Јавно предавање
Дописни члан САНУ
Весна Мишковић Станковић
Антибактеријски хидрогелови за примене у медицини

Четвртак, 20. фебруар 2025. године, 12 сати
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу,
Универзитетски трг 2

У четвртак, 20. фебруара 2025. године, у Огранку САНУ у Нишу одржано је јавно предавање дописног члана САНУ Весне Мишковић Станковић. Поздрављајући, у име чланова и сарадника Огранка, све присутне и предавача посебно, академик Влада Вељковић, председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, захвалио им се што  учешћем у јавним активностима Огранка, као и присуством, и даље подржавају Огранак у настојању да истрајно шири мисију САНУ: промовисањем највиших вредности и идеја науке, културе и уметности, образовања, просвећености, неговањем и охрабривањем слободног критичког мишљења; афирмисањем најбољих резултата, тј. дела научних и уметничких стваралаца који су на неки начин везани за југоисточну Србију; учешћем у научним истраживањима проблема савремености, од чијег решавања зависи опстанак и развој друштава; научним истраживањем, тумачењем и очувањем културалне баштине. Академик Вељковић нагласио је да је предавање дописног члана САНУ Весне Мишковић Станковић прво у серији планираних предавања новопримљених дописних и нових редовних чланова САНУ, која ће бити реализована у наредне три године. Тиме Огранак жели да широј заинтересованој јавности овог дела наше земље представи чланове САНУ и резултате њиховог научног рада или уметничког стваралаштва. Најављујући предавање о добијању и карактеризацији антибактеријских хидрогелова и њиховој примени у медицини, академик Вељковић је упознао присутне са краћом стручном биографијом дописног члана САНУ Весне Мишковић Станковић.

Весна Мишковић Станковић дипломирала је 1981, магистрирала 1984. и докторирала 1990. на Технолошко-металуршком факултету (ТМФ) Универзитета у Београду, где је од 1983. до 2022. бирана у сва сарадничка и наставничка звања. Током 1992. и 1993. боравила је на постдокторском усавршавању на Универзитету у Тренту, Италија. Од 2022. је редовни професор на Факултету за екологију и заштиту животне средине Универзитета Унион-Никола Тесла у Београду и на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду. Дописни је члан Српске академије наука и уметности од 2025, редовни члан Академије инжењерских наука Србије, члан Научног друштва Србије, заслужни и почасни члан Српског хемијског друштва и пређашњи председник Српског хемијског друштва (2017–2021).

Поред наставе на основним академским, мастер и докторским студијама, за које је објавила монографију, практикуме, скрипта, као и два уџбеника за средње школе, и била ментор у изради 26 дипломских радова, 6 мастер радова и 9 докторских дисертација, Весна Мишковић Станковић је, у области науке о материјалима, у области биоматеријала, инжењерства материјала, биомедицинског инжењерства и корозије и заштите материјала, објавила једну истакнуту монографију међународног значаја, 4 поглавља у истакнутој монографији међународног значаја, 4 поглавља у монографији међународног значаја, 1 истакнуту монографију националног значаја, 162 рада у часописима са SCI листе и 43 у националним часописима, саопштавала резултате својих истраживања на великом броју научних скупова, руководила је или учествовала на 27 научних пројеката (14 међународних и 13 националних). Према Scopus бази података укупна цитираност је 5057, h-индекс 44, а према Google Scholar укупна цитираност је 6672, h=51.

Весна Мишковић Станковић има изузетне резултате и у инжењерско-стручном и у организационом раду, а била је и гостујући професор или остварила научну сарадњу на више универзитета у свету. Рецензент је у 26 водећих међународних часописа.

За свој научни и инжењерско-иновативни рад добила је следеће награде и признања: Stanford University Tоp 2% scientists in the world за целу каријеру и појединачну годину 2019, 2020, 2021, 2022 и 2023; AD Scientific Index World Scientist and University Ranking 2023, 2024; Топ 10 српских научница које живе и раде у Србији (2021); Награда Привредне коморе Београда за најбољи проналазак (2013); 7 златних, 2 сребрне и 1 бронзана медаља на међународним и 2 златне медаље на националним изложбама иновација.

Дописни члан САНУ Весна Мишковић Станковић захвалила се академику Вељковићу и Огранку на позиву и прилици да одржи јавно предавање, и започела излагање одређивањем биоматеријала, а потом говорила о полимерним хидрогеловима за примене у медицини, о циљу истраживања, експерименталним техникама и, наравно, резултатима.

Полимерни хидрогелови као биоматеријали за примене у медицини треба да буду биокомпатибилни, да имају добре сорпционе и механичке особине и потенцијал за инкорпорацију антибактеријских агенаса као што су наночестице сребра, а да при томе не изазивају инфламацију или токсични одговор у организму. Било је речи о биоматеријалима за имплантате коштаног ткива и о биоматеријалима за имплантате меких ткива и облоге за ране. Истакнуто је да су предности антибактеријског агенса инкорпорираног у матрицу биоматеријала – ефикасна испорука потребне концентрације лека на месту имплантације са минималним штетним ефектима, као замена за системску администрацију антибиотика, уз напомену да отпуштена концентрација антибактеријског агенса не сме да буде сувише висока да изазове токсичне ефекте на ћелије, и да, у исто време, треба да има почетно нагло отпуштање („burst release”) праћено каснијим спорим отпуштањем. Представљене су биокерамичке превлаке као и полимерни хидрогелови за примене у медицини, па анализиране предности електрохемијских поступака за добијање биоматеријала. Електрохемијска in situ синтеза наночестица сребра у полимерној матрици на бази поливинил-алкохола је омогућила контролисану инкорпорацију наночестица сребра и велику чистоћу производа за медицинске примене. Синтетисани композитни хидрогелови су нетоксични према хуманим ћелијама фибробласта плућа (MRC-5) и ћелијама фибробласта мишева (L929), и имају изражену антибактеријску активност према сојевима бактерија Staphylococcus aureus и Escherichia coli. Кинетика отпуштања сребра у симулираним физиолошким условима, у фосфатном пуферу на 37 °C, показала је брзо отпуштање сребра у почетном временском периоду (2 дана), што је веома значајно за спречавање настанка биофилма. Предложено је неколико кинетичких модела дифузије који указују на могући механизам отпуштања сребра. Резултати истраживања изложени су и објашњени аналитички, и представљени табеларним приказима, графиконима, дијаграмима, схемама и фотографијама.

У закључцима је, између осталог, речено да су, због својих биолошких својстава и контролисаног отпуштања антибактеријског агенса, синтетисани хидрогелови са наночестицама сребра добри кандидати за потенцијалне примене као облоге за ране и имплантати меких ткива.

Након предавања развила се веома жива дискусија, у којој су, поред похвала истраживању високог научног нивоа, отворена следећа питања: могућности комерцијалне примене резултата, компликована процедура прелаза од прототипа до реализације и неопходност великих финансијских улагања фармацеутских кућа; затим, могућност и ризици примене биоматеријала у стоматолошкој протетици; компарација хидрогелова и постојећих комерцијалних облога за ране; редукција и миграција наночестица сребра у примени хидрогелова; компарација добијања гелова са гентамицином и са сребром; могућност коришћења гелова против болова, и тако даље.