Јавно предавање
Академик Слободан Б. Марковић
Гранулометријски запис отварања Дунавског коридора

Уторак, 4. март 2025. године, 12 сати
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу,
Универзитетски трг 2

У уторак, 4. марта 2025. године, у Огранку САНУ у Нишу одржано је јавно предавање академика Слободана Б. Марковића Гранулометријски запис отварања Дунавског коридора. Најпре је академик Влада Вељковић, председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, у име чланова и сарадника Огранка САНУ у Нишу, поздравио колегу Марковића и све присутне, и захвалио им се што активним учешћем у јавним активностима Огранка, присуством и подршком, настављају да помажу Огранку у ширењу мисије САНУ. На том путу, рекао је Вељковић, Огранак истрајно ради: на промоцији највиших вредности и идеја из области науке, културе, уметности, образовања и просвећености, као и на неговању и охрабривању слободног критичког мишљења; на афирмисању најзначајнијих научних и уметничких дела која су на било који начин повезана са југоисточном Србијом; на учествовању у научним истраживањима која се баве проблемима савременог друштва, чије решавање има кључну улогу у опстанку и развоју наше заједнице; на научном истраживању, тумачењу и очувању културне баштине. Изразио је наду да ће то учешће и подршка и убудуће бити значајан подстицај за наставак ових важних активности.

Предавање академика Слободана Б. Марковића представља друго у серији планираних предавања новоизабраних дописних и редовних чланова САНУ, која ће бити реализована током ове и наредне две године. Овим предавањима, рекао је академик Вељковић, желимо широј јавности овог дела наше земље да представимо чланове САНУ и резултате њихових научних истраживања и уметничких достигнућа. Пре него што је дао реч предавачу, колеги Слободану Б. Марковићу, да говори о гранулометријском запису отварања Дунавског коридора, академик Вељковић упознао је присутне са кратком стручном биографијом академика Марковића.

Слободан Б. Марковић (Зрењанин, 1970), дипломирао је на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду 1992, магистрирао 1996. а докторирао 2000. године. Ради на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду, где је 2009. године изабран за редовног професора за ужу научну област Физичка географија. Био је шеф Катедре за физичку географију у два наврата (2006‒2012. и 2015‒2019). Од 2002. до 2004. био је на постдокторском усавршавању на Универзитету у Бајројту (Немачка), као стипендиста Хумболт фондације; био је и стипендиста Кинеске академије наука, и гостујући професор на Универзитету у Вроцлаву (2014), а од 2023. је гостујући професор на Универзитету Црне Горе.

Академик Слободан Б. Марковић веома је активан у међународним научним организацијама. Између осталог, председник је Loess Focus Group, International Union for Quaternary Research (INQUA); национални представник у PAGES International Geosphere-Biosphere Programm и International Board of INQUA, и члан Commission for European Quaternary Stratigraphy of INQUA, European Geoscience Union и Српског географског друштва. Академик Марковић је члан уређивачког одбора: Quaternary International (2012‒2015), Open Geosciences, Acta Geographica  Slovenica; главни и одговорни уредник Geographiсa Pannonica (2005‒2007), Georeview, Journal of Environmental Geography, Зборника радова Географског института САНУ „Јован Цвијић” и Вісник Львівськогоуніверситету, Серіягеографічна. Рецензент је у великом броју међународних научних часописа.

Научни интерес академика Марковића усмерен је на проучавање палеоклиме и стратиграфије квартара, физичке географије, као и геонаслеђа и геотуризма. Академик Марковић је био ментор у 14 одбрањених докторских дисертација и коментор или инострани члан у комисијама докторских дисертација на универзитетима у Амстердаму, Ахену, Клужу и Источном Сарајеву. Према сертификату Библиотеке Матице српске, његови радови су цитирани 4829 пута, уз h-index 47 (WoS, само хетероцитати); према претраживачу SCOPUS има 5985 цитата уз h-index 50. У Академији је председник Одбора за крас и спелеологију и члан Одбора за науку и Одбора за динамику климатског система земље и дело Милутина Миланковића.

За свој рад добио је Награду „Милутин Миланковић”, и има Сертификат за изузетан допринос унапређењу квалитета часописа Quaternary International (2013). Уврштен је на престижну листу најцитиранијих научника света коју издаје Универзитет Стенфорд за 2020. и 2021. годину.

За дописног члана САНУ изабран је 5. новембра 2015, а за редовног члана 7. новембра 2024. године.

Своје предавање академик Марковић започео је подацима о нашем поднебљу, које је на граници климатских зона, те стога представља праву ризницу биодиверзитета и погодно станиште за живот и развој. Ту је своје место нашла и људска врста, која је неколико пута била пред ишчезавањем, а анатомски нама блиски човек, тј. модерни анатомски човек, почео је да насељава Европу пре 40.000–45.000 година, коегзистирајући неко време са потом ишчезлим неандерталцем. Насељавање модерних анатомских људи у Европу представља једно од најзначајнијих актуелних питања у области савремене археологије, каже академик Марковић. Но, неопходне научне прилоге овим истраживањима даје и геологија, па је предавач приказао резултате рада тима научника из једанаест земаља – истраживања потенцијалне везе између еолске динамике записане на лесном одсеку Дупљаје (слив средњег Дунава) и ширења модерног човека у југоисточну Европу. Посебно је објаснио и илустровао налазе остварене гранулометријским испитивањима, тј. утврђивањем грађе дисперзних материја – мерењем и анализом величине и облика зрна, честица у зрнастом материјалу, у овом случају земљишту. Испитивања су обављена на изабраном локалитету Дупљаја, који се налази у близини важних палеолитских локалитета (у Румунији и код нас) и пре уласка Дунава у Ђердапску клисуру. Лес је седиментни слој земљишта, у којем се „записују” различита дејства природних сила, међу осталима и климатске промене, а ти се записи могу  очитати одговарајућим научним методама.

Схватање да је Дунавски коридор у процесу имиграције модерних анатомских људи у Европу имао пресудну улогу даје велику важност разумевању реконструкције динамике климе и одговарајућих промена животне средине у југоисточном делу Панонског басена током овог важног временског периода. Истраживања лесног профила Дупљаја, која је извео тим академика Марковића, указују на значајне промене гранулометријског састава у критичном периоду од пре 50 до пре 35 хиљада година. Ова драстична седиментолошка промена може се објаснити повећаном сушношћу у долини Дунава, који иначе представља најзначајнији извор материјала за формирање лесних наслага на истраживаном подручју. Најједноставније речено, појава крупних зрна у лесном материјалу подудара се са уласком модерних људи у Европу. Ми стога сматрамо, каже у закључку предавач, да ово откриће има везе са „отварањем“ Дунавског коридора који су модерни анатомски људи користили током насељавања Европе. Дакако, ови налази могу бити од помоћи и у бољем схватању предстојећих еколошких изазова.

Присутни су, уз захвалност за изузетно предавање, додатно отворили и следећа питања: методе мерења честица, могућност односно немогућност анализа полена у седиментима, еколошки изазови и еволуција, интерсисциплинарна истраживања и могућност истраживачке сарадње геологије и нутригеномике, теза о Нишавској котлини као још једном коридору насљавања Европе итд.