Јавно предавање
Др Светлана Ћирковић,
научна саветница Балканолошког института САНУ
Теренска антрополошко-лингвистичка истраживања у 21. веку: одакле смо пошли и докле смо стигли

У оквиру рада на пројекту О-20-18 Теренска истраживања усмене традиције југоисточне Србије (координатор пројекта: академик Љубинко Раденковић, руководилац пројекта: проф. др Данијела Поповић Николић).

Понедељак, 6. новембар 2025. године, 12 сати
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу,
Универзитетски трг 2

У четвртак, 6. новембра 2025. године, у Огранку САНУ у Нишу одржано је јавно предавање др Светлане Ћирковић, научне саветнице Балканолошког института САНУ. Предавање је организовано у оквиру рада на пројекту Огранка О-20-18 Теренска истраживања усмене традиције југоисточне Србије (координатор пројекта: академик Љубинко Раденковић, руководилац пројекта: проф. др Данијела Поповић Николић).

Све присутне, а посебно гошћу Огранка, др Светлану Ћирковић, поздравила је дописни члан САНУ Гордана Коцић, секретар Огранка, која је пренела и поздраве академика Владе Вељковића, председника Огранка. Захваливши се свима на учешћу у јавним активностима Огранка, и подршци, подсетила је на посредовање Огранка у ширењу мисије САНУ – у форми промовисања највиших вредности и идеја науке, културе и уметности, образовања, просвећености и слободног критичког мишљења, афирмисања најбољих резултата научних и уметничких стваралаца из југоисточне Србије, учешћа у научним истраживањима најзначајнијих проблема савремености, те научног истраживања, тумачења и очувања националне културалне баштине.

У остваривању последњег поменутог задатка, дакле, истраживања, тумачења и очувања националне културалне и језичке баштине и њеног прожимања са нашом савременошћу, Огранак знатну пажњу посвећује, између осталог, и филолошким, посебно дијалектолошким истраживањима, као и истраживањима савременог српског језика, а такође и фолклористичким истраживањима, којима је посвећен поменути пројект Огранка. У оквиру рада управо на том пројекту организован је низ предавања, представљања резултата истраживања, објављене су значајне књиге. У раду Огранка уопште, а такође и у овој области, веома значајно место имају јавна предавања редовних и дописних чланова САНУ, угледних професора универзитета и истакнутих сарадника научних института, јер преко ових предавања Огранак непосредно упознаје ширу јавност са њиховим радом и стваралаштвом.

Један од таквих научника је и др Светлана Ћирковић, научна саветница Балканолошког института САНУ, чију је сажету професионалну биографију професорка Коцић представила присутнима.

Др Светлана Ћирковић је научна саветница Балканолошког института САНУ. Области њеног научног интересовања су балканска лингвистика, ромски језик и антрополошка лингвистика. Сви резултати њених истраживања засновани су на материјалу добијеном у теренским истраживањима. Ауторка је бројних студија и три монографије: Стереотип времена у дискурсу расељених лица са Косова и Метохије (Балканолошки институт САНУ, 2012), Ромско-српски речник књажевачког гурбетског говора (у коауторству са Мирјаном Мирић, Књажевац: Народна библиотека Његош, 2017), Гурбетски ромски у контакту: анализа балканизама и позајмљеница из српског језика (у коауторству са Мирјаном Мирић, Балканолошки институт САНУ, 2022). Уредила је зборник радова Тимок: фолклористичка и лингвистичка теренска истраживања (Књажевац: Народна библиотека Његош, 2018).

Др Светлана Ћирковић је истакла да је почаствована позивом и захвалила на прилици  да у Огранку представи део својих истраживања и подели искуства свог теренског рада, као и сазнања о развоју методолошких приступа у области лингвистичких и фолклористичких истраживања.

Предавање има за циљ, према речима др Светлане Ћирковић, да представи теренски рад истраживача различитих хуманистичких дисциплина у 21. веку. Теренска истраживања су углавном била основа дијалектолошких лингвистичких и етнографских истраживања, док 21. век доноси заокрет у методолошком приступу других хуманистичких дисциплина. Овај заокрет је омогућен објављивањем различитих упитника који почињу да се примењују у теренском лингвистичком, фолклористичком раду, стварајући могућност за креирање корпуса спонтаног говора, фолклорних текстова различитих жанрова. Ипак, проширивањем поља интересовања на мањинске, етничке и етнолингвистичке те конфесионалне заједнице, методологија теренских истраживања нужно је променила свој правац, те су и примењивани упитници, листе тема за разговор прилагођавани ситуацији на терену. Предавање је, стога било својеврсна рекапитулација постојећих теренских методолошких приступа и представљање нових, чиме се отвара могућност за критику и сугестије.

Др Ћирковић је најпре говорила о теренским истраживањима од краја 20. века до данас, а у фокусу су јој били упитници односно листе тема за разговар примењивани у досадашњим теренским истраживањима. Објаснила је како су и у којим истраживањима примењивани упитници, са којим циљем, да би изложила и уочене предности и недостатке појединих упитника, који се откривају управо у теренском раду са казивачима – носиоцима традиције, фолклора, језика… Посебно су анализирани упитник Ане Плотњикове за етнолингвистичка проучавања балканско-словенског ареала, као и упитник за рад са Власима и Румунима у Банату, те различити специфични упитници за поједине регије, културалне обрасце, праксе итд.

Кад је реч о сусрету лингвистике и студија фолклора, др Светлана Ћирковић је указала на проширивање поља истраживања обеју наука, на значај заједничких тимских теренских истраживања (етнолингвистичка, антрополошко-лингвистичка, еколошко-лингвистичка истраживања, студије културе итд.), коришћења теренске грађе, те на усаглашавање методолошког приступа у заједничком раду лингвиста и фолклориста. У питању су била заједничка истраживања усмене традиције, угрожених језика и варијетета – у долини Тимока, Лужници, Заплању, Ресави и околини Крушевца.

Што се тиче нових изазова, испоставило се да најбоље резултате даје актуелна сарадња истраживача различитих хуманистичких дисциплина, како у погледу израде листа тема за разговор, креираних за потребе теренских истраживања у оквиру пројекта „Угрожени језици и језички варијетети у Србији” (2022–2025), тако и у погледу могућности коришћења теренске грађе.

Најзад, др Светлана Ћирковић је указала на најновији вид сарадње лингвиста и фолклориста, и то у форми стварања Архива фолклора политичке кризе у Србији (ARFOPOKRIS), где конзорцијум различитих институција (лингвисти, фолклористи, музиколози…) документују и архивирају натписе на транспарентима и другим носиоцима порука са протеста у Србији, чиме се изграђује корпус текстова који се могу анализирати из различитих перспектива – лингвистичке (творба речи, морфолошко-синтаксичка анализа, прагматичка истраживања, нпр. конверзацијске импликатуре), социолингвистичке (нпр. језички пејзаж), дијалектолошке и сл.

У дискусији је било речи о језичко-културалним стереотипима, о појединим призренско-тимочким говорима, односу стандардног језика и дијалеката, који свакако представљају језичко и културално богатство, о дијалекатској књижевности српског Југа, о дијалектима као језичкој пракси и „музејским објектима”, о коришћењу резултата лингвистичких и фолклористичких истраживања у научне али и у шире културалне сврхе, те о тези да су методолошке промене у лингвистичко-фолклористичким истраживањима својеврсни одговор не само на научне већ и на друштвено-историјске изазове, о чему, између осталог, сведочи појачано истраживачко занимање за мањинске заједнице, као и за текуће језичко-фолклорне одговоре на изазове актуелне политичке кризе и Србији.