Научни скуп:
Први симпозијум у оквиру заједничког пројекта САНУ и БАН
Утеловљено значење: модели изражавања, емоција и језика

Организатори: Српска академија наука и уметности (САНУ) – Огранак САНУ у Нишу, Бугарска академија наука (БАН) – Институт за философију и социологију БАН, Центар за когнитивне науке Универзитета у Нишу (CogSciNiš).

Четвртак, 7. мај 2026. године, Институт за филозофију и социологију БАН, Софија (Република Бугарска)

Модератор симпозијума: проф. др Марина Бакалова

У четвртак, 7. маја 2026. године, у Институту за философију и социологију БАН, у Софији, одржан је Први симпозијум у оквиру заједничког пројекта САНУ и БАН Утеловљено значење: модели изражавања, емоција и језика. Учесници са српске стране били су: проф. др Михаило Антовић и докторанди мср Ања Петровић и мср Милош Милисављевић. Симпозијум је био посвећен проблему утеловљеног значења (embodied meaning), а организован је у оквиру прве активности на програму билатералне међуакадемијске размене САНУ и БАН (пројекат бр. 15, Утеловљено значење: модели изражавања, емоција и језика), чији су учесници уједно и сарадници на пројекту О-36-24 Огранка САНУ у Нишу Теорија вишеструког утемељења значења: језик, музика, визуелна когниција (координатор:  академик Александар Костић, руководилац: проф. др Михаило Антовић). Научни тим из Ниша боравио је овим поводом у Софији од 6. до 8. маја 2026. године.

Уводну реч упутила је руководилац пројекта са бугарске стране, проф. др Марина Бакалова, која је пожелела добродошлицу гостима из Ниша, упознала присутне са члановима пројектног тима из Софије и представила главне циљеве и планове ове значајне међуакадемијске сарадње. Након поздравних речи и међусобног представљања истраживача, започео је радни део симпозијума, на коме су учесници приказали своја скорашња теоријска, аналитичка и експериментална истраживања везана за тематику скупа.

На симпозијуму је одржано шест релевантних предавања из домена мултимодалне семантике, когнитивне лингвистике и филозофије уметности и когниције.

Проф. др Михаило Антовић изнео је основе свог мултимодалног семантичког програма – теорије вишеструког утемељења значења, те приказао више аналитичких и експерименталних студија у домену семиотике музике. Он је представио и свој нови конструкт „мета-схеме”, као могућег градивног елемента концептуалне структуре, указујући на примере њеног дејства у библијским текстовима, религијској поезији и визуелној уметности.

Проф. др Марина Бакалова говорила је о схематској заснованости афективне интерпретације у музици, понудивши конструкт комплементаран предлогу проф. Антовића, са усмерењем ка феноменолошким основама значења кроз структурисани опис емотивног одговора базираног на кросмодалним кореспонденцијама из когнитивне психологије.

Мср Ања Петровић анализирала је улогу концептуализације боја у поезији Филипа Ларкина из перспективе теорије вишеструког утемељења значења, показавши како аутор користи ограничене палете боја како би пренео сложене емоционалне и егзистенцијалне поруке кроз повезивање чулног искуства и културног контекста.

Др Стефан Петков размотрио је проблем усвајања нових моторичких вештина кроз праксу, аргументујући да се намере и способности међусобно надопуњују кроз двосмерно деловање „од функције ка механизму” и обрнуто, што је илустровао анализом наставе традиционалних кинеских борилачких вештина директно везаних за феномен утеловљења.

Мср Милош Милисављевић анализирао је музичку партитуру једне видео-игре кроз призму теорије вишеструког утемељења значења, са посебним освртом на лајтмотиве, њихове варијације, инструментализацију и боју тона, показујући како промене на нижим нивоима музичког утемељења обликују више нивое интерпретације.

 Др Радостина Минина и Илија Тошкин испитали су облике заједничког деловања (joint action) у истраживању заснованом на уметничкој пракси; на основу материјала из драмске терапије, они су предложили процесни семантички модел заједничког деловања заснован на утеловљењу и дистрибуираној когницији, где кључни принцип постаје одржавање смисла, а не само постизање исхода.

Након изложених радова уследила је веома жива дискусија у академском и колегијалном духу, током које су донети вредни закључци и дефинисан план даљих корака. Договорено је формирање заједничких радних група за рад на публикацијама, као и узвратна посета бугарских колега Нишу у октобру 2026. године, када ће, у Огранку САНУ у Нишу, бити одржан Други научни симпозијум. Посебно је поздрављена иницијатива уредништва часописа Balkan Journal of Philosophy да се по завршетку имплементације пројекта штампа посебна свеска са радовима проистеклим из ове сарадње.

Први симпозијум у Софији изазвао је велико интересовање учесника и стручне јавности, чиме се наговештава даља успешна сарадња Огранка САНУ у Нишу и Института за филозофију и социологију БАН, у оквиру заједничких истраживачких програма САНУ и БАН.