Представљање монографије
Тефтери са простора југоисточне Србије као извори за језичка истраживања (XVIII и XIX век)

Аутор: доц. др Јелена Стошић,
Филозофски факултет Универзитета у Нишу

(Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2025)

У оквиру пројекта О-24-19 Извори за проучавање српског језика на тлу југоисточне Србије у XVIII и XIX веку (координатор пројекта: академик Јасмина Грковић-Мејџор, руководилац пројекта: проф. др Ирена Цветковић Теофиловић).
Организатори: Огранак САНУ у Нишу, Филозофски факултет Универзитета у Нишу

Понедељак, 17. новембар 2025. године, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу.

У понедељак, 17. новембра 2025. године, у Огранку САНУ у Нишу одржано је представљање монографије доц. др Јелене Стошић: Тефтери са простора југоисточне Србије као извори за језичка истраживања (XVIII и XIX век) (Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2025). Представљање је организовано у оквиру рада на пројекту Огранка САНУ у Нишу О-24-19 Извори за проучавање српског језика на тлу југоисточне Србије у XVIII и XIX веку (координатор пројекта: академик Јасмина Грковић-Мејџор, руководилац пројекта: проф. др Ирена Цветковић Теофиловић). Организатори представљања били су Огранак САНУ у Нишу и Филозофски факултет Универзитета у Нишу.

Присутнима се најпре обратио академик Влада Вељковић, председник Огранка САНУ у Нишу. Он је у име чланова и сарадника Огранка свима пренео поздраве чланова и сарадника Огранка и захвалио се на учешћу у јавним активностима Огранка и подршци у његовим настојањима да шири мисију САНУ – (1) афирмисањем највиших идеја и вредности науке, културе и уметности, образовања, просвећености, идеја слободе, правде, равноправности, законитости, демократије, аутономије критичког мишљења итд.; (2) учешћем у савременим истраживањима актуалних и акутних проблема у свим научним областима; (3) изучавањем, тумачењем и очувањем традиције; (4) афирмисањем резултата научних и уметничких стваралаца из југоисточне Србије. Нагласио је да то, између осталог, подразумева и уважавање научно заснованих сазнања и мишљења о актуалним проблемима нашег друштва, као и одбрану слободе, законитости и аутономије у области оснивања, рада и деловања најзначајнијих друштвених установа науке, културе и уметности, образовања, попут универзитета, на пример. У тим настојањима, приметио је академик Вељковић, редовна је појава да се споје и прожимају задаци тумачења и очувања традиције са афирмисањем резултата научног рада истраживача из овог дела наше земље – пре свега, у области дијалектолошких и фолклористичких истраживања трансформације и опстајања традицијских феномена у савременој обичајности, језику и свакидашњој култури. То је управо случај и са научним радом др Јелене Стошић, доцента Филозофског факултета Универзитета у Нишу, о чијим је резултатима, изложеним у монографији Тефтери са простора југоисточне Србије као извори за језичка истраживања (XVIII и XIX век) говорила гошћа Огранка др Исидора Бјелаковић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, и, наравно, и др Јелена Стошић, аутор монографије.

У наставку, на позив академика Вељковића, проф. др Ирена Цветковић Теофиловић, руководилац Пројекта, поздрављајући присутне, истакла је да истраживања у оквиру пројекта Извори за проучавање српског језика на тлу југоисточне Србије у XVIII и XIX веку, који се реализује под окриљем Огранка САНУ у Нишу од 2019. године, имају за циљ прикупљање, евидентирање и анализу рукописне грађе на територији југоисточне Србије, која потиче из XVIII и XIX века. У реализацији активности на Пројекту данас учествује десет сарадника, међу којима је и доц. др Јелена Стошић, аутор монографије Тефтери са простора југоисточне Србије као извори за језичка истраживања (XVIII и XIX век), објављене 2025. године у Нишу. Поменута монографија, својим обимом и обухваћеним изворима, представља један од најзначајнијих резултата остварених од почетка реализације Пројекта. Проф. др Ирена Цветковић Теофиловић потом је прочитала најзначајније податке из биографије аутора Јелене Стошић.

Јелена Стошић рођена је у Београду 12. децембра 1984. године. Основну и средњу школу завршила је у Бору. Основне студије српског језика и књижевности завршила је на Катедри за српски језик и књижевност Филозофског факултета Универзитета у Нишу, где је 2010. године стекла диплому филолога за српски језик и књижевност. Докторске академске студије завршила је 2020. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду, одбранивши докторску дисертацију на тему Развој система заменичких прилога у српском књижевном језику, рађену под менторством академика Предрага Пипера, чиме је стекла звање доктор наука – филолошке науке. За време студирања радила је као демонстратор у настави, као професор Српског језика и књижевности у гимназији и као наставник Српског језика у основној школи. Од новембра 2012. године запослена је на Филозофском факултету Универзитета у Нишу најпре као асистент, а од марта 2021. године као доцент. Ужа научна област њеног интересовања јесте историја српског (књижевног) језика, посебно лексичка и семантичка истраживања. Аутор је преко педесет научних радова. Сарадник је на неколико домаћих пројеката, који се одвијају или су се одвијали под окриљем Огранка САНУ у Нишу, Матице српске, Филозофског факултета Универзитета у Нишу и Центра за црквене студије у Нишу. Учествовала је на преко тридесет научних скупова. Активно учествује и у осталим активностима – држала је предавања и радионице у оквиру Школе историје српског језика у Тршићу, учествовала је у организацији научних скупова, држала је предавања и радионице намењене наставницима, ђацима и студентима, али и широј публици. Удата је и живи у Нишу. Мајка је двоје деце.

Руководилац Пројекта проф. др Ирена Цветковић Теофиловић потом је представила проф. др Исидору Бјелаковић, редовног професора на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета у Новом Саду. Истакла је, између осталог, да је проф. др Исидора Бјелаковић данас један од водећих стручњака у области проучавања језичких идиома код Срба у XVIII и XIX веку. Проф. др Исидора Бјелаковић држала је, као  гост, предавања у земљи и иностранству, учесник је низа домаћих и међународних пројеката. Објавила је више од 150 радова, аутор је неколико монографија и приређених издања. Учествовала је у више десетина националних и међународних конференција у земљи и иностранству. Добитник је Награде Павле Ивић за 2022. годину. Секретар је Одeљења за књижевност и језик Матице српске (од 2020), члан је бројних одбора, била је или је још увек члан уредништва различитих часописа. Проф. др Ирена Цветковић Теофиловић посебно је скренула пажњу на допринос проф. др Исидоре Бјелаковић у вези са успостављањем научне и наставне сарадње између Филозофског факултета у Новом Саду и Филозофског факултета у Нишу. Наиме, проф. др Исидора Бјелаковић покретач је и реализатор идеје о оснивању Школе историје српског језика у Тршићу, коју редовно похађају и студенти Департмана за србистику Филозофског факултета у Нишу, те је на овај начин, допринела популаризацији историје језика међу млађим колегама. С друге стране, наставници Филозофског факултета учествују или су учествовали као сарадници на више пројеката при Матици српској у Новом Саду под руководством проф. др Исидоре Бјелаковић, чиме је ова професорка у великој мери радила на јачању веза двају сродних факултета и међусобном повезивању наставног и научног кадра. Проф. др Ирена Цветковић Теофиловић захвалила је посебно проф. др Исидори Бјелаковић на гостовању, као и аутору доц. др Јелени Стошић на објављеној монографији, којом су у великој мери обогаћени резултати пројекта Извори за проучавање српског језика на тлу југоисточне Србије у XVIII и XIX веку.

Проф. др Исидора Бјелаковић на почетку свога обраћања поздравила је све присутне и истакла значај монографије доц. др Ј. Стошић у проучавањима језичке грађе која потиче са простора југоисточне Србије у XVIII и XIX веку. Потом је уследило представљање монографије Тефтери са простора југоисточне Србије као извори за језичка истраживања (XVIII и XIX век) у дијалошкој форми, при чему су се смењивале констатације и питања проф. др Исидоре Бјелаковић, иначе и рецензента монографије, са одговорима и ширим објашњењима од стране самог аутора.

Најпре је било речи о одабиру тефтера као докумената који су били предмет истраживања. Аутор доц. др Јелена Стошић истакла је да се сусрела најпре са Тефтером Нишавске митрополије из XIX века, који није непознат у науци. Објављено фототипско издање овог рукописа оставило је утисак који је често истицан и у литератури када су у питању тефтери – да је реч о језички ограниченој грађи. Ипак, сваки наредни сусрет са овим тефтером, а касније и другим тефтерима, откривао је још понеку карактеристику ове врсте докумената, због чега се она одлучила да нека своја запажања преточи у књигу.

На питање проф. др Исидоре Бјелаковић које су доминантне одлике тефтера као докумената који припадају пословно-административној писмености, аутор доц. др Јелена Стошић истакла је да се могу уочити следеће одлике: временска локализација, терминологичност, номиналност, онимичност, као и клишеизираност. Издвајање ових одлика потврдило је њихову припадност пословно-административном стилу, али и наговестило правац даљих истраживања.

Проф. др Исидора Бјелаковић указала је на низ потешкоћа које прате сваког историчара језика, од проналажења докумената, преко рашчитавања рукописа, па до анализе грађе. У том смислу, доц. др Јелена Стошић поделила је са публиком неколико детаља о потешкоћама у вези са рашчитавањем записа у Тефтеру Нишавске митрополије, будући да је написан брзописном ћирилицом. Даље, велики део лексике која је заступљена у тефтерима страног је порекла, најчешће турског, тако да без употребе различитих речника није било могуће разумети све записе у тефтерима. Када су значења ексцерпиране лексике одређена, требало је разврстати је у посебне лексичко-семантичке групе, што није увек било лако, нарочито имајући у виду чињеницу да неке лексеме могу припадати и различитим семантичким групама, као што је случај са називима за занате и уопште занимања, која могу да чине и део шире лексичко-семантичке групе економско-трговинских односа и која су у књизи на тај начин класификована. У поглављу које се бави антропонимијом Пирота у XIX веку није било увек лако одредити којој антропонимијској категорији припада одређено име. На пример, имена Мина, Мита, Јона, Џурџа могла су бити и мушка и женска, што се могло закључити само онда када је уз име био употребљен и одређени детерминатив: на пример, уз име Џурџа су забележени детерминативи „ткач” и „баба”.

Проф. др Исидора Бјелаковић посебно је скренула пажњу на значај тефтера као извора за разноврсна лингвокултуролошка истраживања. Доц. др Јелена Стошић с тим у вези истакла је да лексика анализираних тефтера пружа увид у широк спектар економско-трговинских односа на просторима југоисточне Србије у XVIII и XIX веку, односно увид у то шта се производило, чиме се трговало, који је новац био у оптицају и сл., али и шта се користило за јело, одевање, како се именовао грађевински материјал и др. Посебно је истакла значај проучавања са културолошког аспекта тефтера нишког храма Светог Николаја, који су писани најпре у Нишу, а затим у Сремским Карловцима и Темишвару, што се одразило и на врсту лексике која се употребљавала. Наиме, у деловима тефтера који су вођени ван Ниша јављају се и неки интернационализми карактеристични за област Аустроугарске монархије, док се са истим значењем у записима из Ниша јављају турцизми.

У пријатној атмосфери, на крају су отворена многа питања будућих истраживања, са посебним нагласком на значај истраживања писаних извора за проучавање српског језика у XVIII и XIX веку са простора југоисточне Србије са различитих аспеката, при чему је упућен позив и млађим истраживачима да се у поменута истраживања укључе.