Представљање нових пројеката
О-41-26 Савремени биоматеријали са применом у ткивном инжењерству и регенеративној медицини

Координатор пројекта: академик Миодраг Чолић
Руководилац пројекта: проф. др Миодраг Чолић

Среда, 13. мај 2026. године, 12 сати
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу, број 8,
Универзитетски трг 2

У среду, 13. маја 2026. године, у Огранку САНУ у Нишу представљен је нови пројект Огранка О-41-26 Савремени биоматеријали са применом у ткивном инжењерству и регенеративној медицини, чији је координатор академик Миодраг Чолић, а руководилац др Стево Најман, редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Нишу.

Присутне је поздравила дописни члан САНУ Гордана Коцић, секретар Огранка, и захвалила им што својим учешћем и присуством јавним активностима Огранка подржавају настојања његовог руководства, чланова и сарадника да у јужној и источној Србији истрајно шире мисију САНУ, и то: (1) промовисањем највиших идеја и вредности науке, културе и уметности, образовања, просвећености, аутономије критичког мишљења итд.; (2) учешћем у савременим истраживањима значајних феномена у свим сферама природе и друштва и испитивањем одговарајућих научних проблема; (3) изучавањем, тумачењем и очувањем традиције; (4) афирмисањем резултата научних и уметничких стваралаца из југоисточне Србије, и оних стваралаца који су на неки начин везани за ову регију (школовањем, радним ангажманом, тематиком свог рада итд.). Осим ових задатака, у Огранку се јако држи и до уважавања научно заснованих сазнања и мишљења о актуалним проблемима нашег друштва, као и до одбране слободе, законитости и аутономије у области оснивања, рада и деловања најзначајнијих друштвених установа науке, културе, уметности и образовања (попут института, универзитета и факултета, позоришта, музеја, медија итд.).

Своје задатке Огранак испуњава реализацијом научноистраживачких пројеката, организацијом научних скупова, округлих столова, јавних предавања, изложби, концерата, издавањем научних публикација итд. У Огранку се радило и ради на преко четрдесет пројеката из области природних, техничких, друштвених наука, наравно и из области медицине, где је активно шест пројеката, док је исто толико већ заокружено и затворено. У оквиру ових пројеката објављивани су научни радови истраживача, организовани научни скупови, јавна предавања, као и редовна представљања остварених резултата. Када је реч о новим пројектима, Огранак најпре организује њихово представљање, а овог пута је у питању пројект О-41-26 Савремени биоматеријали са применом у ткивном инжењерству и регенеративној медицини, па је професорка Коцић присутнима предочила основне податке из професионалне биографије уваженог колеге проф. др Стеве Најмана, руководиоца пројекта.

Стево Најман (1955, Бос. Градишка) редовни је професор Медицинског факултета Универзитета у Нишу на предметима из уже научне области Биологија са хуманом генетиком (претходно УНО Биологија), на интегрисаним академским студијима и докторским академским студијама медицине, стоматологије и фармације и на струковним студијама. На Медицинском факултету у Нишу запослен је од 1980. године, првобитно у звању асистента приправника.

Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Одсеку за биологију Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду. Стицао је знања, такође, кроз усавршавања на Војно-медицинској академији у Београду и у водећим истраживачким лабораторијама у Паризу и Бечу.

Од оснивања Природно-математичког факултета у Нишу до 2022. године био је ангажован као наставник на допунском раду на Департману за биологију и екологију (првобитно Одсек за биологију са екологијом), држећи наставу на основним, мастер и докторским студијама.

Научни рад Стеве Најмана обухвата 280 радoва објављених у целини, од чега је 140 у WOS индексној бази, пет монографија, девет поглавља у књигама и тематским зборницима, око 290 саопштења и предавања на научним скуповима, два коауторства техничких решења примењених на националном нивоу и једно коауторство патента на националном нивоу. Према подацима базе Google Scholar има 6048 цитата, h-индекс 33 и i10-индекс 111, а  у индексној бази Scopus је 3.286 цитата и h-индекс 25.

Његова истраживања у почетном периоду научне каријере су била усмерена на фагоцитни систем у трауми и инфекцијама, хематопоезу, индуковану матурацију ћелија, а бавио се такође токсиколошким и антрополошким истраживањима, да би се касније и до данас бавио истраживањима биокомпатибилности биоматеријала и 3Д скафолда, регенерације скелетних ткива уз помоћ биоматеријала и матичних ћелија, посебно на моделима ткивног инжењерства (ТИ), као и испитивањем биолошке активности разних супстанци на моделима in vivo и in vitro.

Стево Најман је учествовао у истраживањима у оквиру три међународна научна пројекта, од којих је у једном био руководилац, и у 15 домаћих пројеката, у којима је на два пројекта био руководилац и на једном руководилац потпројекта​​. Дао је водећи допринос у формирању Лабораторије за ћелијску културу на Медицинском факултету у Нишу, која је затим прерасла у Одељење за ћелијско и ткивно инжењерство.

Стево Најман је руководио израдом 13 докторских дисертација и учествовао у комисијама за одбрану 18 докторских дисертација у својству председника или члана комисије, а у већем броју магистарских теза, специјалистичких, мастер и дипломских радова био је ментор (5 магистарских теза), председник или члан комисија за одбрану.

Коаутор je два уџбеника, пет поглавља у уџбеницима, четири практикума и аутор три издања ауторизованих скрипата за предмете из УНО Биологија са хуманом генетиком и за друге предмете. Био је ментор и коментор више од 36 радова студената на студентским конгресима, међу којима су четири победничка рада. Стево Најман је дао значајан допринос у формирању Одсека за биологију са екологијом као новог одсека на новооснованом Природно-математичком факултету у Нишу, а захваљујући његовом међународном едукационом пројекту (WUS Austria, program CEP 2003) обезбедио је савремено опремање сале за практичну наставу из предмета на својој УНО, као и за друге предмете на Медицинском факултету.

Стево Најман је коедитор у 10 специјалних издања часописâ са СЦИ листе, члан је уредништава више часописа, рецензент у двадесетак часописа, а рецензент је и више књига, пројеката код министарстава за ресор науке Републике Србије и код Акредитационог тела Републике Србије.

На Медицинском факултету у Нишу Стево Најман је руководилац Научно-истраживачког центра за биомедицину, био је руководилац Одељења за ћелијско и ткивно инжењерство, шеф је катедре Биологија са хуманом генетиком и Физика, био је шеф УНО Биологија са хуманом генетиком, а на Природно-математичком факултету у Нишу је био в. д. управника Одсека за биологију са екологијом (2001–2002). На факултету и универзитету је био члан многих тела значајних за рад и функционисање ових институција. Члан је више научних и стручних удружења и био је у организацији многих научних састанака и континуираних медицинских едукација, а такође је био председник Секције за биокерамику Српског керамичког друштва и члан Управног одбора Антрополошког друштва Србије.

Међу наградама и признањима које је Стево Најман добио за свој рад,  истичу се Повеља за истакнути рад у области делатности и развоја Медицинског факултета у Нишу, додељена поводом 45 година рада Медицинског факултета, и награде Градске подружнице Српског лекарског друштва Ниш: НАГРАДА за животно дело за 2023. годину и четири НАГРАДЕ за најбоље књиге у којима је коаутор или коедитор.

Своје излагање проф. др Стево Најман започео је речима захвалности свима онима који су прихватили његову иницијативу, учествовали у конципирању пројекта и у организовању његове презентације. Потом је представио своје сараднике – чланове истраживачког тима, тј. сараднике на пројекту – по звању, афилијацији и компетентности у области регенеративне медицине (РМ) и ткивног инжењерства, да би посебно подвукао име зачетника свих ових и сличних истраживања на Медицинском факултету у Нишу, почившег професора Војина Савића, патолога и имунолога и руководиоца Института за биомедицинска истраживања, где су се таква истраживања обављала. Није пропустио да помене да му је предлог да се раде испитивања биоматеријала на експерименталним животињама дала др Љиљана Живковић, професор Електронског факултета у Нишу, у пензији.

Предавач је потом објаснио шта су биоматеријали, па говорио о њиховој примени,  карактеристикама, а посебно биолошким, о врстама биоматеријала, тј. класификацијама према пореклу, према саставу и према одговору организма. Посебно је било речи о кључним особинама биоматеријала са становиштва њихових примена – биокомпатибилности и биофункционалности, као и о биолошкој карактеристици биоразградивости, значајној за примену у ткивном инжењерству и регенеративној медицини. Као значајна група биоматеријала представљени су биополимери, кроз важне особине и примену, посебно као интелигентни материјали, који програмирано мењају својства према условима средине у којој су, а и као хидрогелови, који својим својствима показују сличност са екстрацелуларним матриксом ткива, па су погодни за примену у зарастању рана, испоруци терапеутских агенаса и развоју 3Д ћелијских култура. Затим је представљена група керамичких биоматеријала на бази хидроксиапатита, који су примарни избор у областима регенеративне медицине и инжењерства тврдих ткива. Својства ових биоматеријала су способности модификације површине, структуре и димензија честица и хибридизације са полимерима и металима, што им даје могућност врло широке примене. За примену је посебно важна могућност да се хидроксиапатит дизајнира као микро-нанохибридна структура, што је врло слично структури кости и природном окружењу за ћелије кости.

Причу о регенеративној медицини професор Најман започео је подсећањем на митолошки мотив Прометеја, као увод у сваки говор о регенерацији – природном процесу који служи  обнављању тела као нормалном процесу, али тој сврси служи и након повреде на телу, на органима и ткиву. Регенеративна медицина користи тај урођени потенцијал за регенерацију људског тела и то још уз помоћ различитих биоматеријала. Истраживање у области биоматеријала значајно је унапредило и области РМ и ТИ. Ткивнo инжењерство омогућава замену и обнављање функције оштећених ткива и органа новим ткивима и органима. ТИ je област биоинжењеринга, a представља савремену алтернативу конвенционалним приступима репарацији и регенерације ткива, која, поред помоћи пацијентима, може значајно да смањи оптерећење здравственог система. ТИ се заснива на интеракцији у тријади компоненти: скафолд или матрикс од биоматеријала – ћелије насађене на скафолд – инструктивни сигнали за раст ткива, као што су фактори раста. До сада су постигнути успеси у инжењерству ткива као што су кожа, кост и хрскавица, која су већ у широкој клиничкој примени или поодмаклој експерименталној фази истраживања, а црево је у моделованим сегментима успешно дизајнирано за даља истраживања. С друге стране, органи са интензивним метаболичким функцијама, као што су јетра, срце, плућа и бубрези, представљају тренутно највећи ткивноинжењерски изазов да се дизајнирају за клиничку употребу, пошто захтевају интеграцију више ћелијских линија, развој комплексних васкуларизованих носача и прецизну симулацију физиолошких услова.

Уследио је део о коштано-ткивном инжењерству. Оно се заснива на комбинованој примени ћелија, остеостимулишућих или остеоиндуктивних фактора и биоматеријала на бази хидроксиапатита као скафолда, који заједно омогућавају регенерацију коштаног ткива и поправку различитих коштаних дефеката. Истакнуто је да су се у истраживањима проф. Најмана и његовог тима користиле мезенхимске матичне ћелије, које су усмераване у диференцијацији ка остеогеним и ендотелним типовима ћелија, а као извор остеостимулишућих фактора су се користили плазма богата тромбоцитима (ПРП), крвна плазма и крвни угрушак, као физиолошки извори фактора за регенерацију ткива у телу после повреде.

У наредном делу предавања проф. Најман је представио списак својих пројеката из области биоматеријала, регенеративне медицине и ткивног инжењерства, са осам домаћих и два међународна пројекта, међу којима је у два домаћа и једном међународном пројекту био руководилац пројекта или потпројекта. Први од њих је био иновациони пројекат код Министарства за науку и технологију Републике Србије, у периоду 1998–1999. У оквиру пројеката су рађене докторске дисертације и магистарске тезе и професор је представио списак од 12 докторских дисертација из области биоматеријала, регенеративне медицине и ткивног инжењерства, на којима је био ментор, и још три у којима је био члан комисија за оцену и одбрану дисертације, а које су израђене у оквиру наведених пројеката.

Изнети су и подаци да из ових области професор има 86 радова у часописима са импакт фактором, 41 рад у осталим часописима, 13 конференцијских радова у целини, две монографије, шест поглавља у монографијама и једно техничко решење. Професор је поменуо значајан допринос у овим областима покојне проф. др Зорице Ајдуковић, која је у периоду од 2001. до 2016. објавила 33 рада у целини из области биоматеријала и регенеративне стоматологије, за то време блиско сарађујући са професором, што се види и кроз 14 заједничких радова у целини.

У наставку предавања професор је укратко представио резултате прекретнице у његовим истраживањима у областима биоматеријала, регенеративне медицине и ткивног инжењерства. На првом месту, то је рад „Ignjatovic N, Savić V, Najman S, Plavšić M, Uskoković D. A study of HAp/PLLA composite as a substitute for bone powder, using FT-IR spectroscopy. Biomaterials. 2001; 22(6):571-575”, у којем су описане карактеристике новог биокомпозита произведеног у Институту техничких наука САНУ и у којем су први пут у међународном часопису приказани резултати испитивања на мишевима спроведени на Медицинском факултету у Нишу, а у питању је часопис са ИФ око 13 и из категорије М21а+, а рад је до сада цитиран око 200 пута. Следећа прекретница је било испитивање мезенхимских матичних ћелија коштане сржи миша in vivo на скафолду од композита HAp/PLLA у облику цевчице да симулира облик шупљих кости, што је рађено у оквиру докторске дисертације проф. др Перице Васиљевића са Природно-математичког факултета у Нишу. Приказана је шема издвајања ћелија коштане сржи и њихова припрема за имплантацију, а затим шема начина имплантације и екстракције имплантата. На неколико слајдова су приказане СЕМ слике групације и појединачних ћелија у тим композитним цевчицама након разних имплантационих периода.

Рад „Ajduković Z, Najman S, Dordević LJ, Savić V, Mihailović D, Petrović D, Ignjatović N, Uskoković D. Repair of bone tissue affected by osteoporosis with hydroxyapatite-poly-L-lactide (HAp-PLLA) with and without blood plasma. J Biomater Appl. 2005; 20(2):179-90” био je прекретница због прве примене крвне плазме у комбинацији са биокомпозитом HAp-PLLA у регенерацији остеопоротичне кости, и тиме је трасиран пут за примену деривата крви у истрживањима професора Најмана и истраживачке групе на Медицинском факултету у Нишу. Следећа прекретница је била примена матичних ћелија масног ткива кунића у комбинацији са два различита биоматеријала понаособ и разблажене пуне крви, у докторској дисертацији др Ивице Вучковића, максилофацијалног хируга. Приказан је дизајн истраживања на моделу дефекта калварије кунића, где је пет дефеката на калварији једног кунића служило за пет различитих третмана истовремено. Приказане су слике ЦТ-а и резултати коштане густине, који су показали да су примењене матичне ћелије донеле терапијску корист у зацељењу кости калварије, а и да су присутни различити обрасци зарастања кости применом различитих биоматеријала. Примењени  биоматеријали су били говеђи минерални матрикс кости, који се пуно користи у стоматологији, и  нанопартикуле биокомпозита HAp-PLLA.

Надаље, професор је поменуо да су прекретнице у њиховим истраживањима биле примена остеиндукованих ћелија из мезенхимских ћелија добијених из масног ткива миша, што је праћено слајдовима са описом дизајна истраживања, главним резултатима и закључцима из публикованог рада „Vladimir J. Cvetković, Jelena G. Najdanović, Marija Đ. Vukelić-Nikolić, Sanja Stojanović, Stevo J. Najman. Osteogenic potential of in vitro osteoinduced adipose-derived mesenchymal stem cells combined with platelet-rich plasma in ectopic model. Int Orthop. 2015; 39(11):2173-2180”, што је рађено током истраживања у оквиру дисертације проф. др Владимира Цветковића са Природно-математичког факултета у Нишу. Из тих истраживања је публикован још један рад са milestone резултатима: „Najman SJ, Cvetkovic VJ, Najdanovic J, Stojanovic S, Vukelic-Nikolic M, Vuckovic I, Petrovic D. Ectopic osteogenic capacity of freshly isolated adipose-derived stromal vascular fraction cells supported with platelet-rich plasma: A simulation of intraoperative procedure. J Cranio-Maxillofac Surg. 2016; 44(10):1750–1760”. Приказан је и рад „Najdanović JG, Cvetković VJ, Stojanović S, Vukelić-Nikolić MĐ, Stanisavljević MN, Živković JM, Najman SJ. The Influence of Adipose-Derived Stem Cells Induced into Endothelial Cells on Ectopic Vasculogenesis and Osteogenesis. Cell Mol Bioeng. 2015; 8(4):577-590”, у којем су представљени резултати повољног остеогеног деловања in vitro ендотелоиндукованих мезенхимских ћелија масног ткива миша. На крају овог дела предавања поменут је рад „Radenković M, Alkildani S, Stoewe I, Bielenstein J, Sundag B, Bellmann O, Jung O, Najman S, Stojanović S, Barbeck M. Comparative In Vivo Analysis of the Integration Behavior and Immune Response of Collagen-Based Dental Barrier Membranes for Guided Bone Regeneration (GBR). Membranes. 2021; 11(9):712-732”, из докторске дисертације др Милене Раденковић, као један од више радова где су представљени резултати примене колагенских мембрана у вођеној коштаној регенерацији, што је рађено у сарадњи са колегама из Немачке.

Представљени су затим модели и методе рада на пројекту. Разврстане су као in vitro модели и методе, in vivo модели и методе анализе ћелија, ткива и имлантата. Затим су представљени циљеви пројекта, од којих је на првом месту развој и мултидисциплинарна карактеризација савремених биоматеријала за примену у ткивном инжењерству и регенеративној медицини. Посебни циљеви су: процена биокомпатибилности и биофункционалности нових биоматеријала, а коначни циљ пројекта је интеграција добијених резултата истраживања у концепт који омогућава транслацију ка клиничкој примени.

Према циљевима су дефинисани и представљени и очекивани резултати пројекта, као и планиране активности на пројекту.

У дискусији је изречен читав низ високих оцена и похвала истраживачке надахнутости и посвећености професора Најмана и његових сарадника, као и институција здружених у промоцији науке и ентузијастичког научног рада у не баш једноставним  околностима, могућностима и процедурама финансирања.