Промоција књиге
Биодизел од рицинусовог уља: од семена до одрживе енергије

Аутори: Ана В. Величковић, Ана М. Марјановић Јеромела, Јелена М. Аврамовић, Драгана Д. Рајковић, Миљана С. Крстић, Биљана М. Кипровски, Влада Б. Вељковић

(Косовска Митровица: Универзитет у Приштини – Факултет техничких наука у Косовској Митровици, Ниш: Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу, 2024).

Организатори: Огранак САНУ у Нишу, Факултет техничких наука у Косовској Митровици.

Понедељак, 31. март 2025. године, 12 сати.
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу.

У понедељак, 31. марта 2025. године, у Огранку САНУ у Нишу одржана је промоција научне књиге Биодизел од рицинусовог уља: од семена до одрживе енергије, чији су аутори Ана В. Величковић, Ана М. Марјановић Јеромела, Јелена М Аврамовић, Драгана Д. Рајковић, Миљана С. Крстић, Биљана М. Кипровски, Влада Б. Вељковић (Косовска Митровица: Универзитет у Приштини – Факултет техничких наука у Косовској Митровици; Ниш: Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу, 2024).

Академик Влада Вељковић, председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, поздрављајући учеснике промоције и све присутне, говорио је о мисији Огранка у ширењу духа САНУ – највиших идеја и вредности науке, културе и уметности, образовања, просвећености и слободног критичког мишљења. Подсетио је да у вршењу те мисије Огранак има и задатак да афирмише резултате научног и уметничког рада стваралаца из југоисточне Србије, као и са Косова, те да стога сарађује, између осталог, са другим научним и образовним установама, где посебно место има сарадња са Факултетом техничких наука у Косовској Митровици и Технолошким факултетом у Лесковцу, у пољу заједничког научноистраживачког и издавачког рада. Осврћући се на промоцију, захвалио се најпре рецензентима књиге, проф. др Ивани Банковић Илић (са Технолошког факултета у Лесковцу Универзитета у Нишу), проф. др Јасни Савић (са Пољопривредног факултета Универзитета у Београду), и проф. др Наташи Ђуришић Младеновић (са Технолошког факултета Универзитета у Новом Саду).

Академик Вељковић најпре је прочитао текст проф. др Наташе Ђуришић Младеновић, спреченe да непосредно учествује у промоцији, у којем она изражава задовољство због прилике да оцењује ово значајно дело, које – у време глобалне потраге за одрживим алтернативама фосилним горивима – препознаје значај потенцијала рицинуса, као непрехрамбене сировине, у овом домену, и представља вредан извор информација за све који се баве обновљивим изворима енергије, како истраживаче, тако и индустрију и доносиоце одлука, јер представља синтезу теоријских и практичних знања, те је од великог значаја за будуће одрживе енергетске стратегије. Проф. др Наташа Ђуришић Младеновић посебно је истакла значајну улогу академика Вељковића у области истраживања биодизела, у која је укључио колеге из Србије, повезујући различите аспекте производње биодизела, умрежио више домаћих истраживачких група, дајући мултидисциплинарни карактер како претходним делима тако и научној књизи о рицинусу.

Проф. др Ивана Банковић Илић такође је изразила задовољство због прилике да учествује у рецензирању још једног дела ауторског тима окупљеног око академика Вељковића – оригиналне научне монографије о рицинусу засноване на најважнијим достигнућима савремене науке. Професорка Банковић Илић говорила је о техничким карактеристикама књиге, засноване на новијим прегледним и оригиналним научним радовима свих коаутора, а потом и о стручно-научним карактеристикама монографије, која даје преглед најрелевантнијих научних истраживања овог проблема, фокусира се на коришћење једне непрехрамбене уљарице и обрађује све битне одлике рицинуса са технолошког, еколошког и економског становишта, закључујући да је реч о књизи од значаја за будуће генерације.

И проф. др Јасна Савић изразила је захвалност због прилике да као рецензент учествује у овом научном подухвату, који је одговор на изазове потражње за новим енергетским ресурсима, и – по резултату – спада у право мало национало богатство, јер има све квалитете светских публикација ове врсте. Професорка Савић је упознала присутне са структуром књиге, говорила о особинама рицинуса и технологији његовог узгајања и производње сировина, али пре свега о рицинусу као ратарској култури. Она није пропустила да истакне и друге квалитете књиге, попут лепога језичког стила који је чини приступачном и широј читалачкој публици, па је на крају изразила и наду да ће ова књига допринети да не буду заборављене могућности експлоатације једне издашне биљке, која успева и на земљишту ниског квалитета, не угрожавајући производњу хране.

Након рецензената, и једнодушне оцене да књига представља правовремени научни допринос који ће бити користан не само истраживачима и привредним експертима, већ и докторандима и студентима из различитих области, о књизи су говорили сами аутори, приказујући главне аспекте својих истраживања.

Проф. др Ана Марјановић Јеромела представила је кључне делове поглавља о значају, пореклу, класификацији и морфолошким својствима рицинуса, наглашавајући његову пољопривредну вредност и еколошке услове за производњу. Истакла је битне карактеристике зрна, технолошке аспекте узгоја и бербе. Она је подвукла заслуге и доприносе академика Вељковића као иницијатора и координатора овог истраживачког подухвата.

Др Биљана Кипровски указала је на битне карактеристике семена рицинуса, његову етноботаничку примену и потврђене биолошке особине уља, са посебним освртом на његов значај у козметичкој и фармацеутској индустрији.

Проф. др Миљана Крстић представила је поглавље посвећено производњи рицинусовог уља, анализирајући различите методе екстракције (конвенционалне и напредне) и физичкохемијска својства уља, као и оптимизацију и кинетику производног процеса.

Проф. др Јелена Аврамовић дала је опис главних путева добијања биодизела из рицинусовог уља применом трансестерификације, као и приказ нових технологија. Указала је на значај физичкохемијских својстава биодизела, као и на процес оптимизације и кинетичког моделовања производње биодизела. Истакла је потенцијал рицинуса као енергетског усева за производњу различитих биогорива (био-млазно гориво, биогас, биоетанол и друга), те назначила будуће перспективе одрживе производње биогорива.

Проф. др Ана Величковић представила је главне моменте поглавља о техно-економским, еколошким и социјалним аспектима производње рицинусовог уља и биодизела. Осврнула се и на друштвено-економске и социјалне димензије производње биогорива од рицинусове биомасе и употребе биодизела из уља, уз стављање акцента на важност исплативих и одрживих метода као и на њихове еколошке и социјалне, здравствене и економске аспекте. Књига ће, сматра она, бити од великог значаја за све који се баве пољопривредом, биотехнологијом, енергетиком и одрживим развојем.

У дискусији је, између осталог, изражено дивљење за постигнуто окупљање истраживача и рецензената са неколико наших универзитета, за интегрисање различитих научних дисциплина и приступа, наравно, и за високи научни домет те језичку приступачност књиге. Дискусија присутних научника о овој књизи и научном раду који је у њу уложен није могла проћи без критичких осврта на најновију Уредбу о измени Уредбе о нормативима и стандардима услова рада универзитета и факултета за делатности које се финансирају из буџета, којом се угрожава положај науке на универзитетима у Србији а, посредно, и читав образовни систем.