Промоција аудио издања
Ој, јабуко зеленико:
радионице српског традиционалног певања и његови настављачи

Главни и одговорни уредник:
академик Иван Јевтић
Уреднице:
академик Јелена Јовановић, др Ивана Медић
Београд: Музиколошки институт САНУ, Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу, 2024.

Главни и одговорни уредник: академик Иван Јевтић
Уреднице: академик Јелена Јовановић, др Ивана Медић
Београд: Музиколошки институт САНУ, Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу, 2024.

Организатори: Огранак САНУ у Нишу,
Музиколошки институт САНУ.

Понедељак, 30. јун 2025. године, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
Универзитетски трг 2

У понедељак, 30. јуна 2025. године, у Огранку САНУ у Нишу одржана је промоција аудио издања Ој, јабуко зеленико: радионице српског традиционалног певања и његови настављачи (главни и одговорни уредник: академик Иван Јевтић,  уреднице: академик Јелена Јовановић, др Ивана Медић, Београд: Музиколошки институт САНУ, Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу, 2024). Промоција је организована у оквиру рада на пројекту Огранка О-10-17 Музичко наслеђе југоисточне Србије, савремено стваралаштво и образовање укуса (координатор пројекта: академик Јелена Јовановић, руководилац пројекта: проф. др Данијела Здравић Михаиловић).

Академик Влада Вељковић, председник Огранка САНУ у Нишу, поздравио је присутне чланове САНУ, учеснице промоције, учеснике на пројекту, сараднике и све присутне, и подсетио и овог пута да се ширење мисије САНУ, што је основни задатак Огранка САНУ у Нишу, остварује као: промовисање највиших вредности и идеја науке, културе и уметности, образовања, просвећености (као способности за слободну, аутономну и јавну употребу сопственог разума и моћи просуђивања), те као неговање и охрабривање слободног критичког мишљења; затим, као афирмисање најбољих резултата, тј. делâ научних и уметничких стваралаца који су на неки начин везани за јужну и источну Србију и привржени њеним пречесто потцењиваним вредностима; потом, као учешће у научним истраживањима најзначајнијих проблема савремености, од чијег решавања зависи опстанак и развој друштва; најзад, као научно истраживање, тумачење и очување националне културалне баштине, тј. традиционалних, идентитетских тековина и вредности и њихових прежитака.

Академик Вељковић је напоменуо да, у остваривању последњег поменутог задатка, који се тиче истраживања, тумачења и очувања националне културалне баштине, Огранак знатну пажњу посвећује, између осталог, музиколошким и етномузиколошким проблемима, темама, истраживањима, о чему сведочи и ова промоција.

Захваљујући Музиколошком институту САНУ на разумевању и плодној сарадњи, а такође и свим учесницима у пројекту Ој, јабуко зеленико, академик Вељковић је истакао да се у Огранку веома цене резултати који су остварени у научном истраживању, тумачењу и очувању наше музичке традиције, и то здруженим снагама научника и ентузијаста, старијих и сасвим младих извођача, заправо настављача српског традиционалног певања, и да је то изузетно важно, не само због музике, већ зато што тамо где се крчме ресурси и богатства једне земље, растачу се и њене вредности, па помрачивање перспектива, дакле и будућности, започиње занемаривањем, заборавом и затирањем културалне баштине. Зато Огранак САНУ у Нишу  подржава носиоце традиције и њене младе настављаче, а, дакако, и њихову борбу за сопствену земљу као земљу слободе, правде, истине, законитости, просвећености и стваралаштва.

О самом аудио издању говориле су: академик Јелена Јовановић, координатор пројекта Огранка О-10-17, директорка Музиколошког института САНУ, аутор пројекта Ој, јабуко зеленико и аутор пропратне студије уз компакт диск; др Ивана Медић, музиколог, научни саветник Музиколошког института САНУ; проф. др Данијела Здравић Михаиловић, руководилац поменутог пројекта Огранка.

Проф. др Данијела Здравић Михаиловић истакла је да пројект има вишегодишњи континуитет, те да се у његовим оквирима реализују бројне активности, међу којима су научни скупови, радионице традиционалног певања, аудио издања, научне монографије, бројни радови објављени у часописима и зборницима итд. Свакако, једно од најзначајнијих остварења јесте компакт диск Ој, јабуко зеленико: радионице српског традиционалног певања и његови настављачи, чији садржај недвосмислено упућује на једну од важних тема пројекта – област музичког наслеђа. Међутим, према речима проф. Здравић Михаиловић, традиционално певање забележено на компакт диску има рефлексије и на савремено стваралаштво (наравно, не нужно), као и на образовање укуса. Ова чињеница је нарочито важна будући да су у нашем окружењу доминантни музички садржаји углавном лошег квалитета, те у том смислу – знајући за важну улогу музике у друштву – настојимо да традиционалне вредности забележимо, сачувамо и промовишемо. У завршном делу свог излагања проф. Здравић Михаиловић захвалила се колегиницама, академику Јелени Јовановић и др Ивани Медић, на одличној сарадњи током реализације овог аудио издања, и позвала их да присутне ближе упознају са осталим детаљима реализације, као и са садржајем компакт диска.

Др Ивана Медић је најпре захвалила руководству Огранка САНУ у Нишу на још једној прилици да представи резултате истраживања која се спроводе у Музиколошком институту САНУ, а у сарадњи са Огранком. Надовезујући се на излагање проф. др Данијеле Здравић Михаиловић, др Медић је представила пројект у оквиру којег су обезбеђена додатна средства за снимање и објављивање компакт диска Ој, јабуко зеленико: радионице српског традиционалног певања и његови настављачи. У питању је трогодишњи пројект из циклуса ИДЕЈЕ Фонда за науку Републике Србије, под насловом Примењена музикологија и етномузикологија у Србији: на добробит савременом друштву” (Applied Musicology and Ethnomusicology in Serbia: Making a Difference in Contemporary Society“ – акроним APPMES, бр. 7750287, 2022–2024). Ово је био први музиколошко-етномузиколошки пројекат финансиран из средстава Фонда за науку. Др Медић је укратко говорила о истраживањима која су спровођена током три године трајања пројекта, као и о његовим бројним и разноврсним резултатима. Детаљан списак остварених резултата (штампаних публикација, аудио и видео снимака, концертних програма, онлајн верзије изложбе о музичкој дипломатији и др.) доступан је на вебсајту – виртуалном архиву пројекта https://appmes.rs. Др Медић је нагласила да су готово сви публиковани резултати пројекта доступни у отвореном приступу у Дигиталном репозиторијуму ДАИС САНУ: https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/914.

Описујући циљеве истраживања, али и тешкоће са којима се сусрећу истраживачи у хуманистичким наукама, др Медић је истакла корисност апликативности академских истраживања, те је подсетила да велики део њиховог рада није видљив јавности, нити адекватно препознат и оцењен у данашњем систему вредновања научних резултата. Нагласила је да је за рад са младима, а посебно онај који је усмерен на заштиту и ревитализацију традиција угрожених масмедијском културом и савременим начином живота, неопходан континуитет и структурална подршка. На крају, др Медић је захвалила руководству Огранка САНУ у Нишу, као и СОКОЈ-у, Министарству науке, технолошког развоја и иновација и Фонду за науку, што су препознали значај оваквих примењених истраживања, која доносе добробит читавом друштву.

Академик Јелена Јовановић известила је да је издање које се промовише остварено захваљујући активностима које су текле из различитих иницијатива и искустава током више од две деценије, како ње саме, тако и неких од најближих колега, а доживело је своје остварење захваљујући финансијским средствима из неколико извора. Главни циљ издања јесте афирмација традиционалне песме и њених носилаца, у сврху повратка традиционалних образаца „заједницама које су их створиле, а затим изгубиле” (С. Петан), у оквирима примењене етномузикологије. Ове активности започели су у Србији припадници генерације етномузиколога која је у професионалном смислу стасавала уз налазе са руралних терена, транскрипцију прикупљене грађе, анализу и потом научну обраду, од средине деведесетих година ХХ века.

Грађа за звучно издање са пропратном књижицом која садржи студију (аутор Јелена Јовановић), коментаре за 34 нумере и биографије извођачких ансамбала, снимана је у периоду од априла до новембра 2023. године. У питању су традиционалне сеоске песме старијег и новијег слоја, неколико песама градског порекла и међу њима један вокално-инструментални комад. На делу су углавном неотрадиционална извођења, у којима се настоји да се очува оригинални начин певања старијих генерација. Извођачи су чланови младих ансамбала који раде у делимично институционализованим условима: при културним центрима, културно-уметничким друштвима, при Цркви и, најзад, као у Брусу, у оквиру ваннаставних школских активности (што на овом издању представља изузетак). Ансамбли потичу из Бруса, Тополе, Алексинца, Бољевца, Лесковца и Гаџиног Хана (код Ниша). Диск представља, с једне стране, високе домете у неотрадиционалним извођењима, до којих, како искуство показује, води богато стручно и извођачко искуство етномузиколога-практичара; с друге стране, ово издање презентује и домете различитих видова медијације у преносу умећа традиционалног певања: оно се у ретким случајевима преноси уз помоћ носилаца традиције (у Брусу и Гаџином Хану), а чешће уз помоћ етномузиколога, као познавалаца музичко-фолклорне вокалне традиције одређених гео-културних региона у Србији. Диск такође представља и својеврсни пресек односа младе генерације у данашњој Србији према традиционалним песмама, у смислу потребе за неотрадиционалним извођењима, за аранжманима а капела и за аранжманима уз пратњу инструмената. Претпоставка је да ће једно овакво издање подстаћи младе извођаче широм земље да се окрену традиционалним мелодијама својих крајева и да у њима нађу довољно лепоте и инспирације да их уврсте на своје репертоаре. Диск Ој, јабуко зеленико: радионице српског традиционалног певања и његови настављачи представља такође вид враћања дуга етномузиколога заједницама које су изнедриле ове музичке обрасце, у блиској прошлости важног сегмента традицијског живота, како би се макар створила основа за претпоставку о могућности њиховог опстанка кроз будућа извођења младих певача.

У дискусији је било речи о значају културно-уметничких друштава и игре у музичком и општем културалном васпитању омладине, али и о фаворизовању игре и маргинализацији песме у култури социјалистичког друштва, те о својеврсном заокрету према традицији од краја прошлог века и својеврсној ревитализацији неотрадиционалних форми, што је довело и до популаризације етно-одсека у музичким школама; затим се говорило о значају оваквих истраживања традиције, презентирања и популаризације њихових резултата, а није изостала ни размена искустава и мишљења о заједничким тешкоћама у реализацији пројеката из сасвим различитих научних области; поменут је и Гаџин Хан, као права ризница традиционалих песама која захтева посебно истраживање.