Представљање резултата пројекта
Криза идентитета жена које се суочавају са неплодношћу: мешовити методолошки приступ

Поглед унутра: шта смо сазнали и како даље?

У представљању су учествовали чланови истраживачког тима пројекта InsideMe
(Фонд за науку Републике Србије, број 1568)
Руководилац пројекта: проф. др Јелена Опсеница Костић
Филозофски факултет у Нишу – Департман за психологију

Представљање се организује у оквиру рада на пројекту О-32-23 Траума и зацељење: креирање интегративног модела психолошког зацељивања особа са претрпљеном раном траумом (координатор пројекта: академик Александар Костић, руководилац пројекта: проф. др Татјана Стефановић Станојевић).

Четвртак, 13. фебруар 2025. године, 13 сати.
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу.

У четвртак, 13. фебруара 2025. године, у Огранку САНУ у Нишу представљени су резултати пројекта Криза идентитета жена које се суочавају са неплодношћу: мешовити методолошки приступ (InsideMe, Фонд за науку Републике Србије, 1568). Представљање је организовано у оквиру рада на пројекту Огранка О-32-23 Траума и зацељење: креирање интегративног модела психолошког зацељивања особа са претрпљеном раном траумом (координатор: академик Александар Костић, руководилац: проф. др Татјана Стефановић Станојевић). Учеснике представљања најпре је поздравио академик Влада Вељковић, председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, уобичајеним подсећањем на мисију Огранка у ширењу духа САНУ – највиших вредности науке, уметности, културе, образовања, просвећености, слободног критичког мишљења, и подсећањем на проблем демографског колапса Србије, те, следствено, и на значај истраживaња проблема неплодности. Проф. др Милица Тошић Радев пренела је поздраве истраживачког тима пројекта о трауми, указала не компатибилност два пројекта и вредност сарадње њихових истраживача.

У уводној речи, проф. др Јелена Опсеница Костић, руководилац пројекта и тима InsideMe, нагласила је да се пројект Криза идентитета жена које се суочавају са неплодношћу реализује уз  подршку Фонда за науку Републике Србије, у оквиру програма ИДЕНТИТЕТИ, од априла 2023. до марта 2025. Истраживачки тим чине психолози са Филозофског факултета Универзитета у Нишу и гинеколог са Медицинског факултета у Нишу. Пројект је фокусиран на искуства жена, јер су оне најчешћи примарни пацијент, без обзира на узрок неплодности, премда истраживачи не занемарују значај партнерске динамике и ефеката које неплодност може имати на оба партнера. Током готово две године рада на пројекту, добијени су одговори на важна истраживачка питања и осмишљени практични програми подршке. На овом представљању изложени су резултати са најзначајнијим практичним импликацијама.

Проф. др Ивана Јанковић представила је резултате квалитативног истраживања, у којем су утврђене репрезентације репродуктивног идентитета (РИ) жена у процесу вантелесне оплодње (ВТО): Мајчинство изнад свега, Ми и они, Промене у самоперцепцији себе и Моја агенсност. Показало се да је мајчинство идентитет којем жене у процесу ВТО снажно теже. Оне се осећају повезано са женама које деле искуство суочавања са неплодношћу и различито у односу на оне које такво искуство немају. Специфичност њиховог репродуктивног искуства доводи до позитивних и негативних промена у самоперцепцији. Своју агенсност испољавају низом активности у домену контроле мисли, осећања и тела. Добијени резултати истраживања воде закључку да би неплодност требало означити као психофизички феномен, а да борба за плодност најбоље описује РИ жена у процесу ВТО.

Конструисан је и инструмент за мерење РИ код жена – како оних које имају потешкоће са зачећем, тако и оних које их немају, о чему је известио мср Никола Ћировић, асистент. Објашњене су димензије поменутих инструмената. Субскале РИ применљиве на жене које немају тешкоћа са зачећем су Дуготрајна жеља за мајчинством, Негативно преиспитивање, Флуидност репродуктивног идентитета и Идентитет и сврха. Две додатне субскале су намењене мерењу РИ код жена које имају тешкоћа са зачећем: Криза репродуктивног идентитета и Раст/промена. Дискутовани су и карактеристични индикатори ових димензија, односно ставке субскала.

У оквиру пројекта осмишљен је и програм психолошке подршке за особе суочене са неплодношћу, који је представила проф. др Милица Митровић. Програм се састоји од пет сусрета, а пре првог сусрета водитељи програма обављају инцијални интервју са потенцијалним учесницима. Први сусрет, Моја репродуктивна прича, посвећен је сагледавању сопствене репродуктивне драме. Главни циљ другог сусрета, Емоције – боје мог живота, јесте унапређење вештине препознавања и регулације емоција. Вежбе у оквиру трећег сусрета, Мислим и само постојим, имају за циљ промене на когнитивном нивоу. Четврти сусрет, Ја и други, посвећен је евалуацији сопствене социјалне подршке и увежбавању асертивног одговора у специфичним ситуацијама. Главна тема петог, последњег сусрета, Вредности као путоказ живота, јесу вредности којима се особа води у животу. Осмишљавање овог програма представља корак ка испуњењу једног од главних циљева пројекта – да психосоцијална подршка постане саставни део лечења неплодности.

Формулисане су и смернице за психосоцијалну подршку коју може и треба да пружа особље клинике. Ове идеје, садржане у приручнику Емпатија и стручност: психосоцијална подршка на клиници за неплодност, представила је Јелена Опсеница Костић. Подржавајуће интеракције на клиници смањују дистрес пацијената, што доводи до неодустајања од третмана и до бољег придржавања упутстава које лекар даје – а ови фактори воде ка већим шансама за остваривање трудноће. Издвојене су неке одлике рада на клиници које су пацијентима важне, а нарочито је истакнута важност емпатичне комуникације. У том контексту користан је модел PEARLS, који сажима карактеристике добре комуникације: партнерство, емпатија, извињење/признавање тешкоћа, поштовање, нормализација и подршка (Partnership, Empathy, Acknowledgement, Respect, Legitimization and Support).

Две радионице за студенте, које се баве психолошким аспектима репродуктивног здравља, представила је мср Мила Губеринић, асистент. Радионица Здрава комуникација, здрави односи: кључ за очување репродуктивног здравља, поред информисања о репродуктивном здрављу, нарочито је усмерена на развијање вештина преговарања о границама, жељама, потребама и неслагањима везаним за репродуктивно здравље, кроз играње улога и коришћење асертивне комуникације. У радионици Разноликост репродуктивних идентитета: развој осетљивости и разумевања учесници се најпре упознају са концептом РИ. Кроз различите активности, код учесника се подстиче развој емпатије према потребама и искуствима појединаца са различитим РИ, као и сагледавање изазова са којима се суочавају, а затим учесници промишљају и начине подршке овим особама. Препорука је да се ове радионице даље спроводе на факултетима и у средњим школама, нарочито онима усмереним ка образовању будућих здравствених радника.

Сва излагања су праћена питањима присутних и веома живом и инструктивном дискусијом, пре свега из  угла различитих психолошких перспектива, али и из искустава медицинско-ембриолошких истраживања.

Резултати и алати истраживања остају трајно доступни и очекује се да ће пронаћи своје место у раду психолога, здравствених радника и свих оних који се баве подршком особама које се суочавају са неплодношћу. Крајњи циљ пројекта и јесте да резултати не остану само у границама науке, већ да допринесу бољој пракси и већој доступности психосоцијалне подршке у области очувања и унапређивања репродуктивног здравља.