Изложба
Наши ствараоци: дигиталне изложбе Огранка САНУ у Нишу
Душан З. Милачић: романиста, књижевник, преводилац

Аутор: Јован Младеновић, музејски саветник

Отварање: петак, 31. октобар 2025. године, 12 сати
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу,
Универзитетски трг 2.
Изложба ће бити трајно доступна на веб страници Огранка САНУ у Нишу

Представљање пројекта Наши ствараоци: дигиталне изложбе Огранка САНУ у Нишу и презентација дигиталне изложбе Душан З. Милачић: романиста, књижевник, преводилац; свечано постављање изложбе на веб страницу Огранка САНУ у Нишу.

У петак, 31. октобра 2025. године, у Огранку САНУ у Нишу представљен је пројект Наши ствараоци: дигиталне изложбе Огранка САНУ у Нишу и одржана презентација дигиталне изложбе Душан З. Милачић: романиста, књижевник, преводилац, са свечаним постављањем изложбе на веб страницу Огранка.

Академик Влада Вељковић, председник Огранка САНУ у Нишу, поздравио је у име чланова и сарадника Огранка  све присутне, осврнуо се на задатке Огранка у ширењу мисије САНУ у југоисточној Србији, и дао реч проф. др Драгану Жунићу, координатору програма рада Сектора Огранка, да – као иницијатор – образложи пројект и најављену презентацију.

Професор Жунић најпре је подсетио на задатак Огранка у погледу афирмисања најбољих резултата, тј. делâ научних и уметничких стваралаца који су на неки начин везани за југоисточну Србију и привржени њеним пречесто потцењиваним вредностима, и на чињеницу да Огранак то чини, између осталог, и у форми организовања научних и уметничких изложби; говорио је о проблемима у њиховој организацији и прилагођавању правилима и условима партнерских установа у оправданој али каткада и у изнуђеној сарадњи, па известио да је Извршни одбор Огранка САНУ у Нишу, након разматрања образложења о предностима и недостацима традиционалних изложби у реалном простору и времену и дигиталних изложби, а посебно о могућности дигитализације и трајног очувања и излагања традиционалних изложбених поставки, прихватио предлог о реализацији пројекта Наши ствараоци: дигиталне изложбе Огранка САНУ у Нишу, као и предлог да прва у предстојећем низу буде изложба Душан З. Милачић: романиста, књижевник, преводилац.

Пројекат дигиталне изложбе Огранка САНУ у Нишу о романисти др Душану З. Милачићу заправо је допуњена верзија студијске мултимедијалне изложбе која је најпре изведена 2021. у Народном музеју Топлице у Прокупљу, у организацији Огранка САНУ у Нишу, Народне библиотеке „Раде Драинац” у Прокупљу и Музеја Топлице у Прокупљу, уз финансијску подршку Министарства културе и информисања Републике Србије. Након Прокупља, изложба је 2022. године била постављена и у Сали Универзитетске библиотеке „Никола Тесла” у Нишу, у Галерији Народне библиотеке „Вук Караџић” у Крагујевцу, и у Читаоници Народне библиотеке „Радоје Домановић” у Лесковцу. За изложбу је израђен и исцрпни каталог: Душан З. Милачић: романиста, књижевник, преводилац (аутор изложбе и каталога Јован Младеновић, главни и одговорни уредник Драган Огњановић, Прокупље: Народна библиотека „Раде Драинац” у Прокупљу, 2021). Тај каталог управо је био дигитализована верзија изложбе, и он је основни извор грађе за ову дигиталну изложбу.

Огранак САНУ у Нишу изражава велику захвалност ауторима изложбе и каталога, издавачу, свим сарадницима на пројекту и његовој дигитализацији, и свим саорганизаторима поменутих изложби.

Пошто је мср Драган Стојадиновић, стручни сарадник у Огранку САНУ у Нишу, прочитао краће професионалне биографије аутора изложбе Јована Младеновића, музејског саветника у пензији, аутора дигитализоване поставке Ивана Мишића, графичког дизајнера и илустратора, те инжењера Милета Ж. Ранђеловића, сарадника Огранка, који је припремио онлајн издање, проф. др Драган Жунић је присутнима изложио биографију Душана З. Милачића, под насловом Заборављени великан – једна прича: др Душан З. Милачић, романиста, балзаковац, књижевник…, коју је написао Јован Младеновић.

Животна и књижевна биографија др Душана З. Милачића (1892–1979), његова интелектуална и стваралачка свестраност, родољубље и посвећеност културном уздизању српског народа по европским узорима, сврставају га у сам врх српске интелектуалне елите која се образовала у току и после Великог рата, на француским престижним школама и универзитетима. Био је посвећен француској култури и књижевности, њеном изучавању, тумачењу и превођењу класика те велике европске књижевности, посебно Онореа де Балзака. Његове бројне студије и есеји, данас незаобилазна литература за историју француске књижевности и стилски разумљива лектира за шири круг читалачке публике, обезбедили су му место врхунског романисте, поред М. Ибровца и других, у националној историји књижевности. Милачићево књижевно дело у целини, према двема библиографијама (1958, 1972), обухвата око 400 јединица, објављених у периоду од 1911. до 1972, и то есеја, студија, расправа, приказа, чланака, огледа, превода, поезије, дванаест посебних књига, од чега шест монографија o великанима француске књижевности, који својим делом припадају различитим правцима, од 12. до почетка 20. века, затим, романсираних биографија, огледа из театрологије и теорије библиотекарства, приређивачког рада на више монографија о Првом светском рату, и  око педесет написа и приказа наших и страних аутора. Истакнути књижевни критичари писали су о његовом делу […]. О његовим двема волуминозним дисертацијама о Балзаку (одбрањеним на Сорбони 1930), на француском језику, изречене су најповољније критике у француским листовима и часописима […].

Др Душан З. Милачић рођен je 7. новембра 1892, у селу Мердаре, на старој српско-турској граници, у Топличком округу, где су се његови родитељи доселили из Црне Горе, из Куча (1889). Детињство је провео у епској средини, васпитаван у породици на етици чојства и јунаштва и националног романтизма. Основну школу завршио је у Косаничкој Рачи, гимназију у Нишу (1906–1914), где је почео да пише и објављује своје прве песме (у Венцу и Зраку, 1911), а 1913. објавио је у сопственом издању збирку песама Моменти душе. Гимназију је завршио 1914, а, после објаве рата, Милачић је, са целом генерацијом нишких матураната, пошао у рат. Са правим одушевљењем и родољубљем ступио је у славни и легендарни Скопски ђачки батаљон – Ђачки батаљон „1300 каплара”. По завршетку ратне обуке распоређен је у 15. пешадијски пук l позива и учествује у јесен 1915. у тешким и жестоким борбама против бугарске војске! У борби са Бугарима код Црвене Реке (село у белопаланачкој општини), рањен је у ногу и пребачен у нишку болницу. Уочи напада и заузећа Ниша од стране Бугара, Милачић одлази прво у Прокупље, а потом у Приштину. Из Приштине, рањен и са штакама, пешке, прелази Албанију и стиже у Сан Ђовани де Медуа на албанској обали, где се укрцава на брод и одлази у Бизерту на опоравак. Једно време је у Алжиру, у Кап Платифу, затим одлази у Жозије, у француским Алпима, где као наредник изводи војну обуку мобилисаним српским ђацима (1917). Школовање наставља, 1918–1920, на факултету у Екс ан Провансу и у Алжиру, на групи за француски језик и упоредну  књижевност јужне Европе, где је и дипломирао код професора Пјера Мартиноа! По повратку у земљу 1920, професор је нишке гимназије и управник Народне библиотеке, драматург и управник Народног позоришта Моравске бановине (1931–1934). На Универзитету у Загребу 1923. одбранио је докторску дисертацију код проф. Петра Скока – „Ученик” Пола Буржеа и почетак реакције против Теновог позитивизма. У периоду од 1924. до 1930. борави у Паризу на даљим студијама и обавља дужност шефа Просветног одељења при Југословенском краљевском посланству, где се стара о школовању 300 српских ђака и студената у Монпељеу, Тулузу и Греноблу. На Сорбони је 1930. одбранио две докторске дисертације, оцењене највишом могућом оценом и положио државни докторат: прва теза – Позориште Оноре де Балзака према новим и необјављеним документима (Le théâtre de Honoré de Balzac), друга – Необјављено позориште Оноре де Балзака (Le Théâtre inédit de Honoré de Balzac). За дисертације је одликован Златном медаљом Француске академије Академских палми (1930), а за допринос француској култури и књижевности и рад на српско-француским културним везама одликован је 1935. највишим француским одликовањем – Легијом части (Legion ď Honneur). Две Милачићеве тезе објављене су у Паризу у издању књижнице Ашет (Librairie Hachette, 1930). […]

У Народном позоришту у Београду Милачић је уметничко-књижевни референт и директор Драме од 1935. до 1941. године. У послератном периоду посветио се обнови и развоју Народне библиотеке Србије (чији је управник био у периоду 1944–1960), по узору на Националну библиотеку Француске.

Милачићеве синтетичке књижевноисторијске студије: Балзак – живот и рад (1949), Виктор Иго – живот и рад (1954), Емил Зола (1958), Стендал (1961), Вечни Молијер (1973), и две капиталне књиге есеја: Есеји из француске књижевности (1956)  и Од Скарона до Рембоа (1965), по оцени критичара, сматрају се бриљантним ерудитним и прегледно писаним књижевнотеоријским и биографским студијама у нас. Милачић је и аутор монографија Сара Бернар (1937), о славној француској глумици, и Марија Малибран (1954), о чувеној оперској певачици 19. века.

За монографију Стендал добио је Октобарску награду града Београда (1962), и награду „Др Милош Н. Ђурић” за превод Стендаловoг романа Записи једног путника (1976). Носилац је Ордена рада, Ордена заслуга за народ и Ордена Св. Саве.

Прочитано је још и писмо Душана Милачића књижевнику Бранимиру Ћосићу, као и одломак из једног интервјуа, у којем Милачић говори о свом школовању у Француској. У краћој дискусији било је питања о неким сегментима Милачићеве биографије, а давани су и предлози у вези са погодним изложбеним просторима. Наговештено је да се у Огранку разматрају предлози за припрему и постављање нових дигиталних изложби.

Аутори и организатори сматрају да ће изложба достојно представити вредности и идеје за које се залагао изузетни интелектуалац Душан З. Милачић, али и књижевни круг наших „Паризлија”, који су непосредно после Великог рата донели у отаџбину тековине европске цивилизације у великом националном подухвату модернизације српскога друштва.

Погледајте изложбу у pdf формату.