Јавна предавања новоизабраних редовних и дописних чланова САНУ у Огранку САНУ у Нишу

Дописни члан САНУ Гордана Коцић
Изазов ретких болести: од клиничке хетерогености ка прецизној дијагностици и персонализованом приступу

Петак, 24. октобар 2025. године
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу,
Универзитетски трг 2

У петак, 24. октобра 2025. године, у Огранку САНУ у Нишу одржано је јавно предавање дописног члана САНУ Гордане Коцић Изазов ретких болести: од клиничке хетерогености ка прецизној дијагностици и персонализованом приступу – у низу јавних предавања новоизабраних редовних и дописних чланова САНУ у Огранку САНУ у Нишу.

Академик Влада Вељковић, председник Огранка, поздравио је, у име чланова и сарадника Огранка САНУ у Нишу, колегиницу Коцић и све присутне, и пренео им изразе захвалности због тога што учешћем у јавним активностима Огранка, као и присуством, и даље подржавају Огранак у настојању да истрајно шири мисију САНУ, што, заправо, значи: да промовише највише вредности и идеје науке, културе и уметности, образовања и просвећености, да негује и охрабрује слободно критичко мишљење; да учествује у научним истраживањима савремених проблема опстанка и развоја, а такође и у истраживањима и очувању традиције; најзад, да афирмише научно и уметничко стваралаштво југоисточне Србије. Овај ангажман представља – истакао је академик Вељковић – сведочанство о посвећености ширењу утемељујућих принципа и циљева САНУ, а изразио је и наду да то посведочују и постигнути резултати. Међу различитим формама рада којима Огранак остварује своје задатке, значајно место заузимају јавна предавања редовних и дописних чланова САНУ, угледних професора универзитета и сарадника научних института, јер преко ових предавања непосредно упознајемо ширу јавност са њиховим радом и стваралаштвом. Након прошлогодишњих избора у САНУ, Огранак је увео нову форму рада: јавна предавања новоизабраних редовних и дописних чланова САНУ, са уверењем да шира јавност жели ближе да се упозна са резултатима рада новоизабраних.

Међу такве истакнуте научнике из наше средине спада и дописни члан САНУ Гордана Коцић, секретар Огранка САНУ у Нишу, која је за Огранак припремила јавно предавање на тему Изазов ретких болести: од клиничке хетерогености ка прецизној дијагностици и персонализованом приступу. Представљајући колегиницу Коцић, академик Вељковић је изнео најважније податке из њене професионалне биографије.

Гордана Коцић (1957), од 2024. године дописни члан САНУ, од 2022. године редовни члан Медицинске академије Српског лекарског друштва, од 2025. године редовни професор Фармацеутског факултета у Новом Саду. Од 1983. године била је запослена на Медицинском факултету Универзитета у Нишу на катедри Биохемија, где је од 2006. године до 30. септембра 2024. године била редовни професор за ужу научну област Биохемија. Магистар је медицинских наука од 1988. године, из Експерименталне медицине – смер биохемија, специјалиста Медицинске биохемије од 1989. године и доктор медицинских наука (ужа научна област Биохемија) од 1993. године. Има ужу специјализацију из молекуларно-биолошке и имунохемијске дијагностике од 2013. године. Чита, пише и говори енглески и руски. Стручно се усавршавала у Базелу (Швајцарска), на „Lehre und Forshung” Institute. Обављала је читав низ значајних функција на Универзитету у Нишу и на Медицинском факултету у Нишу. Између осталог, сада је генерални секретар Националног савета за високо образовање Републике Србије, од 2018. године. Учествовала је у изради тридесетак докторских дисертација, као ментор, члан или председник комисије. Водила је и води велики број међународних и националних научних пројеката. Објавила је 165 научних радова у часописима са Journal Citation Report SCI листе, од чега више од 40 у часописима категорије М21, укупног импакт фактора преко 300; укупни М коефицијент радова категорије М20 је преко 600, Хиршов индекс 30, и има преко 3500 цитата. Аутор је и коаутор значајних научних монографија и већег броја уџбеника. Има регистрована 4 патента (2 домаћа и 2 међународна), и више различитих награда за свој научни рад и иновације. Едитор је и рецензент водећих међународних и националних научних часописа. Пуна биобиблиографија дописног члана САНУ Гордане Коцић може се наћи на веб страници САНУ.

Уз уобичајене поздраве присутнима, дописни члан САНУ Гордана Коцић, не без емотивног набоја, није крила своју дубоку и неизмењену везаност за дугогодишње сараднике са Медицинског факултета у Нишу и носталгично се присетила деценија заједничког научног рада.

Своје предавање започела је дефиницијом ретких болести и изношењем узнемирујућих података о њиховим последицама, те подвукла значај истраживања ретких болести; потом је говорила о проблемима у дијагностици ретких болести, понајвише о молекуларној дијагностици, а иза тога и о тешким проблемима у терапији (које отежавају високи трошкови и каткад застрашујуће цене примене појединих терапијских поступака), о типовима терапија, посебно генетских, и направила веома пластичан приказ најважнијих ретких болести, њихових узрока, дијагностиковања и  могућности лечења.

Ретке болести, иако појединачно ниске преваленције, представљају значајан изазов за здравствени систем због своје изражене клиничке хетерогености, дијагностичке сложености и често ограничених терапијских опција. Са преко 7.000 идентификованих ретких болести, од којих је већина генски детерминисана, потреба за раном, прецизном и молекуларно заснованом дијагностиком је од суштинског значаја. Савремени приступ лечењу ретких болести подразумева примену принципа персонализоване медицине, која обједињује генетичке, клиничке и биохемијске податке у циљу индивидуализованог третмана. Обољења, као што су цистична фиброза, хемофилија, хемоглобинопатије, порфирије, поремећаји метаболизма пурина (урођена имунодефицијентна стања, гихт, Леш-Најханов синдром), мишићне дистрофије, спинална мишићна атрофија, Помпеова болест, мукополисахаридозе, Теј-Саксова болест и Хантингтонова болест, илуструју разноврсност, али и тежину и специфичност клиничких фенотипова. То намеће потребу за индивидуализованим приступом у лечењу. Напредак у генетским и биохемијским технологијама омогућио је развој специфичних дијагностичких алгоритама и увођење иновативних терапија, као што су ензимска супституциона терапија, генска терапија и фармакогеномски засноване интервенције. Прелазак са општих на персонализоване терапијске моделе представља стратешки правац у лечењу ретких болести, са циљем побољшања исхода, квалитета живота пацијената и ефикасније примене здравствених ресурса. Персонализована медицина, заснована на интеграцији клиничких и молекуларних података, показује изузетан потенцијал у трансформацији приступа ретким болестима од дијагнозе до лечења. Развој персонализоване медицине представља кључ за унапређење дијагностике и третмана ретких болести, омогућавајући бољу прогнозу, квалитет живота и ефикасније коришћење здравствених ресурса, имајући у виду високу цену дијагностике, а посебно и терапије. У том контексту, мултидисциплинарна сарадња и примена савремених биомедицинских технологија постају неопходни услови за успех у борби са ретким болестима.

Гордана Коцић посебно се заложила за уклањање свих видова дискриминације између оболелих од ретких болести и здравих припадника популације, те за равноправни третман „различитих”,  за социјалну инклузију и пружање животних шанси оболелима.

У дискусији, у којој су учествовали професори и истраживачи у области медицинских наука, као и представници удружења оболелих од ретких болести, изражена је захвалност на богато документованом предавању, као и на успешном начину представљања веома сложених медицинских проблема како колегиницама и колегама медицинарима (који су и овог пута могли, према исказима, да науче нешто ново), тако и  слушаоцима не-медицинских образовних профила и струка. Поред речи о животној посвећености Гордане Коцић научном раду, затим, о новим помацима у дијагностици и терапији ретких болести, похваљена су настојања Огранка да и на овај начин приближава резултате најновијих научних истраживања широј јавности, и  истакнута неопходност чешћег држања сличних предавања у Нишу и југоисточној Србији. Гордана Коцић није пропустила да подвуче доприносе својих колегиница и колега примарној превенцији ретких болести, нагласила и овом приликом да се врхунска геномика може практиковати и на Медицинском факултету Универзитета у Нишу, између осталог, и захваљујући својеврсном подвигу заснивања и развоја Лабораторије за функционалну геномику и протеомику.