у Поморављу први је скренуо пажњу етнолог Тихомир Ђорђевић својом студијом „Влашки Цигани у Србији” (1911), која је представљала један од сегмената његове докторске дисертације Die Zigeuner in Serbien (Budapest, 1903). Каснија истраживања пратила су нове податке о бројним аспектима идентитета ове ромске групе (језик, вероисповест, типична занимања, миграције, однос са локалним становништвом у окружењу и слично).

У оквиру дугогодишњих теренских истраживања ромског народа и његове културе, др Биљана Сикимић издваја резултате истраживања на просторима Поморавља. Представљени су резултати истраживања Бањаша у Поморављу, обављених у насељима Стрижило, Трешњевица и Суваја (2002), Осаоница код Трстеника (2004), Витановац и Петропоље (2012) и Тешица (2022). Указала је на различите податке који сведоче о променама у начину живота ове групе, онима које су повезане са економским и миграционим елементима (прелазак са апсолутно номадског начина живота, прихватање других заната, адаптација друштвено-економским условима и културном окружењу, миграције у иностранство, финансијска сигурност итд.). Адаптација је могла бити последица чињенице да су на просторима доминантих вероисповести Бањаши преузимали управо доминантну конфесију места у којем су се најдуже задржавали и остајали (отуд прихватање православне, католичке, муслиманске вероисповести). Истраживање је обухватило и релације околног становништва према ромској популацији уопште, према Бањашима нарочито, постојање стереотипа и начина њиховог ублажавања, са нарочитим истицањем најдрастичнијих последица прихватања тих стереотипа и предрасуда (попут страдања припадника ромске популације у локалним заједницама у првој половини 20. века).

У дискусији су подробније разматрана следећа питања: миграције Бањаша, језик којим говоре Бањаши и сложеност њихове језичке ситуације у различитим дијалекатским срединама, разноврсност конфесионалних идентитета Бањаша и стратегија прилагођавања номадских и мигрантских заједница, уз очување идентитетског језгра; проблеми компаративних истраживања вербалног ромског фолклора и, уопште, историје Бањаша итд.