Хидротехнички полигон Грађевинско-архитектонског факултета Универзитета у Нишу

Представници Огранка САНУ у Нишу и сарадници на пројекту
О-15-18 Интегрални приступ управљању атмосферским водама
на урбаним сливовима на подручју југоисточне Србије
(координатор: академик Федор Месингер, руководилац: проф. др Славиша Трајковић)

Среда, 29. јул 2026. године.
Грађевинско-архитектонски факултет Универзитета у Нишу.

У среду, 29. јула 2029. године, академик Влада Вељковић, председник Огранка САНУ у Нишу, и проф. др Драган Жунић, координатор програма рада Сектора Огранка, посетили су Хидротехнички полигон Грађевинско-архитектонског факултета Универзитета у Нишу, где их је проф. др Славиша Трајковић, декан Факултета и руководилац пројекта Огранка О-15-18 Интегрални приступ управљању атмосферским водама на урбаним сливовима на подручју југоисточне Србије (координатор пројекта академик Федор Месингер), уз помоћ својих сарадника на пројекту, детаљно упознао са радовима у оквиру пројекта, посебно са радовима на Полигону, на којем се реализују и два пројекта Фонда за науку Републике Србије (DigiDrain i Repos).

Професор Трајковић је започео са констатацијом да климатске промене и интензивна урбанизација мењају хидролошки циклус у градовима. Повећање удела непропусних површина смањује инфилтрацију и евапотранспирацију, а убрзава и увећава површински отицај, чиме расте ризик од урбаних (плувијалних) поплава. Истовремено, климатски сценарији за подручје Западног Балкана и Медитерана – региона који су оцењени као посебно осетљиви – доследно указују на феномен „двоструке опасности” (double hazard): дуже сушне периоде праћене интензивним краткотрајним падавинама.

Kао одговор, у међународној пракси афирмишу се концепти развоја ниског утицаја (Low-Impact Development, LID) и решења заснованих на природи (Nature-Based Solutions, NbS), међу којима пропусне урбане површине представљају једно од најприменљивијих решења за управљање површинским отицајем. Упркос растућем интересовању, у међународној литератури је мало радова о овом проблему, нарочито када је реч о контролисаним експерименталним мерењима под симулираним падавинама.

Циљ истраживања у оквиру овог пројекта јесте да се, на основу контролисаног експеримента на Хидротехничком полигону Грађевинско-архитектонског факултета, квантификују и упореде компоненте водног биланса за различите пропусне површине, те да се утврди како на те компоненте утичу интензитет и трајање падавина, претходно стање влажности подлоге и сама конструкција површине. Поред тога, у реалном времену, прати се утицај екстремних природних падавина на урбане површине.

Истраживање се спроводи на Хидротехничком полигону Факултета, који садржи четири огледна поља (димензија 6 × 6 м) са различитим типовима пропусних површина:

пропусно поплочавање (бехатон/растерске плоче),
порозни бетон,
пластични решеткасти растер,
затрављена површина.

Слојевита конструкција поља обухвата пропусни застор (мин. 8 цм), геотекстил, слој чистог дробљеног камена (мин. 25 цм, порозност 0,4) и земљану подлогу, са дренажним цевима Ø110 мм које отицај спроводе у дренажне шахтове. Систем за симулацију падавина чине резервоар (10 м³), потопна пумпа (10 л/с) и по четири прскалице у угловима сваког поља, са електромагнетним вентилима којима се управља преко SCADA система, што омогућава програмирано задавање падавинских сценарија.

На полигону постоји следећа опрема:

метеоролошка станица (Davis) – падавине, температура, влажност, ветар, соларна радијација;
два даталогера Campbell Scientific CR300;
сензори влажности земљишта (Campbell, tip CS650/CS655);
евапорациони суд класе А (Class A pan) за евапотранспирацију;
седам сензора нивоа (нивометри) у дренажним шахтовима за мерење отицаја;
три кишомера.

Kоличина података која се прикупља је велика и планира се њихова интеграција применом IoT (Internet of Things) система. У реализацију пројекта укључене су и колеге са Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду и Природно-математичког факултета Универзитета у Нишу.

Хидротехнички полигон је јединствена хидротехничка лабораторија на отвореном. Овакав тип лабораторије је веома редак у Европи и пружа неслућене могућности за истраживања, и то не само у области хидротехнике, већ и у области технологије бетона, геотехнике, хидрогеологије и слично.

Представници Огранка су са занимањем пратили излагање и демонстрацију појединих функција представљене опреме, добили потребна појашњења, закључивши да се посвећени рад на овом сегменту пројекта – у датим околностима – одвија и уз много ентузијазма и одрицања.