Јавно предавање
Др Марина Јуришић, виши научни сарадник
Институт за српски језик САНУ
Српска дијалектологија и лингвистички атласи

(У оквиру пројекта О-33-23 Пастирска/сточарска лексика призренско-тимочких говора, координатор пројекта: академик Александар Лома, руководилац пројекта: др Ана Савић-Грујић, виши научни сарадник Института за српски језик САНУ, консултант: проф. др Софија Милорадовић, научни саветник)
Организатори: Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу, Институт за српски језик САНУ

Уторак, 9. септембар 2025. године, 12 сати
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу,
Универзитетски трг 2

У уторак, 09. септембра 2025. године, у Огранку САНУ у Нишу одржано је јавно предавање др Марине Јуришић, вишег научног сарадника Института за српски језик САНУ, на тему Српска дијалектологија и лингвистички атласи. Предавање је организовано у оквиру рада на пројекту Огранка О-33-23 Пастирска/сточарска лексика призренско-тимочких говора (координатор пројекта: академик Александар Лома, руководилац пројекта: др Ана Савић-Грујић, виши научни сарадник, консултант: проф. др Софија Милорадовић, научни саветник).

Академик Влада Вељковић, председник Огранка САНУ у Нишу, поздравио је, у име чланова и сарадника Огранка, све присутне, а посебно гошћу Огранка, др Марину Јуришић, и пренео изразе захвалности због тога што учешћем у јавним активностима Огранка, као и присуством, и даље подржавају Огранак у настојању да истрајно шири мисију САНУ. Са уверењем да се на највише идеје и вредности човечанства, и наше цивилизације, мора увек изнова подсећати, и да се у том понављању не може претерати, академик Вељковић је истакао да се у Огранку задатак ширења мисије САНУ схвата као: (а) промовисање највиших вредности и идеја науке, културе и уметности, образовања, просвећености (способности за слободну, аутономну и јавну употребу сопственог разума и моћи просуђивања), те као неговање и охрабривање слободног критичког мишљења; затим, (б) афирмисање најбољих резултата, тј. делâ научних и уметничких стваралаца који су на неки начин везани за југоисточну Србију и привржени њеним пречесто потцењиваним вредностима; потом, (в) учешће у научним истраживањима најзначајнијих проблема савремености, од чијег решавања зависи опстанак и развој друштава; најзад, (г) научно истраживање, тумачење и очување националне културалне баштине, тј. традиционалних, идентитетских тековина и вредности и њихових прежитака. Овај ангажман представља – сматрају чланови и сарадници Огранка – сведочанство о посвећености ширењу утемељујућих принципа и циљева САНУ, а надају се да то посведочују и постигнути резултати. У остваривању последњег поменутог задатка, који се тиче истраживања, тумачења и очувања националне културалне и језичке баштине и њенога прожимања са нашом савременошћу, Огранак знатну пажњу посвећује, између осталог, и дијалектолошким истраживањима, представљајући на тај начин институционални оквир можда најпрепознатљивијег корпуса научних резултата којима се из овога дела наше земље доприноси општој научној слици српске хуманистике. Наравно, те резултате Огранак дугује и изузетном разумевању и помоћи Института за српски језик САНУ, са којим Огранак (а пре тога и Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу) има дугогодишњу плодну сарадњу. Академик Вељковић је нагласио да је, после уобичајеног летњег „режима рада” установа образовања, културе и уметности (који, на срећу, не важи и за јавни ангажман у посебним друштвеним околностима), Огранак на почетку јесење „сезоне” организовања својих јавних активности, међу којима значајно место заузимају јавна предавања чланова САНУ, угледних професора универзитета и сарадника научних института, јер преко ових предавања непосредно упознајемо ширу јавност са њиховим радом и стваралаштвом. Један од таквих научника је и др Марина  Јуришић, виши научни сарадник. Њено предавање Српска дијалектологија и лингвистички атласи, додао је академик Вељковић, било је већ једном заказано и најављено за 27. мај ове године, али је морало бити одложено због блокаде зграде Универзитета у Нишу од стране студената у (праведном) протесту и борби за слободну и праведну Србију.

На позив академика Вељковића, др Ана Савић-Грујић, виши научни сарадник Иститута за српски језик САНУ и руководилац пројекта, пренела је поздраве др Софије Милорадовић, директора Института, указала на значај дијалектолошких атласа као интегралног дела дијалектолошких истраживања, захвалила Огранку на подршци и помоћи у њиховој организацији, као и Филозофском факултету Универзитета у Нишу на вишегодишњој сарадњи у овој области, у оквиру које се – најавила је – 17. октобра 2025. године, у просторијама Огранка, одржава и Округли сто „120 година српске дијалектологије”, као саставни део међународне конференције Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, коју организују Департман за србистику Филозофског факултета Универзитета у Нишу и Институт за српски језик САНУ.

Присутнима је др Марину Јуришић представила др Сандра Савић, истраживач-сарадник Института за српски језик САНУ.

Марина Јуришић (рођ. Костић), виши научни сарадник на Институту за српски језик САНУ, рођена је 28. децембра 1971. године у Лесковцу. Основну и средњу школу завршила је у Врању. На Филозофском факултету у Новом Саду, на групи Српски језик и југословенске књижевности, дипломирала је 1995. године, одбранила магистарски рад 2000. и докторирала 2013. године. Након дипломирања ангажована је у Одбору за дијалектолошке атласе САНУ на сакупљању грађе за Српски дијалектолошки атлас. У току постдипломских студија била је стипендиста Министарства за науку и технологију, а затим сарадник у научноистраживачком пројекту Српска дијалектологија и издавање часописа Српски дијалектолошки зборник. Након магистрирања провела је две године у иностранству, а од почетка 2005. године ради на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора (сада у Одсеку за дијалектологију) у Институту за српски језик САНУ. Теренска истраживања на простору југоисточне Србије су саставни део њеног научног рада. Поред краћих научних прилога, објавила је и две монографије:  Говор Горње Пчиње. Гласови и облици (2009) и Синтакса падежа Горње Пчиње (Одредбене функције) (2014). Ради на националном пројекту Српски дијалектолошки атлас и на пословима највећег заједничког свесловенског пројекта Општесловенски лингвистички атлас, као члан Српске националне комисије. Од 2020. године је секретар Уређивачког одбора Српског дијалектолошког зборника, најстаријег часописа САНУ.

Др Марина Јуришић је у свом предавању говорила о српској дијалектологији (науци о народним говорима), о најбитнијим задацима које домаћи дијалектолози имају, као и о значају лингвистичких атласа, који представљају крајњи резултат једног комплетнијег истраживања народних говора. На почетку предавања је истакла примарни посао српских дијалектолога – да попишу и опишу све српске народне говоре пре него што се они потпуно измене или једноставно нестану, не само због спонтаних промена у језику, које су очекиване, већ и због промена којима су народни говори изложени услед утицаја књижевног језика, развоја људског друштва у целини и, нажалост, због историјско-политичких миграција изазваних ратовима на просторима бивше Југославије. С обзиром на то да су дијалекти истовремено драгоцени лингвистички документи и вредни историјски извори – улога дијалектологије у очувању српског језичког идентитета и, такође, етничке и културне прошлости изузетно је велика. Стога је, према речима М. Јуришић, права срећа што ова научна дисциплина спада међу најразвијеније огранке српске лингвистике, а прошло, 20. столеће представља њено златно доба. За овакав статус српске дијалектологије најзаслужнија су три великана српске лингвистике: Милан Решетар, Александар Белић и Павле Ивић, који су ударили темеље овој науци код нас и усмерили њен даљи развој. Касније су и друга велика имена српске науке о језику такође дала свој допринос и у дијалектологији. М. Јуришић је нагласила да су српски дијалектолози, упркос проблемима са којима су се суочавали, своје задатке обављали добро. Кадрови и финансијска средства били су честе препреке у њиховом раду, али је број монографских описа појединих говора све више растао, истовремено се дијалекатска лексикографија развијала (посебно на простору јужне и источне Србије), покренута су и ономастичка истраживања (где је предност дата демографски најугроженијим српским областима) и успостављена је врло успешна сарадња на великим међународним пројектима из домена лингвистичке географије: Општесловенски лингвистички атлас, Европски лингвистички атлас и Општекарпатски дијалектолошки атлас. Међутим, учешће домаћих лингвиста, у првом реду дијалектолога, у раду на међународним лингвистичким атласима није могло остати без последица, утолико што се, и даље, чека на израду националног језичког атласа. Добро познати догађаји на простору бивше Југославије с краја 20.  века учинили су да рад на раније осмишљеном Српскохрватском дијалектолошком атласу буде замењен радом на Српском дијалектолошком атласу, чија се израда обавља у крајње отежаним условима. У новом столећу, након „златног доба” наше дијалектологије, када су старији дијалектолози овој дисциплини дали немерив и непревазиђен допринос, млађе генерације наставиле су са започетим пословима и пренетим обавезама из претходног периода. М. Јуришић је рекла да се дијалекатски материјал и даље сакупља на терену и обрађује на одговарајући начин, а затим је показала и примере језичких карата и објаснила основна правила приликом њиховог креирања, како за потребе лингвистичких атласа (попут тренутно актуелног Малог пастирског атласа призренско-тимочких говора) тако и као корисног додатка уз дијалектолошке радове и монографије.

На крају предавања, М. Јуришић је закључила да се сваки језик константно мења и развија, да глобализација, развој науке и технике и стандардни језик утичу на то да се народни говори мењају врло брзо, а да нашим дијалектима ни политичка дешавања нису ишла у прилог – тако да су обавезе домаћих дијалектолога још веће. Њихов основни задатак јесте да сачувају од заборава народне говоре тако што ће их описати и што ће забележити њихову лексику пре него што буде касно. Такође, српски дијалектолози имају најбољи начин да омеђе српски етнички и језички простор, те се може слободно рећи да дијалектологија представља лингвистичку дисциплину од високог националног значаја.

На крају предавања, др Ана Савић-Грујић, руководилац пројекта, захвалила се колегиници Јуришић и свима присутнима, а поводом поменутих циљева који су пред српском дијалектологијом нагласила да заједнички пројект Огранка САНУ у Нишу и Института за српски језик САНУ Пастирска/сточарска лексика призрренско-тимоких говора испуњава део постављених задатака, између осталог и монографијама и зборницима радова, као и израдом Атласа пастирске лексике.