Свечана академија
Дани Тихомира Р. Ђорђевића

Додела награде „Тихомир Р. Ђорђевић” за 2025. годину

Организатори: Центар за културу и уметност Алексинац, Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу, Општина Алексинац.

Среда, 03. децембар 2025. године, 12 сати.
Велика сала Дома културе Алексинац.

У оквиру манифестације „Дани Тихомира Р. Ђорђевића”, коју од 2018. године организује Центар за културу и уметност Алексинац, у сарадњи са Огранком Српске академије наука у Нишу и уз подршку Општине Алексинац, у Алексинцу је 3. децембра 2025. године одржана Свечана академија поводом доделе Награде „Тихомир Р. Ђорђевић”.  Комисија коју су чинили академик Јелена Јовановић, др Горан Максимовић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Нишу и др Данијела Поповић Николић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Нишу, одлучила је да овогодишњи добитник награде која се додељује истакнутом појединцу за његов свеобухватни научни и истраживачки рад у областима којима се бавио етнолог и фолклориста Тихомир Ђорђевић буде Драгољуб Златковић, агроном и сакупљач фолклорне грађе из Пирота.

Свечану академију отворио је председник Општине Алексинац Далибор Радичевић. У свом обраћању истакао је значај саме манифестације, која је постала део идентитета града и важан подсетник на потребу очувања традиције и знања о њој. Председница комисије за доделу награде, академик Јелена Јовановић, прочитала је образложење у коме је, између осталог, истакнут изузетан допринос Драгољуба Златковића прикупљању фолклорне грађе пиротског краја и суседних области.

Драгољуб Златковић рођен је 1937. у селу Војнеговац код Пирота.  Своја интересовања усмерио је ка бележењу разнородног материјала из области традиционалне културе руралних области пиротског краја. Његову библиографију, доминантно одређену публикацијама у којима је објављивао забележену грађу и бавио се питањима из области ономастике и лексикографије, чине и неколики значајни осврти на питања из разних области народног живота југоисточне Србије, пиротског краја пре свега. У њој нарочито место има веома богата грађа којом су обухваћени бројни жанрови усмене књижевности. Било да су објављивани као делови већег корпуса или као читаве целине, ови записи посебно су драгоцени управо захваљујући чињеници да представљају резултате дугогодишњег бележења разноврсних усмених жанрова и података из различитих области народног живота. Публиковани су тако да сведоче о специфичностима говора пиротског краја, са акцентованим текстом и речником мање познатих дијалекатских облика. Захваљујући дугогодишњем посвећеном раду Драгољуба Златковића, сачувани су бројни поетски и прозни записи, пословице, изреке, клетве, заклетве, дечији фолклор, грађа опсценог садржаја. Томе је придружено објављивање ништа мање значајне грађе из области народне медицине, као и оне посвећене питањима годишњег и животног циклуса, народног градитељства, локалног идентитета и слично.

Такав приступ бележењу података о фолклорним феноменима омогућио је Златковићу да прикупља и објави веома значајан корпус дијалекатске лексикологије у Речнику пиротског говора, у два тома, за који је добио награду Вукове задужбине за 2015. годину. Том пољу интересовања треба прибројати и значајне прилоге из области ономастике, лексикографије и дијалектологије, у којима су представљене специфичности говора углавном пиротског краја.

За награду „Тихомир Р. Ђорђевић” кандидовао га је Музеј Понишавља, управо уз наглашавање значаја Драгољуба Златковића као записивача који је својим радом омогућио представљање фонда који служи другим истраживачима феномена из народног живота, подстиче на нова и допуну претходних истраживања.

Награду „Тихомир Р. Ђорђевић” Драгољубу Златковићу уручио је председник Општине Алексинац.

Признање „Чувар завичаја”, које се додељује за значајан допринос очувању материјалног и нематеријалног блага алексиначког краја, припало је сликару Мирославу Миликићу.

У оквиру уметничког дела Свечане академије приказан је програм под називом „Не заборави ко си” (ауторке Данијеле Милчић Ђошић), који су извели ученици алексиначких основних школа.