Јавно предавање
Академик Душан Теодоровић
Управљање раскрсницама са забрањеним левим скретањима применом фази логике типа 2

Среда, 10. септембар 2025. године, 18 сати
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу,
Универзитетски трг 2

У среду, 10. септембра 2025. године, у Огранку САНУ у Нишу одржано је јавно предавање академика Душана Теодоровића Управљање раскрсницама са забрањеним левим скретањима применом фази логике типа 2. Предавање је уприличено у оквиру Међународне конференције Синергија архитектуре и грађевинарства – СИНАРГ 2025, која је, у организацији Грађевинско-архитектонског факултета Универзитета у Нишу, Огранка САНУ у Нишу и Одељења техничких наука САНУ (у партнерству са Научно-технолошким парком Ниш), одржана 11. и 12. септембра 2025, у Научно-технолошком парку Ниш.

Академика Теодоровића и све присутне поздравио је, у име чланова и сарадника Огранка САНУ у Нишу, академик Влада Вељковић, председник Огранка, преневши том приликом и изразе захвалности због тога што заузимањем у органима и телима Академије, као и учешћем у јавним активностима Огранка, и даље подржавају Огранак у настојању да истрајно шири мисију САНУ. Са уверењем да се на највише идеје и вредности човечанства, и наше цивилизације, мора увек изнова подсећати, и да се у том понављању не може претерати, академик Вељковић је истакао да се у Огранку задатак ширења мисије САНУ схвата: (а) као промовисање највиших вредности и идеја науке, културе и уметности, образовања, просвећености (способности за слободну, аутономну и јавну употребу сопственог разума и моћи просуђивања), те као неговање и охрабривање слободног критичког мишљења; затим, (б) као афирмисање најбољих резултата, тј. делâ научних и уметничких стваралаца који су на неки начин везани за југоисточну Србију и привржени њеним пречесто потцењиваним вредностима; потом, (в) као учешће у научним истраживањима најзначајнијих проблема савремености, од чијег решавања зависи опстанак и развој друштва; најзад, (г) као научно истраживање, тумачење и очување националне културалне баштине, тј. традиционалних, идентитетских тековина и вредности и њихових прежитака. Овај ангажман представља – сматрају чланови и сарадници Огранка – сведочанство о посвећености ширењу утемељујућих принципа и циљева САНУ, а надају се да то посведочују и постигнути резултати.

Широк је дијапазон тема којима Огранак посвећује пажњу: од врховних вредности цивилизације којој припадамо до њиховога афирмисања у идентитетским творевинама овога поднебља. Дан раније имали смо јавно предавање из области српске дијалектологије, а одмах потом предавање посвећено решавању једног од многобројних проблема функционисања саобраћаја, као услова опстанка савремене цивилизације. И док код оне прве теме, и сличних активности, захвалност дугујемо дугогодишњој успешној сарадњи са Институтом за српски језик САНУ, друга нас тема, заједно са сродним настојањима, обавезује да захвалност за изузетно разумевање и помоћ јавно искажемо Одељењу техничких наука САНУ, са којим Огранак има дугогодишњу плодну сарадњу.

Академик Вељковић је нагласио да је, после уобичајеног летњег „режима рада” установа образовања, културе и уметности (који, на срећу, не важи и за јавни ангажман у посебним друштвеним околностима), Огранак сада на почетку јесење „сезоне” организовања својих јавних активности, међу којима значајно место заузимају јавна предавања чланова САНУ, угледних професора универзитета и сарадника научних института, јер преко ових предавања непосредно упознајемо ширу јавност са њиховим радом и стваралаштвом.

Један од таквих истакнутих научника, широј јавности познат и по свом друштвеном ангажману, јесте академик Душан Теодоровић. Академик Вељковић представио је присутним академика Теодоровића, износећи најважније податке из његове професионалне биографије.

Душан Теодоровић је редовни члан САНУ. У звањe редовног професора биран је на Универзитету у Београду и на америчком универзитету Virginia Pol0ytechnic Institute and State University. Сенат универзитета Virginia Polytechnic Institute and State University 2005. године му је доделио звање професора емеритуса. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 2009. године. За члана Европске академије наука и уметности (European Academy of Sciences and Arts) изабран је 2013. године. За редовног члана Српске академије наука и уметности изабран је 2015. године.

Професор Теодоровић је остварио научне резултате у области саобраћајног инжењерства, операционих истраживања и вештачке интелигенције. Oбјавио je већи број радoва у међународним научним часописима. Ови радови су цитирани у светској литератури близу 10.000 пута. Предавао је и бавио се истраживањима на неколико светских универзитета. Током академске каријере академик Теодоровић је обављао дужности шефа катедре, шефа одсека, продекана факултета и члана Савета Универзитета у Београду. Од 2006. до 2009. године био је проректор за науку Универзитета у Београду. Био је председник Одбора за високо образовање САНУ. Објавио је три збирке песама за децу.

Изражавајући задовољство због прилике да још једном излаже своје научне резултате у Огранку САНУ у Нишу, академик Теодоровић осврнуо се на своје опредељење за бављење проблемима саобраћаја, и предавање започео указивањем на феномен, тј. стари проблем саобраћајних загушења, која – због огромних временских губитака на класичним раскрсницама са семафорском регулацијом – представљају jедну од највећих препрека урбаној мобилности у 21. веку. Представио је главне конфликтне тачке на конвенционалним раскрсницама, означивши „лева скретања” као кључни узрочник продуженог чекања, приказао решење у виду изградње денивелисаних раскрсница, а потом и регулисање саобраћаја у форми неконвенционалних (алтернативних) раскрсница, као прелазног решења између конвенционалних и денивелисаних раскрсница, у којем се измештањем левих скретања ван главне раскрснице омогућава примена поједностављених сигналних планова и доводи до смањења броја конфликтних тачака на раскрсници.

Будући да не постоји универзално решење за регулисање саобраћаја на алтернативним раскрсницама, већ се сваки случај мора решавати посебно, академик Теодоровић је пажњу посветио испитивању најбоље управљачке стратегије за раскрснице са забрањеним левим скретањима (Median U-Turn, MUT). Упоређивао је фиксно временско управљање, управљање на основу детекције возила и управљање применом фази логике (логике апроксимативног резоновања, у којој припадност елемената једном скупу, на пример, броју возила у реду, није прецизно одређена, фиксирана, већ се, за разлику од класичне бинаре логике, може изражавати свим вредностима између 0 и 1).

Изложивши појмове фази скупа, фази логичких система и њихових правила, усредсредио се на примену фази логике типа 2 за MUT раскрсницу, коју карактерише померање конфликтних тачака левог скретања на удаљеност од најмање 80 метара од главне раскрснице. MUT раскрснице се пројектују у ситуацијама када је потребно дати предност саобраћајном току дуж коридора у односу на саобраћајне захтеве генерисане у споредним улицама. Укратко, главну саобраћајницу опслужује фаза 1, док детектори у зонама у којима возила чекају да направе полукружно окретање „хране” фази управљачки систем новим информацијама сваке секунде, тако да што је више возила у зонама чекања и што дуже времена ова возила чекају, то је већа ургентност да стартује фаза 2. Главна раскрсница у оквиру MUT-а, ослобођена конфликтних тачака, обично функционише у оквиру две сигналне фазе. Две новонастале раскрснице са полукружним окретањем су такође сигналисане. У случају малих осцилација у вредностима саобраћајних токова, стратегија фиксног временског управљања погодна је за овај тип алтернативне раскрснице. У случају значајнијих осцилација у вредностима саобраћајне потражње, стратегија фиксног управљања не даје задовољавајуће резултате.

Изложивши математички модел управљања (променљиве, правила…) и упоређујући вредности параметара поменутих управљачких стратегија, академик Теодоровић је на одабраном примеру раскрснице показао да је стратегија управљања у реалном времену, заснована на фази логици типа 2, веома добра за управљање саобраћајем на MUT раскрсницама у случајевима већих дисперзија вредности саобраћајних токова. Наиме, резултати тестирања на нумеричким примерима су указали да ова стратегија даје знатно боље резултате у односу на класичне начине управљања. Наравно, академик Теодоровић није пропустио да помене огромне могућности примене вештачке интелигенције у изради управљачких стратегија за регулисање саобраћаја.

У дискусији су отворена различита питања, попут оних о ефикасности решења са кружним токовима и семафорима, о могућностима примене резултата научних истраживања проблема саобраћаја у нашој земљи, о коришћењу развијених симулационих система, о проблемима расположивог простора за примену понуђених решења итд.