Циклус предавања
Добијање, употреба и еколошки утицај биодизела као транспортног горива

Осмо предавање

Академик Слободан Н. Вукосавић

Електрична возила и одрживи развој друмског саобраћаја

Координатор циклуса: академик Влада Вељковић
Организатори: Огранак САНУ у Нишу, Огранак САНУ у Новом Саду

Понедељак, 18. новембар 2024. године, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу.

У понедељак, 18. новембра 2024. године, у Огранку САНУ у Нишу настављен је и заокружен циклус предавања Добијање, употреба и еколошки утицај биодизела као транспортног горива, чији је координатор академик Влада Вељковић. Осмо, и завршно, предавање у Циклусу одржао је академик Слободан Н. Вукосавић, на тему Електрична возила и одрживи развој друмског саобраћаја.

У својој поздравној речи академик Вељковић, председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, захвалио се академику Вукосавићу на прихватању позива, и искористио прилику да још једном укаже на улогу Огранка у ширењу мисије САНУ – духа и највиших вредности науке, културе и уметности, образовања, просвећености и слободног критичког мишљења. Научни профил академика Вукосавића представио је изношењем основних података из његове професионалне биографије.

Слободан Н. Вукосавић је редовни члан Српске академије наука и уметности и редовни професор Електротехничког факултета у Београду. Његов истраживачки рад одвија се превасходно у области енергетике, енергетске електронике, дигиталног управљања и индустријске роботике. Публиковао је преко 250 радова, од чега 64 рада у часописима са JCR листе. Написао је десет књига, међу којима и Digital Control of Electrical Drives, „电机“ (Електромотори), Electrical Machines и Grid-Side Converters Design and Control у издању куће Springer. Према подацима издавача, електронске верзије поглавља књиге Electrical Machines преузете су 4,5 милиона пута. Цитиран је преко 3700 пута (Scopus) и има Хиршов фактор h = 36. Докторирао је на Електротехничком факултету Универзитета у Београду, 1985, 1987. и 1989. године. Радио је у Институту Никола Тесла и ESCD лабораторијама компаније Emerson Electric. Учествовао је у формирању развојних центара и руководио развојем енергетске електронике и индустријске роботике у компанијама Vickers-Electric и MOOG. Пружао је консултације и израђивао пројекте за комапаније Huawei, International Rectifier, Ferrari, Lord-Baladyne, Semicron, Polimotor, Elge, Iskra, Atech, General Electric и друге. Иницијатор је и руководилац научно-истраживачких пројеката у области заштите животне средине којима је објединио потенцијале домаћих факултета и института. У наставу на редовним и постдипломским студијама на Електротехничком факултету у Београду увео је групу предмета везаних за дигитално управљање у електроенергетици, индустријску роботику и електрична возила, за које је написао одговарајуће уџбенике. Формирао је две научноистраживачке лабораторије и обезбедио средства за њихов рад кроз међународне билатералне пројекте. Руководио је израдом 16 докторских дисертација, 16 међународних научно-истраживачких пројеката и преко 50 истраживачко-развојних индустријских пројекта. Изабран је за дописног члана Академије инжењерских наука Србије 2002. године, а за редовног члана 2007. За дописног члана САНУ изабран је 2015. године, где је 2018. изабран за председника Академијског одбора за енергетику. За редовног члана САНУ и за секретара Одељења техничких наука изабран је 2021. године.

Академик Вукосавић се захвалио организаторима циклуса и изразио задовољство због прилике да у Огранку још једном излаже резултате својих научних истраживања, овог пута о одрживом развоју друмског саобраћаја и декарбонизацији сектора транспорта као кључним моментима за смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште, за ублажавање климатских промена и за смањење загађења. Пошто је изложио структуру предавања, започео је излагање питањем најаве производње електричних возила (ЕВ) у Србији, са приказом ставова како заинтересованих корпорација тако и Владе Републике Србије. Потом се бавио познатим подацима и изведеним закључцима о  потенцијалним, малим и неизвесним зарадама, као и о великим потенцијалним ризицима намераване производње ЕВ и прибављања неопходних минерала, а затим представио дугорочне потребе за батеријама у електро-енергетском систему, са детаљном анализом перспектива декарбонизације транспорта, закључивши да ЕВ нису одрживо решење за декарбонизацију. Ту су отворене крупне теме о загађењу у градовима али и у регијама у којима се производе батерије, затим, о потребама за минералима у производњи ЕВ, и о геополитичким димензијама планова за њихову производњу, а потом аналитички наведена кључна образложења тврдње да ЕВ нису одрживо решење, и указано на предности али и технолошке проблеме у могућој производњи тзв. „зелених горива”. Наиме, електрична возила са литијумским батеријама су најчешће помињана алтернатива конвенционалним возилима на фосилна горива. ЕВ са литијумским батеријама су често помињана у наступима политичара и често критикована од стране стручњака. Литијумске батерије су самозапаљиве, пламен је веома тешко угасити, при сагоревању емитују значајне количине канцерогених супстанци, њихова градња тражи значајне количине мангана, никла, кобалта, бакра, алуминијума и графита, док им је специфична снага знатно мања од специфичне снаге натријумских батерија, које су око два пута јевтиније. Да би се побољшала одрживост, каже академик Вукосавић, неопходно је улагати у истраживање лаких, сигурнијих алтернатива батерија, као што су натријумске, калијумске и друге батерије. На дужи рок, оптимално решење за декарбонизацију транспорта је градња возила са ендотермичким моторима који користе такозвана „зелена горива”, чија производња и потрошња имају нулту нето емисију угљен-диоксида. Енергија за производњу „зелених горива” може се добити из соларних и ветроелектрана које нису прикључене на електричну мрежу. На описани начин може се обезбедити енергија потребна за транспорт, уз истовремено избегавање веома значајних трошкова и техничких проблема које би створило прикључење соларних и ветроелектрана на електричну мрежу. Решавање техничких проблема у градњи описаног система је од виталног значаја за реализацију пуног потенцијала одрживих решења у друмском саобраћају. Академик Вукосавић бавио се у предавању и зеленом агендом Европске уније и планираним решењима за набавку минерала, те интересима ЕУ за коришћење ресурса Србије и неуверљивим гаранцијама ЕУ и слабим компетенцијама Републике Србије у погледу заштите животне средине. Своје предавање заокружио је констатацијама о предаји капиталних ресурса наше земље иностраним компанијама, ризичним пројекцијама „развоја” Србије као земље застарелих видова рударења, поткрепљујући своје оцене приказом досадашњих искустава, пре свега у случају рударског Бора – примера интересног сусрета аутократије и капитала. У закључном делу, академик Вукосавић је препоручио затварање свих операција у вези са производњом минерала неопходних за производњу ЕВ, као и примену али и промену законске регулативе у овој области – у складу са дугорочним националним интересима.

У дискусији је, између осталог, било речи о првим искуствима са ЕВ с почетка 20. века, о очекивањима од будуће технологије фузије, предностима и недостацима нуклеарних електрана као државних и корпорацијских пројеката, те о изгледима грађанских акција у борби за очување здраве животне средине.

Своје предавање заокружио је констатацијама о предаји капиталних ресурса наше земље иностраним компанијама, ризичним пројекцијама „развоја” Србије као земље застарелих видова рударења, поткрепљујући своје оцене приказом досадашњих искустава, пре свега у случају рударског Бора – примера интересног сусрета аутократије и капитала, као и у случају пројекта Јадар.