Предавање академика Владана Ђорђевића
Моделирање и прорачун 1-Д конвективног струјања ваздуха у соларним торњевима

Петак, 12. април 2019. године, 12:00 сати.
Универзитет у Нишу, Ниш, Универзитетски трг 2, Мултимедијална сала.

Академик Владан Ђорђевић је у уводном делу свог предавања из области истраживања алтернативних, одрживих и еколошки прихватљивих извора енергије подсетио слушаоце да је у низу технологија које се баве добијањем енергије од Сунца, као што су топлотне и фотоелектричне технологије (соларни панели), у последње време почела да се развија и једна нова технологија, заснована на добијању електричне енергије помоћу класичних турбина из претходно створеног природног струјања ваздуха загрејаног сунчевим зрачењем у соларним торњевима. Као и претходне две, и ова технологија спада у технологије које су обновљиве, одрживе и еколошки прихватљиве. Пошто је дао опис соларног торња, затим, изложио историју идеје и првобитних патената, академик Ђорђевић је приказао различите реализоване и нереализоване пројекте соларног торња.

У предавању је показано како се природно (конвективно!) струјање ваздуха, изазвано сунчевим зрачењем, у свим саставним деловима постројења соларног торња (колектор, турбина, димњак и др.), може успешно моделирати коришћењем једнодимензијског модела струјања стишљивог флуида. Посебан акценат био је не само на моделирању, него и на прорачуну струјања у колектору и димњаку. Указано је на значај једног граничног услова, постављеног на излазу из димњака, који се мора задовољити да би се у потпуности решио проблем глобалног струјања ваздуха у постројењу.

Предавање академика Ђорђевића садржало је – посебно у светлу његовог доприноса разумевању струјања ваздуха кроз соларни торањ, постигнутог математичким прорачунима – приказ резултата значајних за инжењере који се баве пројектовањем ових постројења, због указивања на разочаравајуће низак степен искоришћености сунчеве енергије, али и на релативно ниске цене произведене енергије, трошкова одржавања постројења, његовог трајања итд.

Дискусија је била центрирана око питања коришћене нумеричке методе, проблема акумулације топлоте, упоређивања ефикасноти и безбедности различитих извора енергије, расподеле температуре на колектору и на подлози, питања могућности геометријске модулације панела итд.