Радионица
Израда мултимедијалних лингвистичких карата

Петак, 24. април 2026. године, 12 сати.
Огранак САНУ у Нишу
Сала за састанке Огранка САНУ у Нишу

У оквиру пројекта О-33-23 Пастирска/сточарска лексика призренско-тимочких говора (координатор пројекта: академик Александар Лома, руководилац пројекта: др Ана Савић-Грујић, виши научни сарадник, консултант: проф. др Софија Милорадовић, научни саветник).

У петак, 24. априла 2026. године, у Огранку САНУ у Нишу одржана је радионица Израда мултимедијалних лингвистичких карата, намењена члановима истраживачког тима пројекта Огранка О-33-23 Пастирска/сточарска лексика призренско-тимочких говора (координатор пројекта: академик Александар Лома, руководилац пројекта: др Ана Савић-Грујић, виши научни сарадник, консултант: проф. др Софија Милорадовић, научни саветник). Радионицу је припремила и водила др Миљана Чопа, научни сарадник Института за српски језик САНУ.

Учеснике радионице, чланове тима, поздравио је проф. др Драган Жунић, координатор програма рада Сектора Огранка и пренео им поздраве руководства Огранка. Подсетио је укратко на задатке Огранка у ширењу мисије САНУ, у јужној и источној Србији: (1) афирмисањем највиших идеја и вредности науке, културе и уметности, образовања, просвећености, аутономије критичког мишљења итд.; (2) учешћем у савременим истраживањима значајних феномена у свим сферама природе и друштва и испитивањем одговарајућих научних проблема; (3) изучавањем, тумачењем и очувањем традиције; (4) афирмисањем резултата научних и уметничких стваралаца из југоисточне Србије, и оних стваралаца који су на неки начин везани за ову регију (школовањем, радним ангажманом, тематиком свог рада итд.). Додао је да се у Огранку јако држи и до уважавања научно заснованих сазнања и мишљења о актуалним проблемима нашег друштва, као и до одбране слободе, законитости и аутономије у области оснивања, рада и деловања најзначајнијих друштвених установа науке, културе, уметности и образовања (попут института, универзитета и факултета, позоришта, медија итд.). На крају, напоменуо је да је Огранак поносан на сарадњу са Институтом за српски језик САНУ, а посебно у области дијалектолошких истраживања.

Миљана Чопа рођена је 22. априла 1993. године у Ћуприји. Запослена је у Институту за српски језик САНУ, на Одсеку за дијалектолошка истраживања српског језичког простора, где од априла 2018. године ради најпре као истраживач-приправник, од 2021. године као истраживач-сарадник, а од 2026. године као научни сарадник. Основне академске студије завршила је на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду (2012–2016), мастерске студије 2017. године, одбранивши рад под насловом Акценатски систем у говору информатора из трију генерација црногорских колониста у војвођанском селу Крушчић. Докторску дисертацију под насловом Прозодија у говорима урбаних центара Поморавског округа одбранила је 2025. године на истом факултету.

Као студент докторских студија била је ангажована у настави на Одсеку за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Новом Саду школске 2018/2019. године, на предметима Дијалектологија српског језика 1 и 2, Дијалектологија српског језика, Дијалекти српског језика у настави, Урбана дијалектологија и Стандардни српски језик 1: Фонологија.

Стручно се усавршавала у иностранству, као стипендиста програма CEEPUS: на Универзитету у Варшави (Uniwersytet Warszawski, Instytut Slawistyki Zachodniej i Południowej, 2020), на Јагелонском универзитету у Кракову (Uniwersytet Jagielloński, Instytut Glottodydaktyki Polonistycznej, 2022) и на Универзитету Коменски у Братислави (Univerzita Komenského v Bratislave, Katedra slovanských filológií, 2023). Похађала је Летњу школу пољског језика и културе Народне агенције за академску размену у Варшави (Letnie kursy języka i kultury polskiej, NAWA, 2020), учествовала на Међународном семинару за македонски језик, литературу и културу Универзитета Св. Кирил и Методиј у Охриду (2019–2021), као и на Интернационалној пролећној школи из психолингвистике, неуролингвистике и клиничке лингвистике Универзитета у Новом Саду (2019).

Учествовала је у пројекту Јавни дискурс у Републици Србији (Фонд за науку РС, Програм ИДЕЈЕ, 2021–2024), а тренутно је чланица пројеката Пастирска/сточарска лексика призренско-тимочких говора и Говорни и стандардни језик јавне комуникације у Нишу. У оквиру редовних радних задатака у Институту за српски језик САНУ била је ангажована и на индивидуалним и тимским пословима у оквиру међународног лингвогеографског пројекта Општесловенског лингвистичког атласа (ОЛА).

Руководилац је дијалектолошке радионице у оквиру Лингвистичког семинара за средњошколце у НОКЦ Вук Караџић у Тршићу (2018–), а од 2026. године је и координатор овог семинара. У оквиру наведеног семинара менторисала је 22 научна рада која су израдили полазници дијалектолошке радионице. У оквиру семинара Методологија лингвистичких истраживања савременог српског језика реализује радионицу за студенте под називом Урбана дијалектологија (2023–).

Спроводила је теренска истраживања у Војводини, Поморавском округу, као и у Румунији, у оквиру међународног пројекта Истраживање историје и културе Срба у Румунији (Центар за научна истраживања и културу Срба у Румунији при Савезу Срба у Румунији).

Члан је Славистичког лингвистичког удружења (Slavic Linguistic Society).

Њена научна активност усмерена је на дијалектолошка и урбано-дијалектолошка истраживања савремених српских говора, социолингвистичке теме, као и на лексикографију и лингвогеографију.

Радионица је одржана с циљем упознавања сарадника Дијалектолошког одсека Института за српски језик САНУ и пројекта Пастирска/сточарска лексика призренско‑тимочких говора с могућностима израде лингвогеографских карата уз помоћ различитих савремених рачунарских алата.

У уводном делу Радионице учесници су се најпре осврнули на проблематику израде лингвогеографских карата традиционалним поступком ручног исцртавања симбола на карти, као и на могућности уноса симбола и картографисања помоћу програма Microsoft Word. Сагледавањем наведених поступака указано је на њихова ограничења и потребу за применом ефикаснијих дигиталних решења.

У главном делу Радионице представљен је програм Картограф, чији је аутор Миљана Чопа. Реч је о наменски развијеном софтверском решењу за израду лингвогеографских карата у оквиру наведеног пројекта. Кроз конкретне примере картографисања лексичке грађе приказане су основне и напредне функционалности програма, укључујући унос и класификацију грађе према лексичким базама, калибрацију пунктова и легенде, избор и подешавање симбола и њихових шрафура, формирање легенде, као и чување резултата у различитим форматима.

У практичном делу радионице учесници су самостално израђивали лингвогеографске карте на основу сопствене грађе, чиме су стекли основна знања и вештине за самостално коришћење програма у даљем раду.

Одржана радионица може се сагледати као допринос унапређивању методологије рада на пројекту, будући да је омогућила учесницима да се упознају са савременим алатима за израду лингвогеографских карата и да стекну практична знања за њихово коришћење. Примена представљеног софтверског решења допринеће ефикаснијој обради и визуализацији лексичке грађе, као и уједначавању поступака картографисања у оквиру даљих истраживања.